Arne Slot u koži Vladana Milojevića

Liverpul se nalazi u najtežem raspadu još od perioda iz šezdesetih godina, a statistika poslednjih meseci pokazuje dubinu ponora u koji je tim upao. Posle šampionske sezone delovalo je da Arne Slot ulazi u eru stabilnosti, ali su se pobede nad Real Madridom i Aston Vilom ispostavile kao kratkotrajna iluzija. Serija poraza u domaćem prvenstvu i Ligi šampiona potpuno je ogolila sve slabosti, a na Enfildu se oseća težina i defetizam kakav se ne pamti još od postbenitezovskog haosa. Ono što je nekada bila sigurnost, sada je postalo puko preživljavanje – nešto slično kroz šta prolazi Crvena zvezda sa Vladanom Milojevićem.

Ono što posebno boli navijače jeste da je Slot prošle sezone ušao u elitni krug menadžera koji su odmah osvojili Premijer ligu, ali ta aura danas više ne postoji. Poraz 4:1 od PSV-a, najteži domaći u grupnoj fazi Lige šampiona u istoriji kluba, samo je produbio krizu. Dve uzastopne katastrofe u ligi s tri gola razlike prvi put još od 1965, šest poraza u prvih 12 kola – nešto viđeno samo u sumraku ere Brendana Rodžersa – i 20 primljenih golova, najviše u ovoj fazi sezone otkad postoji Premijer liga, govore dovoljno. Liverpul na Enfildu u poslednje tri utakmice ima isto poraza koliko i u prethodnih 53 meča.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

U takvoj situaciji, govor trenera posle utakmica deluje kao ponavljanje iste ploče. Razlozi se traže u xG statistici, nedostatku sreće, individualnim greškama ili zamoru ključnih igrača. Međutim, stvarnost je daleko jednostavnija i brutalnija. Igra nema prepoznatljiv oblik, tim deluje prazno i mentalno istrošeno, a svaki pokušaj analize zvuči kao opravdavanje, ne kao vođenje. Slot sve češće liči na čoveka koji gleda problem, ali ga ne prepoznaje.

Na to se nadovezuje i potpuno haotično upravljanje igračkim kadrom. Huga Ekitikea je selio na klupu čim bi uhvatio ritam, kako bi se ustupio prostor Aleksandru Isaku, iako je bilo očigledno da se Šveđanin vraća nespreman posle povrede. Virc, koji je u Leverkuzenu igrao u zoni gde je najbolji na svetu u malim prostorima, gurnut je duboko po loptu kao da mu je prirodna pozicija zadnji vezni. Kerkez, poznat po prodorima i fizičkoj spremi, koristi se u sporoj izgradnji iz zadnje linije. Umesto da pojačanja posmatra kao alat, Slot ih koristi kao flaster za trenutni problem, bez jasnog razumevanja šta mu koji igrač zapravo daje.

Zvezdinih 11 za FCSB: Handel menja Radonjića, Duarte pre Kostova

Još gore, Liverpul je već sada primio onoliko golova iz prekida koliko tokom cele prošle sezone. Ekipa nema reakciju. Prošle sezone Liverpul je osvojio 23 boda iz gubitničkih pozicija – ove sezone nema niti jedan. To znači da je nestao voljni momenat, identitet ekipe i onaj pobednički impuls koji je ranije bio zaštitni znak. Slot to očigledno nije registrovao kao sistemski problem kada je bio prvak – tada je sve prikrio rezultat. Danas se sve vraća u normalu, a normalno je da ne postoji tim koji može stalno da spašava mečeve posle primljenog prvog gola.

Što je najgore, nijedan od ovih problema Slot nije pokušao temeljno da reši. Reakcija mu je uvek ista, poruke identične, a ekipa iz nedelje u nedelju izgleda sve izgubljenije. Nema jasnog plana, nema prepoznatljive ideje, nema liderstva. Sve deluje nasumično, kao da se čeka da nešto slučajno proradi. Upravo zbog toga sve veći deo navijača i analitičara dolazi do istog zaključka: Liverpul ovu sezonu može da spase samo na jedan način – trenutnim raskidom saradnje sa Arneom Slotom.

BONUS VIDEO: