Pitanje je trenutka kada će Crvena zvezda overiti osmu uzastopnu krunu namenjenu vladaru superligaških bojišta. Za razliku od šampionske trke koja je uveliko izgubila i tračak neizvesnosti, do kraja nadmetanja u srpskoj eliti očekuje se gladijatorska borba za mesta koja vode na evropsku pozornicu.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Stadion “Čika Dača” će u nedelju biti poprište derbija runde uoči deobe tabele, a publika u srcu Šumadije imaće priliku da posmatra ukrštanje koplja Radničkog i Partizana. Zajedničku kariku kragujevačkog i beogradskog tima predstavlja dete Humske ulice, danas krilni napadač Radničkog – Aleksa Janković.
Talentovani ofanzivac ponikao u crno-belim odoroma, “isključiće” emocije na nešto više od 90 minuta i pokušati da pomogne ekipi Feđe Dudića u ostvarenju zacrtanih ciljeva. Janković se jesenas nije našao na terenu prilikom okršaja sa matičnim klubom, ali sada se potpuno spreman nada šansi i priželjkuje prvu pobedu nad Partizanom, o čemu je između ostalog govorio u razgovoru za Meridian sport.
“Bodrio sam ekipu u prvoj ovosezonskoj utakmici. Sada ih dočekujemo na našem stadionu i siguran sam da će navijači prirediti odličnu fudbalsku atmosferu. Uvek sam na raspolaganju treneru. Na njemu je da odluči da li ću dobtiti šansu. Najbtinije je da sam zdrav. Čekam strpljivo svoju šansu i daću sve od sebe da je iskoristim kada za to dođe vreme”.
Sastajao se Aleksa u četiri navrata sa bivšim klubom braneći boje Voždovca i Čukaričkog, ali još uvek traga za prvim osvojenim bodovima u direktnom odmeravanju snaga sa crno-belima iz Humske.
“Zaista nisam obraćao pažnju na statistiku. Ekipa je spremna za izazov koji nas očekuje. Smatram da smo dobro pripremili utakmicu. Analizirali smo rivala i znam da ih dočekujemo vrlo fokusirani”.
Tokom dana provedenih u omladinskom pogonu pripadao je Janković društvu tinejdžera koji Partizanu garantuju svetlu budućnost, ali spletom okolnosti do debija u prvom timu crno-belih “pešačio” je zaobilaznim putevima – preko Zaplanjske i Banovog brda. Nije uspeo da se izbori za šansu nakon “školovanja”, pa se za novu priliku borio u dresovima gradskih rivala.
“Ostvario sam svoju najveću želju od prvog dana kada sam počeo da treniram fudbal – zaigrao sam za prvi tim Partizana. Malom broju igrača to pođe za rukom. Neke stvari se jednostavno nisu poklopile dok sam bio u Humskoj. Ne treba ni za čim žaliti. Važno je fokusirati se na ono što dolazi”.
Dobre partije na Krovu preporučile su Jankovića Čukaričkom. Period na Banovom brdu protekao je u znaku turbulencija, često izazvanim povredama, koje su neprestano ometale Aleksu da pokaže potencijal koji poseduje i zablista u punom sjaju. Nakupio je 24-godišnji ofanzivac 43 nastupa za Brđane, postigao dva i namestio još četiri gola, te ponovo “nagovorio” sportski sektor Partizana da ga pozove na dobro poznato mesto u Humskoj ulicu.
“Svaki igrač u omladinskom pogonu sanja da dogura do prvog tima u crno-belom dresu. Maštali smo o derbiju, o golovima… Sve sam to ostvario i zaista sam ponosan. Osećaj je neverovatan. Igor Duljaj mi je omogućio da se vratim u Partizan i na tome ću mu biti večno zahvalan”.
“Saradanja sa Sašom Ilićem je najlepši period u dosadašnjoj karijeri”
Za vreme drugog mandata zabeležio je 10 zvaničnih mečeva za Partizan, a u nedelju od 15 časova, odmeriće snagu sa mnoštvom nekadašnjih saigrača i prijatelja.
“Delio sam svlačionicu sa mnogo igrača koji i dalje nastupaju za Partizan. Ne bih mogao da izaberem jednog koji me je impresionirao. Nekoliko momaka je uvek bilo tu za mene – najviše tadašnji kapiten, Sveta Marković. Sa njim sam prošao ceo omladinski pogon. Taki Nikolić me je svakodnevno savetovao, a uz njega još Natho, Zahid, Aleksandar Jovanović”…
Najduži kontinuitet igara u seniorskoj konkurenciji zabeležio je krilni napadač Radničkog pod dirigentskom palicom Jovana Damjanovića u Voždovcu, a potom u saradnji sa Sašom Ilićem na Banovom brdu.
“Saradnja sa Sašom Ilićem u Čukaričkom je najlepši period u mojoj dosadašnjoj karijeri. Nikada nisam doživeo toliko dobru atmosferu unutar tima. Prosto neverovatno! Ali, to je Saša… Legenda! Svi smo ga gledali sa velikim poštovanjem. Prethodno sam trenirao sa njim zajedno u Partizanu, ali za mene je to bio motiv više da mu pokažem koliko mogu i ispunim sve njegove zahteve. Voleo bih da ponovo sarađujem sa Sašom Ilićem i Jovanom Damjanovićem. Reč je o dva odlična, perspektivna trenera”, istakao je Janković, a potom dodao:
“Pričali smo često o vremenu provedenom u Partizanu. Tada su u Čukaričkom bili Đorđe Jovanović i Miladin Stevanović. Nas je najviše kritikovao, jer je znao koliko možemo”.
Radnički trenutno zauzima četvrtu poziciju na tabeli Superlige, sa 12 bodova minusa u odnosu na Partizan, bodom zaostatka za OFK Beogradom i tri boda prednosti nad ekipom lučanske Mladosti.
“Smatram da će borba za Evropu trajati do samog kraja takmičenja. Sve je u našim rukama, pitamo se. Igramo odličan fudbal. Održavamo intezitet kojim lomimo protivnike. Najveću konkurenciju predstavlja nam OFK Beograd, ali mislim da bi i Čukarički mogao da se umeša u tu trku. Radnički je sjajan klub za mlade igrače, a Kragujevac veoma lep grad koji zaslužuje uspehe”.
Ne voli 24-godišnji Požarevljanin da priča o budućnosti, ali ljubav prema lopti nikada mu nije dopustila da po strani ostavi dečačke snove. Dugogodišnji omladinski reprezentativac naše zemlje voleo bi da jednog dana sebe vidi u dresu nekog od klubova iz “zemlje razglednice”.
“Mi planiramo, a Bog se smeje. Ne volim ništa da planiram. Iskustvo me je naučilo da me planovi uvek samo spuste na zemlju. Naravno, imam ciljeve, ali želim da idem korak po korak. Oduvek sam nekako voleo italijanski fudbal, pa bih i voleo da zaigram nekada na Čizmi, kao i moj nekadašnji saigrač – Strahinja Pavlović. Bilo bi divno igrati i Ligu šampiona, ali najbitnije je raditi na sebi i truditi se da što više napreduješ”.
Braneći grb Čukaričkog, ofanzivac – u fudbalskim krugovima poznat kao Nemac, igrao je finale Kupa Srbije, ali i stekao iskustvo takmičenja u grupnoj fazi Lige konferencija. Za vreme boravka na Banovom brdu razvio je brojna prijateljstva, a pojedini saigrači u međuvremenu zaokupirali su pažnju fudbalske javnosti. Među njima se svakako izdvaja Đorđe Petrović, golman Čelsija, na pozajmici u Strazburu.
“Đorđe i ja smo iz istog kraja. Još kao klinci smo igrali zajedno. Kvalitet se mogao primetiti od malih nogu. Mišljenja sam da efektnije napreduješ kada treniraš sa boljima, snažnijima, bržima od sebe. On je realizovao transfer u MLS ligu, pa u Čelsi, gde je napredovao neverovatnom brzinom i pokazao da je nebo granica. Petrović blista i sada u Francuskoj”.
Mesecima unazad svakodnevno se govori o potencijalnom rekordnom transferu Čukaričkog – u vidu prodaje mladog centarfora, Mihajla Cvetkovića.
“Cveletu sam mnogo puta rekao da bude strpljiv, da ne žuri i da trenira jako. To će mu se sigurno vratiti. Sve je na njemu. Igra dobro i to ne prolazi nezapaženo. Nadam se da će tako nastaviti i ostvariti svoje snove”, zaključio je Aleksa Janković u intervjuu za naš portal.
Bonus video:
