Kao i na svakom od prethodnih Svetskih prvenstava i na ovom je aktuelna priča da zapadnoevropske reprezentacije skupljaju fudbalere iz Afrike i na osnovu njihovog kvaliteta stvaraju tim. Koliko je to tačno?
Počnimo od reprezentacije Francuske. Sadašnji tim “Trikolora” sastavljen je od uglavnom tamnoputih fudbalera, ali samo dvojica nisu rođena u Francuskoj. Jedan je Samjuel Umtiti – rođen u Jaundeu u Kamerunu, a drugi je rezervni golman Stiv Mandanda koji je rođen u Kongu.
Imamo i Tomasa Lemara rođenog u Gvadelupeu, ali zna se da je francuski identitet na tom ostrvu vrlo jak, verovatno jači nego u Marseju ili Nantu. Naravno, kada bi se iz reprezentacije “isključila” imigrantska deca poput Pola Pogbe (kome su starija braća rođena u Gvineji i nastupaju za tu selekciju), mnogo bi sadašnjih reprezentativaca “otpalo” sa spiska.
BONUS KVOTE NA SP – SAMO U MERIDIANU!
I ranije je bila slična situacija – od cele reprezentacije Francuske koja je 1998. godine osvojila Svetsko prvenstvo samo trojica fudbalera nije rođenda u Francuskoj. To su Patrik Viera (Dakar, Senegal), Marsel Desaji (Akra, Gana) i Kristijan Karembe (Nova Kaledonija).
A kakva je situacija sa druge strane?
MAROKO I ALŽIR – ROĐENI U FRANCUSKOJ
Alžir je bio hit prvenstva u Brazilu, a od 23 fudbalera na spisku Vahida Halilhodžića samo sedmorica su rođena u Alžiru – od toga trojica defanzivaca, dvojica prilično nebitnih izmena i dva napadača – Islam Slimani i legenda Dinama El Hilal Sudani.
Svi najbolji alžirski fudbaleri od Rijada Mareza do Jasina Brahimija rođeni su u Francuskoj. Dobili su šansu da treniraju u mnogo boljim uslovima, sa stručnim trenerima i dobili su priliku da se u jednom trenutku mnogo više posvete fudbalu. Ne samo to – mnogo izgrađeniji sistem skautinga im je omogućio da ih klubovi primete i sačekaju njihov razvoj. Teško da bi u Alžiru mogli da dobiju jednake šanse.
SPECIJALI ZA ČETVRTFINALE SP – NE PROPUSTI IH!
I na ovom SP imamo arapsku ekipu koja je sjajno igrala, a sastavljena je od igrača rođenih u inostranstvu. U pitanju je Maroko koji je još ekstremniji primer od Alžira. Dok je 16 Alžiraca rođeno van te države, na ovom Mundijalu je od 23 fudbalera Maroka 17 iz dijaspore. Od rezervnog golmana Jasina Bunua rođenog u Montrealu, do Ašrafa Hakimija iz Madrida, Hakima Ziješa rođenog u Holandiji i Mehdija Karsele koji je iz Belgiji.
U Francuskoj je rođeno osam reprezentativaca Maroka – za dva više nego u samom Maroku! U Maroku je zapravo rođen samo jedan igrač više nego u Holandiji – pet.
Senegal nije toliko drastičan primer – devet reprezentativaca su iz dijaspore, od čega osam rođenih u Francuskoj i Keita Balde koji je rođen u Španiji.
Kod Nigerijaca je situacija malo drugačija – samo četvorica su rođena van Nigerije – dvojica u Holandiji, jedan u Nemačkoj i jedan u Rusiji. Ipak neki jako bitni igrači su u jako ranom dobu napustili domovinu. Kapiten Džon Obi Mikel je preko fudbalskog kampa Pepsi fondacije napustio Nigeriju sa 12 godina. Viktor Mozes je ostao bez roditelja sa 11 godina, pošto su oni ubijeni u verskim neredima. Rodbina je nekako uspela da ga prebaci u Britaniju i tu je nastavio svoj život. Aleks Ivobi je takođe u Englesku stigao sa četiri godine i dospeo u fudbalsku akademiju Arsenala.
Kada se vidi šta se desilo sa Viktorom Mozesom i kakve generalno prilike vladaju u tom delu Afrike – Zapadna Evropa je umnogome pomogla Nigeriji da stvori ovakav fudbalski tim.
ZAKLJUČAK – OBOSTRANA KORIST
Obe strane u ovom slučaju profitiraju. Da Zinedin Zidan nije zaigrao za Francusku veliko je pitanje da li bi “Trikolori” uspeli da se domognu svetskog trona. Afrikanci su bili važan deo tog tima – a prvi kapiten Francuske na Svetskim prvenstvima rođen je u Alžiru. Svakako je najbolji fudbaler poreklom iz Alžira u ovom trenutku Karim Benzema, u to takođe nema sumnje.
Ipak ljudi sa razlogom beže iz Afrike – od bede, rata, nemaštine. U Zapadnoj Evropi ih čeka uređen život i uređen fudbal. Pitanje je kakvu bi karijeru Rijad Marez imao da je rođen u Alžiru, ili šta bi se tek desilo sa Viktorom Mozesom da je ostao u Nigeriji.
Na kraju ostaje utisak da fudbaleri poreklom iz Afrike koji su rođeni i odrasli u inostranstvu sve više imaju želju da igraju za zemlju porekla. Na SP 1994. godine od svih afričkih ekipa samo jedan fudbaler je bio rođen van Afrike.
Sada i fudbaleri koji bi mogli da igraju za zapadnoevropske selekcije igraju za svoje zemlje porekla. Pjer Emerik Obamejan je rođen u Parizu, a izabrao je da igra za Gabon, iako sa ovom selekcijom ima minimalne šanse da zaigra na SP ili da osvoji kup nacija.
Ašraf Hakimi se probio u prvi tim Real Madrida sa nepunih 18 godina i mogao je da sačeka poziv za reprezentaciju Španije, ali je izabrao Maroko. Kalidu Kulibali je već nekoliko godina jedan od najtraženijih štopera sveta, ali nastupa za Senegal, iako je rođen u Francuskoj i nastupao je za U20 tim “Trikolora”.
Ako se ovaj trend nastavi, možda će neki novi Karim Benzema ili Zinedin Zidan zaigrati za Alžir? Ostaje nam da vidimo!
