“Čari” ruskog fudbala s kraja prošlog veka kroz iskrenu ispovest bivšeg golmana jedna je od priča koje ne smete propustiti.
Ilja Abaev je bogatu fudbalsku karijeru gradio i proveo u Rusiji. Branio je gol Torpeda, Anžija, Volge, Lokomotive iz Moskve, Krasnodara, Rostova, Čertanova i Olimpa. Tokom godina doživeo je nekoliko situacija kojih se ne bi postideli ni autori romana. Danas kao penzioner brani boje Kozlova u Medija ligi u kojoj uglavnom igraju poznate ličnosti, bivši fudbaleri ili zaposleni u medijima.
Nakon penzionisanja Abaev se posvetio poslu trenera golmana za reprezentaciju Rusije U15, dok se fudbalom usput bavi amaterski.
“Planirao sam da po kraju karijere zaigram za amaterski tim, a onda me je pozvao Dmitri Gradienko, bivši saigrač iz Torpeda koji je sada trener kluba. Pokušao sam, bilo mi je interesantno, još uvek imam dovoljno snage i volje da igram – kada tako ne bude povući ću se. Ne želim da se sramotim”, rekao je Abaev na početku razgovora za “Sport24”.
Golmanski put je počeo u Torpedu iz Moskve krajem 90-ih godina u vreme velike finansijske krize u Rusiji. Ipak kao mladom igraču nije mu mnogo toga smetalo…
“Plate su bile male naravno, ali makar smo ih dobijali na vreme. Prvi ugovor bio mi je 200 dolara mesečno.
U odnosu na fudbal nekada i danas ističe – razlike su enormne.
“Nekada niste mogli da uđete u svlačionicu niti da odete na tuširanje – svuda je bio dim! Izlazili smo sa tuširanja čisti, ali u dimu. Danas skoro niko od igrača ne puši ali tada je bilo drugačije. Lično nikada nisam pušio, naravno probao sam kao mladić, ali od mirisa cigareta odmah me odmah boli glava”.
Krajem prošlog veka u Rusiji fudbal je posebno bio popularan među “opasnim momcima”. Jednog od takvih susreta priseća se i 40-godišnji golman.
“Jedno veče sam zajedno sa prijateljima otišao u bar. Stajali smo i pričali normalno sa jednim čovekom, kada je odjednom ogroman čovek, očigledno pijan stao između nas. Gledao me je, potom i udario. Kako se ispostavilo kasnije – zbog moje duge kose. Rvali smo se sa njim – stolice, čase, sudovi – sve je letelo. Uspeli smo nekako da ga primirimo, pozvali policiju. Kasnije se ispostavilo da je neka vrsta “bandita”. Policija je naravno rekla da ne može da ga privede. Molio sam ih: “Pa makar mene onda odvedite”, priseća se bivši golman Torpeda i nastavlja:
“Obećao mi je da će me ubiti čim se raziđe policija. Ukratko, nikoga nisu uhapsili, otišli su i nekako smo uspeli da se sporazumemo sa njim. Na kraju nas je odveo kući, čak je i platio štetu u klubu i častio nas”.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
Prijatelj iz omladinskog pogona kluba, Aleksej Bugaev bio je jedan od velikih talenata ruskog fudbala ali je završio karijeru sa samo 30 godina zbog problema sa alkoholom. Poznate su priče da je umeo i po nedelju dana da se ne pojavljuje na trening, ali to nije ništa u poređenju sa jednim od doživljaja u kazinu.
“U njegovom životu je fudbal postepeno predao mesto drugim stvarima. Alkoholu, između ostalog i kazinu. U to vreme ih je bilo dosta po Moskvi. Sećam se jednom da smo dobili platu i bonus (100 dolara) i otišli smo da kupi kompjuter. Odmah nakon toga otišao je u kazino. Otišao sam na drugi sprat kako bih slušao koncert, kad pola sata kasnije on uleće: “Kompjuter je prestao da radi. A pazite koštao je 1500 dolara – ogroman novac u to vreme. Pola sata kasnije eto ga opet: “Daj mi sto dolara”. Isprva nisam razumeo zašto – upravo smo plimili platu. Otišao je, a kad sam pogledao spolja video sam da ulazi u taksi sa kompjuterom, daje 100 dolara vozaču i odlazi. Sve ostalo je izgubio”.
Kao protagonista još luđe priče jednom prilikom našao se sa Sergejem Davidovim koji je bio poznat kao neko ko je voleo provod.
“Sergej je bio frontem(ha-ha). Odlučio je da sa nekima od saigrača ode na pivo tokom priprema. Kupili smo oko 40 limenki. Trener (Ravil Sabitov) uhvatio ih je na delu kad su se vraćali iz prodavnice. Sergej je imao izgovor “Treneru rođendan je Sisuu”. Sabitov je naravno znao da mu je rođendan bio još pre tri meseca. Morao sam da ih spašavam, sakrio sam 20 limenki u torbu, a oni su ostatak stavili u džepove što je on i primetio”, rekao je on i dodao:
“Uskoro smo na treningu počeli da merimo pritisak svakodnevno. U klubu su imali utisak da neko ne poštuje režim treninga. Sergej je recimo imao 140-80 jednom prilikom i bio je iznenađen: “Nije mi jasno otkud 140. Pa popio sam samo pola flaše džina juče”.
Nakon skoro deceniju u Torpedu Abaev je izgubio status prvog golmana i odlučio je da pređe u Anži 2006. Napominjemo – u to vreme u Dagestanu su i dalje trajale ratne operacije.
“Morao sam da nastavim dalje. U Torpedu su plate bile redovne, uslovi najbolji mogući. U Dagestanu je sve bilo drugačije. Recimo trenirali smo na užasnim terenima, bilo je tu mnogo problema…”
Tokom 90-ih godina česte eksplozije i pucnji bili su deo svakodnevnice u Makačkali, ali i 10 godina kasnije.
“Povremeno su pucali da. To su uglavnom bile antiteroristička dejstva ili provokacije protiv policije. Čak su i pucali na naš hotel jednom. Sećam se i da je sin predsednika Anžija igrao za naš tim. Obezbeđenje ga je pratilo svuda, čak i na treningu“.
Prvi trening sa novim klubom verovatno će pamtiti do kraja života…
“Kada sam stigao u klub, dvojica Dagestanaca su bili golmani i trener, Magomed Atašev. Na prvom treningu sam ostao u šoku kada su tokom zagrevanja njih dvojica počeli da se tuku – a trener im je brojao poene”!
Nakon Anžija Abaev je nastupao još za Krasnodar, Rostov, Lokomotovu iz Moskve.
Sa potonjim klubom ostvario je najveće uspehe u karijeru osvajanjem dva ruska kupa (2015, 2017.). Profesionalnu karijeru završio je 2022. u Olimpu.
Bonus video:
