Osam meseci borbe, čelični karakter i dan koji će Aleksa Vukanović zauvek pamtiti: Došao sam u Vojvodinu da igram Evropu, još se trese stativa protiv Ajaksa

Na najbolji mogući način otvorila je Stara dama učešće u plej-of etapi srpske elite, ali duže od pobede nad Lučancima pamtiće novosadska publika detalj iz poslednjeg minuta susreta.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Posle osam meseci odsustva zbog nastradalog prednjeg ukrštenog ligamenta na teren je istrčao napadač Vojvodine – Aleksa Vukanović. Gromoglasnim aplauzom pozdravili su navijači na “Karađorđu” svog miljenika, koji se oporavio nakon zahtevne operacije, prebrodio sve nedaće i stavio se na raspolaganje stručnom štabu uoči ključnih bitaka u sezoni.

Uživao je Vukanović u svakom trenutku, a scene nastale prethodne nedelje već su dobile posebno mesto u albumu najlepših uspomena.

“Potpuno je jasno da je osam meseci zaista dugačak period. Čim sam doživeo povredu psihički sam se pripremio za sve što me očekuje. Sve bi bilo neizvodljivo bez lekarskog tima, stručnog štaba, fizioterapeuta, saigrača… Moram da izdvojim kondicionog trenera Luku Miljevića koji mi se najviše posvetio. U glavi mi je bilo samo da se što pre vratim na teren. Čim sam otputovao sa ekipom na pripreme znao sam da će sve biti u redu. Vratio sam se u pogon i osećam se dobro hvala Bogu. Posebno me je obradovao aplauz navijača na Karađorđu. Tada sam se uverio da sam bitan šraf naše ekipe. Drago mi je što sam osetio ljubav publike. Divan dan za mene – uvek ću pamtiti susret sa Lučanima”, počeo je Aleksa Vukanović razgovor za Meridian sport.

Iskusni ofanzivac doživeo je peh u smiraju prvog poluvremena revanš susreta sa Ajaksom. Po reakaciji aktera utakmice odmah se moglo naslutiti da je reč o teškoj povredi, a ubrzo se ispostavilo da je briga domaće fudbalske javnosti bila opravdana… Operacija se nametnula kao najbolje, ali i neizbežno rešenje.

“Psihičko stanje je najbitnije u procesu rehabilitacije. Žargonski rečeno, ključno je da namestiš glavu za ono što te očekuje. Savetovao sam tako Lazara Ranđelovića, ali i Nemanju Petrovića iz TSC-a, koji su doživeli iste pehove. Neophodno je raditi na sebi, a sve je lakše kada si psihički spreman za borbu. Svi u klubu od prvog dana znaju da nisam poklekao. Išao sam korak po korak. Veoma brzo mi je proteklo vreme. Nisam se suočio sa nekim problemima ozbiljnije vrste”.

Čeličnih živaca, uz neprestanu dozu pozitivne energije, pristupio je Aleksa problemu koji je u prošlosti remetio planove brojnih fudbalskih talenata. Demonstrirao je ofanzivac iz Bačke Palanke čvrst karakter, “oči u oči” se suočio sa poteškoćama i izašao iz čitave situacije kao apsolutni pobednik.

“Iskreno, na tom polju sam sebi lično najviše pomogao. Ja sam tip čoveka koji voli da se samostalno izbori sa problemima – zato mi i nije bilo toliko teško. Sećam se kada me je doktor Borko pozvao i saopštio da je ligament stradao. Odmah sam mu rekao: ‘Šta je, tu je! Idemo dalje, da se što pre oporavim’. Shvatio sam da čovek mora da se suoči sa samim sobom da bi savladao prepreke. Naravno, ne mogu da lažem da mi je bilo svejedno u početku, ali sam odmah postao svestan da nema nazad. Ne možemo da utičemo na ono što se već dogodilo. Na meni je bilo da uradim sve kako bi oporavak realizovali što efektnije i uspešnije. Svima govorim – glava je najbitnija. Kada to rešiš, onda znaš da je uspeh zagarantovan”.

Malo je falilo da Zvezda dobije svog Aleksandra Mitrovića: Spreman sam da ponovim istoriju u Nemačkoj, a doći će i ta Marakana jednog dana

Čitav splet pehova zadesio je svlačionicu Stare dame, ali najteži put do oporavka prošao je Džonatan Bolingi. Vukanovićev saigrač vodio je životnu bitku zbog bakterije koja je doprla u njegov organizam za vreme boravka u rodnom Kongu.

“Bila je to neverovatna bitka. Bog ga je sačuvao! Borio se za život i dan ga je praktično delio od najgoreg mogućeg ishoda. Srećom, sve se pozitivno odigralo. Nikada nije odustao! Veoma sam srećan što se oporavio. Bolingi se vratio u život. Trenira, vredno radi sa nama. Dobio je dozvolu od lekara da se bavi profesionalnim sportom, a to ga čini srećnim”.

Pokazao je Vukanović zavidan nivo psihičke snage, a nakon uspešno realizovanog oporavka, ponovo je u stanju da radi ono što odmalena najviše voli – igra fudbal. Skromni napadač ne beži od odgovornosti, ali uprkos sjajnim izdanjima uoči pauze i činjenici da je predvodio ofanzivnu liniju Stare dame pre povrede, ne želi mnogo da priča o individualnim dostignućima.

“Nisam jedini lider! Ima tu mnogo momaka koji su bili sjajni prethodne, ali i ove sezone. Ne želim da nabrajam imena, ali svi su pružili lični doprinos da igramo evropske kvalifikacije minulog leta. Jedan sam od iskusnijih, pa se možda moje ime češće spominje, ali najvažniji je tim. Iskusniji sam. Sada jednostavno drugačije gledam na određene situacije. Često me možete čuti kako vičem na terenu, pa ljudi na osnovu toga donesu zaključak da sam vođa. Jednostavno – ne gledam na sebe u tom maniru. Čak i sa klupe volim da pomažem saigračima”.

Novosađani se do kraja takmičarske godine nadmeću na dva fronta. Crveno-beli traže mesto u samom vrhu superligaškog društva koje će im omogućiti izlazak na smotru Starog kontinenta, ali i ne kriju ambicije vezane za napad na trofej u Kupu Srbije, gde će u polufinalu najpre morati da odmere snage sa ekipom TSC-a.

“Cilj je uvek isti, plej-of i borba za Evropu. Od prvog dana je tako. Kada sam se dogovorio sa predsednikom Zbiljićem odmah sam mu rekao da ne dolazim u Vojvodinu reda radi, da ne dolazim da igram samo Superligu, već i evropske utakmice. Posedujemo kvalitet! Konkurentni smo. Daćemo sve od sebe da se nađemo na pozicijama koje garantuje izlazak u kvalifikacije”, kazao je bivši as Crvene zvezde, pa nastavio u istom dahu:

“Svedoci smo veoma zanimljivog žreba u Kupu. Lepo je što ćemo se sastati sa ekipom iz Bačke Topole, a to smo donekle i očekivali. Radujemo se tom susretu. TSC je veoma kvalitetan tim. Suočavaju se sa turbulencijama ove sezone, ali godinama unazad su u vrhu srpskog fudbala. Nadam se da ćemo pobediti i ponovo izboriti plasman u finale. Naravno da verujem u trofej. Verovao sam i prošle godine. Nažalost imali smo Zvezdu za protivnika. Svi znamo ko je Crvena zvezda! Igrali su bolje od nas i zasluženo osvojili Kup prošle godine. Ponovo smo tu, na korak do finala. Mi smo Vojvodina i nadamo se da ćemo doneti trofej u Novi Sad”.

Nakon Božidara Bandovića, Nemanje Krtolice i Nenada Lalatovića, na klupu Novosađana seo je doskorašnji funkcioner kluba – Miroslav Tanjga.

“Poznajem Miroslava od perioda kada je bio sportski direktor. Oduvek smo imali dobar odnos i često komuniciramo. Naravno, odlično sarađujem i sa njegovim asistentima, kao i ostatak ekipe. Zato smo i napravili sjajnu hemiju unutar tima, što nam je pomoglo da ostvarimo željene rezultate u minulom periodu. Vezali smo tri trijumfa i oporavili se od svega što nas je mučilo. Konačno nas je krenulo. Smatram da je pun pogodak što je on preuzeo ekipu”.

Kuglice na žrebu spojile su prošlog leta Vojvodinu i Ajaks u kvalifikacijama za Ligu Evrope, a senzaciju u Amsterdamu sprečila je stativa, koja se zatresla upravo nakon Aleksinog hica.

“Svi me pitaju kako sam pogodio tu stativu… Izgleda da se smanji gol prilikom šuta. Šalim se, naravno. Žao mi je zbog toga. Korektno smo se suprotstavili Ajaksu. Reč je o velikanu evropskog fudbala. Bili su tada nešto lošiji nego što je inače slučaj, ali svakako je to neverovatan klub. Pogodio sam stativu u Amsterdamu, a onda se povredio u revanšu… Sve je to fudbal, sve je to život. Idemo dalje! Moramo da pamtimo lepe trenutke i trudimo se da u budućnosti bude samo bolje”.

Mnoštvo važnih zadataka obavlja Aleksa na “Karađorđu”, ali jedan od izazova u kojima posebno uživa jeste odgovorna uloga mentora. Prethodne sezone bio je vrlo posvećen radu sa biserom novosadskog tima, Mihajlom Ivanovićem, koji već uveliko blista braneći boje Milvola u engleskom Čempionšipu.

“Komuciramo posle svake utakmice. Gledam njegove mečeve. Poznajem odlično to dete. Srećan sam što je samopouzdanje iz Vojvodine preneo na terene u Engleskoj. Nije lako iz Superlige iskoračiti u Čempionšip i odmah postizati golove. Mihajlo je sjajan, ali naravno da mora još da radi na sebi. Svesni smo svi koliko je teško igrati u Premijer ligi, ali verujem da će dostići taj nivo. Potrebno je da se razvija, unapređuje i trudi, što sam poznavajući ga siguran da će biti slučaj. Znam koliko može”, istakao je Vukanović i dodao:

“Srećan sam što sam bio u situaciji da mu pomognem u jednom delu karijere. Ne samo njemu – već i drugoj talentovanoj deci. Zato sam se najviše i vratio u klub, da mladima sa svojim iskustvom pomognem na sportskom, ali i životnom planu. Da razmišljaju na drugačiji način… Hvala Bogu imamo mnogo talentovane dece Veličković, Mladenović, Kokanović… Svima je potrebna pomoć. Pričamo na svakom treningu, a oni upijaju kao što je to Miha radio. Najviše mi je drago što je Mihajlo već stigao do dresa reprezentacije. Želim mu da nastavi u istom ritmu i da ga jednog dana gledamo u Premijer ligi”, konstatovao je Aleksa Vukanović u intervjuu za Meridian sport.

Bonus video: