Vreme je za pečalbu.
Zapravo, bilo je još zimus, ali imao je Andrija Radulović šest meseci “fore” da pokaže Rapidu iz Beča da je vredan sedmocifrenog obeštećenja koje je zahtevala Vojvodina.
I uspeo je.
Reprezentativac Crne Gore je na 18 mečeva upisao tri gola i asistenciju, te se izdvojio kao jedan od najboljih fudbalera austrijskog velikana.
Dovoljno da se lepa priča nastavi…
“Bilo je dosta interesovanja i ponuda kada se sezona završila, ali prioritet mi je bio da ostanem u Rapidu. Prezadovoljan sam uslovima u klubu, ali i Bečom kao gradom. Odlična sredina za mladog igrača koji još može da napreduje. Spreman sam da pokažem pun potencijal u Rapidu i zaista sam srećan što se sve odigralo tako da sam potpisao dugoročan ugovor. Osećam se “gladno” kada je u pitanju uspeh i neko sam ko je uvek želeo da ide korak po korak. Mislim da je Austrija prava stepenica posle Superlige”, počeo je Radulović razgovor za Meridian sport i nadovezao se na vreme u srpskom fudbalu:
“Ne bih se mnogo vraćao u prošlost. Gde god sam igrao – smatram da sam iskoristio šansu. Da li je moglo više – zaista ne znam, a i ne razmišljam o tome. Gledam samo ka Rapidu i tome da u Bundesligi ostavim dobar utisak.”
Igre su bile dobre, ali adaptacija nije bila laka. Ključna razlika u odnosu na Srbiju bili su treninzi.
“Prvo inostrano iskustvo i zaista mi nije bilo lako u početku. Imao sam period adaptacije koji je trajao čitavo proleće. Ključna razlika su bili treninzi. Drugačije se radi u Austriji i Srbiji. Ipak, mislim da se na terenu nije videlo da se adaptiram na bilo šta, već da sam od starta krenuo dobro da igram. Tako da, partijama zaista mogu da budem zadovoljan, premda verujem da će to biti još bolje, već ove sezone. Igrali smo na dva fronta, nije bilo lako… Na kraju, nismo baš zadovoljni plasmanom u prvenstvu Austrije, jer se očekivalo više, ali bitno je da smo ponovo izborili Evropu. I prošle sezone smo bili zapaženi u Ligi konferencije, stigli do četvrtfinala i malo je falilo da idemo na Čelsi.”
Sve je lakše uz Balkance. Tako se i Radulović družio sa Srbinom – Nenadom Cvetkovićem i Hrvatom – Dionom Drenom Beljom.
“Pomogli su mi Cvetković i Beljo najviše, od starta smo se družili. Ali da budem iskren, nisam imao puno vremena za druženje, već sam maksimalno gledao da se posvetim fudbalu. Dani su mi bili podređeni treninzima. Želeo sam da ostavim što bolji utisak. I eto, jesam, otkupili su moj ugovor. Generalno, jedva čekam da počne nova sezona, jer znam da klub ima velike ambicije. Na neki način sam i spokojniji, jer znam da ostajem u Beču.”
Najveći utisak iz prolećnih izazova su mu dueli sa Aleksandrom Dragovićem.
“U Beču se mirno stoji kada se priča o Dragoviću. Odličan igrač i čovek. Igrali smo dva puta i na kraju smo ih sprečili da osvoje titulu.”
Odmoru je došao kraj, vratio se Radulović u prestonicu Austrije, spreman za nove izazove.
“Pauzu sam proveo u Kotoru, sa porodicom i najbližima. Odmarao sam, ali sam krenuo i da se spremam već tu. Došao sam pun pozitivne energije u Beč“, rekao je Radulović.
BONUS VIDEO:
