Ako bi se sprovela anketa širom sveta kako bi se utvrdili razlozi zbog kojih navijači dolaze na utakmice i uopšte vole fudbal, sklopljeni odgovori bi mogli da daju naličje igrača koji bi neodoljivo podsećao na Novaka Gojkova. Još uvek mlad i u procesu razvoja, ali sa talentom u nogama koji niko ne može da mu oduzme. Kaskanja za generacijom kada su u pitanju fizičke karakteristike naterala su ga da se usmeri na tehniku, a u fudbalskom svetu usled konstitucije i stila igre, neizbežna su poređenja sa Srđanom Plavšićem.
Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!
“Odavno sam dobio nadimak Atomski mrav iz Vrbasa, i iskreno prijaju mi poređenja i šale na taj račun. Mislim da je Plavšić vrhunski igrač sa sjajnom karijerom, ali moram da napomenem da me od skora u svlačionici OFK Beograda zovu i Azar. Šalu na stranu, ali ne čudi uopšte da me ljudi vide kao Plavšića, jer sam i ja dugo fizički kasnio za svojom generacijom. I dan danas mislim da ih tek stižem. Od najranijeg doba sam se borio sa tim da su oko mene svi i viši i snažniji. Vremenom me je to motivisalo i gradilo karakter da ne odustajem i da se zahvaljujući tehnici, a ne fizici – izborim za mesto u timu. Ali slušao sam tada oca koji mi je govorio da se fudbal igra glavom”, počeo je Gojkov razgovor za Meridian sport i nadovezao se na ulogu u OFK Beogradu:
“Ostavio sam odličan utisak još letos na turniru u Rusiji kada sam postigao gol Himkiju. To mi je bio pogon za samopouzdanje, ali sam svestan da moram još da napredujem i strpljivo čekam svoju šansu. Klub veruje u mene i to je ono što me čini motivisanim. Vezan sam za OFK Beograd zbog brata Damjana koji je svojevremeno gradio karijeru na Karaburmi. Od malih nogu sam dolazio da ga gledam i nekako mi je simbolično što imam i ja priliku da se formiram u OFK Beogradu. Nadam se da ću biti uspešniji od njega, a sve mi olakšava činjenica što su tu Aleksej Vukičević i Aleksa Cvetković koje poznajem iz Zvezde. Naravno, i Saša Marković i Nikola Vujadinović koji me svakodnevno savetuju i uče kako da budem bolji fudbaler, ali i čovek.”
I nije Novak prvi koji ulicu ističe kao mesto na kom je naučio da shvata fudbal.
“Sve je počelo na ulici, za mene. Po cele dane sam provodio na terenima u Vrbasu sa najboljim drugovima Matijom i Markom. Nekako je u skladu s tim bilo i logično da krenem da treniram fudbal. Počeo sam u Vrbasu, ali sam ubrzo otišao u OFK Beograd, na poziv trenera Vlade Vučića sa kojim sam nakon dve godine zajedno prešao i u Zvezdu.”
“Drug Matija” je zapravo Matija Popović, igrač Napolija, a Novak fudbalske početke vezuje upravo za njega.
“To je prijateljstvo od rođenja i trajaće do kraja života. Sve je počelo na terenima CFK Vrbas i kad se samo setim koliko se nismo odvajali od lopte i koliko smo se nadmetali u “kockicama” i “jedan na jedan”… Takve stvari su ključne za fudbalski razvoj, jer tada formiraš maštu, viziju, počneš da razumeš igru. I nikada se nismo takmičili, niti je bilo sujete, već smo se zaista trudili da jedan uz drugog napredujemo. Što se Matije tiče, prošao je težak put, ali sam siguran da će se dokazati u Napoliju. Čim dobije šansu – iskoristiće je, znam ga.”
I nije samo Popović neko sa kim je Gojkov fudbalski odrastao, jer je u kući imao još jedan sjajan primer – brata Damjana, koga je već i pomenuo.
“On je sa 17 godina bio prvotimac OFK Beograda, i to standardan. Postizao je golove i za klub i za reprezentaciju. Meni je mnogo značilo da odrastam uz njega, jer sam imao zaista pravog uzora u kući. Savetovao me je i ono što sam najviše zapamtio i čime se vodim i dan danas je – “Veruj u sebe, daj svoj maksimum i ne nerviraj se zbog stvari na koje ne možeš da utičeš”. Zaista, time se i danas vodim i eto, kao njegov naslednik, gradim i ja karijeru u OFK Beogradu.”
Prvi susret sa seniorskim fudbalom imao je u Grafičaru, a vreme provedeno sa Luisom Ibanjezom, kao i savete od brzonogog Argentinca – ne zaboravlja.
“U mlađim selekcijama sam više igrao za Grafičar nego za Zvezdu. Procena kluba je bila da je to bolje za moj razvoj i da ću tu imati više slobode, kao i prostora za igru. Iz ove perspektive, mislim da je to bila dobra odluka, jer su me zaista trenirali sjajni stručnjaci poput Vladimira Sandulovića, Lazara Janičića, Danila Tešića i na posletku – Marka Neđića, kod koga sam zaigrao i za prvi tim. Pozvao me je da treniram samo, ali sam ubrzo debitovao i hvala mu na tome. Veliko hvala i Luisu Ibanjezu, to moram da napomenem, na svemu što je uradio za mene. Od prvog dana je u meni video nešto i ponašao se kao da sam mu sin. Savete koje sam dobio od njega za tih nekoliko meseci – nikada neću zaboraviti. Pravi kapiten i čovek. Moram i posebno da izdvojim trenera Janičića kome sam najviše zahvalan i bez koga ne bih bio danas ovde. Kada sam vraćen u mlađe omladince Grafičara i kada sam se fudbalski osećao najgore u karijeri – svakodnevno me je ohrabrivao i pričao mi da imam kvalitet za Lige petice. Epilog je bio da me je toliko vratio u život, da je posle svega toga usledio poziv prvog tima Grafičara. Zaista je bio tu za mene u najtežim momentima i nikada mu to neću zaboraviti.“
Ipak, posle seniora, vratio se u juniore, što nije shvatio kao degradaciju, već kao novu priliku i satisfakciju učenja od legendarnog Nenada Milijaša.
“Sve je slutilo da ću ostati u prvom timu Grafičara, ali je na kraju sezone došlo do dogovora da se vratim za omladince Zvezde i pomognem u Ligi šampiona za mlade. Iskreno, poziv koji sam prihvatio oberučke, pogotovo kad sam čuo da će mi trener biti Nenad Milijaš. Svi znaju kakav je bio igrač, a ja moram da napomenem i da je fantastičan čovek. Siguran sam da i dan danas kada bih ga pozvao, u smislu toga da mi nešto treba u životu, da bi mi izašao u susret. Lepa godina za mene, ali mi je žao što nismo prošli grupnu fazu, iako smo zaslužili. Pamtiću gol Jang Bojsu najviše, ali i drugarstva sa Draganom Miranovićem i Nemanjom Vidojevićem. I danas smo u kontaktu. Naravno, i sa Cvetkovićem koji mi je i danas saigrač.”
Mašta o Španiji, ali i reprezentaciji Srbije.
“Španija mi je san. Od malih nogu sam pratio španski fudbal i pre dve godine kada je Damjan tamo igrao, sam otišao da vidim kako šta funkcioniše. Vratio sam se kući oduševljen. Ljudi, uslovi, vreme, fascinantno. Nadam se da ću jednog dana zaigrati tamo. Što se reprezentacije tiče, prošao sam u ranom uzrastu selekcije, ali nisam zaigrao na zvaničnoj utakmici. To mi je takođe san. Svestan sam da još uvek ništa nisam uradio da bih zaslužio poziv selektora Kolarova, ali radim vredno na tome da obučem dres Srbije”, iskreno će Gojkov.
BONUS VIDEO:
