Nije retkost da mladi fudbaleri odu i Srbije i izgube se na putu u inostranstvu. Jednostavno, nova sredina, jezik, saigrači, pa i očekivanja stavljaju veliko breme na leđa sa kojim pojedinci ne umeju da se nose.
Kada si stranac moraš duplo više da radiš od domaćeg igrača. Možda te sreća ne pogleda odmah, ali se sve u nekom trenutku vrati. U to je verovao i Marko Milovanović, bio je strpljiv, nije odustajao od rada na sebi i stigla je nagrada – prvi start u Almeriji i odmah pogodak za prolaz dalje u Kupu.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
Dete Partizana je od dolaska u novu sredinu odigralo ukupno četiri zvanične utakmice, ukupno 85 minuta, što je bilo dovoljno da zatrese mrežu, prvi put na zvaničnim utakmicama još od gola Anortozisu u dresu Parnog valjka.
Marko Milovanović je u razgovoru za Meridian sport podelio utiske posle prvenca u Almeriji, govorio je o proteklom periodu od dolaska u novi klub, razlici između domaćeg i španskog fudbala, a prisetio se i debitantske sezone u dresu Partizana, koji ga je lansirao na evropsku scenu.
“Nisam dugo igrao za godinu i par meseci koliko sam ovde. Nisam dobijao šansu, ali mogu reći prvi put kada sam je dobio – iskoristio sam je. Baš sam srećan zbog toga. Mnogo mi znači za samopouzdanje, ali znači i ekipi, ovo je prva pobeda ove sezone.”
Gaiska Garitano, koji je zamenio na klupi Almerije Visentea Morena, je pružio šansu srpskom napadaču u Kup utakmici. Ova promena bi mogla da poboljša status 20-godišnjeg centarfora.
“Iskreno očekujem da će da se poveća. Nije na meni da odlučujem. Moje je da radim kao i do sada, uvek sam davao maksimum i nadao se da će doći do ovoga. Promenio se trener, novi je video u meni priliku. Dao mi je, vratilo mu se, pobedili smo utakmicu. Mislim da će me više koristiti.”
Nekako bi logičan sled okolnosti posle prethodne sezone bila pozajmica, u timu u kom bi Milovanović imao sigurnu minutažu, ali se čelnici Almerije nisu složili sa tim.
“To mi je bila prva opcija, čim se završila sezona. Imao sam dosta ponuda. Generalno, ljudi iz kluba su bili protiv toga, jer su verovali da ću doći do minuta i da će doći do ovoga do čega je došlo i do čega će tek doći. Nisu me pustili, jer su očekivali od mene da igram i da pomognem ekipi.”
U Almeriji ga je sačekao srpski reprezentativac Srđan Babić, koji mu je i te kako pomogao u adaptaciji na novu sredinu, ali i u ostalim životnim stvarima.
“Prvih godinu dana nisam znao jezik, ništa. Mnogo fudbalera su izgubi u prvim godinama u inostranstvu. Ljudi nisu svesni kolika je razlika između španskog i srpskog fudbala. Dobro sam se snašao, imao sam pomoć Srđana Babića, kom sam neizmerno zahvalan. Pomogao mi je oko fudbalskih i životnih stvari. Dosta je uticao na moju glavu. Mislim da sam sazreo fizički i mentalno. Ovo je Španija, druga najjača liga na svetu, sve je na najvišem nivou i u takvom okruženju ne možeš da ne napreduješ.”
Odmah je mogao da vidi razliku između srpskog i španskog fudbala, a jedna stvar mu je posebno upala u oči.
“Na treningu se vidi. To su dva nivoa, ne jedan. Posebno što sam ja u prosečnoj ekipi koja se bori za opstanak, nije na top nivou. Kvalitet fudbala, način rada. Možda je najveća razlika pristup. Kada mladi igrači koji dođu iz inostranstva znači im da vide koliko su posvećeni fudbalu, ne zanimaju ih neke sporedne stvari, što nije slučaj u Srbiji.”
Prethodne sezone je minute skupljao u Almeriji B, međutim, to mu nije puno pomoglo u razvoju.
“Svakom igraču je najgore kada ne igra. Pogotovo u mojim godinama i napadač koji voli da postiže golove. Toliko vremena bez igre i golova svakako utiče na samopouzdanje. Imao sam u prolećnom delu utakmice za B ekipu Almeriju. To je bio dosta niži rang, loši saigrači i tereni, nije mi pomoglo. Nisu se ni treneri posvetili u tom momentu da previše da napredujem, za razliku od sada.”
S obzirom da je doveden za 3.500.000 evra, očekivalo se da će dobiti veću šansu od dolaska u klub, iako je bilo jasno da se radi o projektu za budućnost.
“Od početka sam hteo da igram. Nisam bio svestan koji je nivo i razlika. Tek su mi posle objasnili da na prste možeš da izbrojiš mlade igrače, izuzev Reala i Barselone, u La Ligi. Shvatio sam da vreme radi za mene, da veruju u mene, da su me kupili kao projekat, da se promenim… Posle godinu i par meseci sam na nivou da mogu da igram i da ću još bolji biti.”
U Partizanu je mogao dosta da nauči od Rikarda Gomeša, dok se u Almeriji malo poklopio i sa Umarom Sadikom, bivšim napadačem crno-belih.
“Pored takvih napadača je loša stvar što ne možeš igraš, teško je da se izboriš i dobijaš malo šanse. Ali, dobra je stvar što od njih možeš dosta da naučiš. U Partizanu je bio Rikardo, koji je bio najbolji strelac, možda čak i igrač lige. Zbog toga nisam dobijao toliko šansu, ali na par utakmica na kojim sam dobio sam dao golove, pa sam tako i obezbedio transfer. Da nije bilo tako, možda bih više igrao i dokazao bih se više. Ipak, zadovoljan sam i ovim.”
Kada se sagleda situacija pre promene trenera, mogao je da se stekne utisak da je možda ranije napustio granice Srbije, jer nije dobijao dovoljno minuta koji bi mu pomogli u razvoju.
“Za trenutnu situaciju, mislim da nije. Svakog mladog igrača savetujem da što pre, to bolje da ode iz Srbije u neki veliki klub, gde će bolje da radi i napreduje. Kada si na visokom nivou možeš mnogo da napreduješ, budeš sa dobrim igračima, igraš evropski fudbal koji se dosta razlikuje od naše lige.”
U debitantskoj sezoni u seniorskom timu Parnog valjka je upisao tri pogotka. Jedan je doneo prolaz u Kupu, jedan proleće u Evropi, a protiv Novog Pazara je bio vodeći za kasniji trijumf u šampionatu. Iskoristio je šansu koja mu se ukazala u tom momentu, jer je Rikardo imao problema sa povredom.
“Ništa to nije bilo planirano. Nikad nisam bio neki veliki projekat, sve se desilo spontano. U Kupu sam dobio šansu i iskoristio je. Potom se Rikardo povredio na treningu i opet mi je pružena šansa i isplivao sam na veliku scenu. Pokazao sam da dosta mogu, što ljudi u tom momentu nisu očekivali.”
Šansu na debi u prvom timu dobio je kod Aleksandra Stanojevića, koji je i u prvom mandatu pokazao da voli da pruži šansu mladim igračima.
“Pre toga sam bio pri prvom timu, dobijao šanse na prijateljskim utakmicama i pripremama. Na letnjim sam bio najbolji strelac. Dosta je on vodio računa o mladim igračima. Stvarno sam zahvalan zbog toga. Išao sam da igram utakmice za omladince da bih imao minute, dolazio je da ih gleda. U stručnom štabu je bio kondicioni trener Saša Tomić, koji mi je možda i najviše pomogao u Partizanu. Bukvalno me je fizički promenio, što je možda najveću razliku napravilo u karijeri. Postao sam prepoznatljiv po građi, na koju je on dosta uticao. To znaju tadašnji saigrači koliko sam proveo vremena sa njim trenirajući u teretani, dosta mi se posvetio.”
Ipak, ta sezona će ostati upamćena i po promašaju zicera protiv Napretka za pobedu, čime je Partizan ispustio prvo mesto na tabeli i nije uspeo da se vrati na njega do kraja prvenstva.
“Sigurno da mi se vraća. Posebno što znamo kakvi su navijači kod nas. Kada si navijač najboljeg kluba uvek želiš pobedu i buniš se kada ne ide. Imao sam takav pritisak. Ali kada imaš podršku saigrača i porodice, lako se prebrodi. Desi se i najboljim igračima na svetu da promaše u finalu Lige šampiona, a ne u srpskom fudbalu. Ostavio sam to iza sebe. Ostaje tužna uspomena, ali idemo dalje, nije da me je puno pogodilo.”
Kako nije dobijao minute u Almeriji, tako se i njegov status u reprezentaciji izgubio. Milovanović sada ima pravo da nastupa za Orliće, a ukoliko nastavi sa postizanjem golova, poziv novog selektora Ljubinka Drulovića ne bi smeo da izostane.
“Ne postoji lepši osećaj nego igrati za reprezentaciju svoje zemlje. Pogađa me, iskreno. To su neke druge stvari koje ne bih komentarisao. Ako budem dobio poziv biću presrećan i odazvaću se. Čim dobijem šansu iskoristiću je na najbolji način. Mislim da je realno da dođe do toga”, zaključio je Milovanović za naš portal.
Bonus video:
