Ponovo bez srpskih fudbalera u završnici evropskih takmičenja: Surova realnost koja prerasta u tradiciju

Tokom tri prethodne večeri na terenima širom Starog kontinenta viđene su apsolutno sve čari koje fudbal čine najpopularnijom igrom na planeti.

Ko se ovom prilikom nije zaljubio u raskoš uzbuđenja i strasti proizvednih na fudbalskim bojištima – defitivno nije pobornik hedonizma.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Spektakl u Birmingemu nikoga nije ostavio ravnodušnim, ali nadmašen je već narednog dana kada su na slavnom Santijago Bernabeu koplja ukrstili Real Madrid i Arsenal. Izdanje Tobdžija, koje je Kralja svrglo s trona, izgledalo je ravno savršenstvu, sve dok Teatar snova nije opravdao nadimak i bez teksta ostavio svakog posmatrača okršaja Mančester junajteda i Liona.

Preciznim hicima igrača Bode Glimta, najvećeg iznenađenja sezone, odsviran je kraj za Lacio, ali i izvršeno kompletiranje polufinalnih parova tri evropska takmičenja.

Nema sumnje da pravi šou tek sledi u narednih mesec i po dana, kada je na programu sama završnica prestižnih međunarodnih liga, ali dozu euforije među srpskim fudbalskim fanaticima smanjila je činjenica da naša zemlja nema nijednog predstavnika u ključnim bitkama za evropske trofeje.

Odavno se domaća pozornica pomirila sa realnošću i shvatila da će proći još mnogo vremena dok neki od srpskih klubova ne pomrsi konce daleko bogatijim favoritima i ne umeša se u trku za najviši plasman, ali zabrinjavujuće je da niko od polufinalista Lige šampiona, Lige Evrope i Lige konferencija nema Srbina u svojim redovima.

Branio je Nemanja Matić čast srpskog fudbala u dresu Liona, ali francuski velikan je na “Old Trafordu” doživeo hladan tuš, te u poslednjim trenucima susreta prokockao ubedljivu prednost i ostao bez polufinala. Sličan razvoj situacije dogodio se u Beču, gde je Nenad Cvetković sa Rapidom poražen od Đurgardena.

Upravo je švedski predstavnik jedini tim koji se domogao polufinala (LK), a čije boje brani srpski fudbaler – preciznije golman. Stigao je Filip Manojlović nedavno u Stokholm iz banjalučkog Borca, ali upravo iz tog razloga nema pravo nastupa za Šveđane na evropskoj smotri u nastavku sezone, tako da ni on ne spada u grupu aktera završnih duela.

Podaci svakako jesu zabrinjavajući, ali važno ih je sagledati i protumačati na objektivan način. Činjenice jasno govore – Srbija je trenutno daleko od epiteta fudbalske sile.

Poslednji Srbin koji je osvojio Ligu šampiona nije bio ni registrovan za finalnu utakmicu. U pitanju je Luka Jović, čiji Real Madrid je 2022. godine savladao Liverpul sa minimalnih 1:0, ali bez pomoći ubojitog đaka Zvezdine omladinske škole. Godinu dana ranije, bio je Jović deo ekipe Madriđana koja je u polufinalu poražena od Čelsija, a tada mu se u završnici elitnog takmičenja nije pridružio niko od sunarodnika.

Pre sedam sezona cela Srbija navijala je za Ajaks – a razlog je bio doskorašnji kapiten Orlova, Dušan Tadić. Prekaljeni arhitekta igrao je sezonu karijere i vodio slavni tim iz Amsterdama do polufinala Lige šampiona. Ajaks je tada poražen od Totenhema, a Tadić je zabeležio asistenciju u polufinalnom dvomeču sa sastavom iz Londona.

Sezonu ranije do polufinala je dogurao i iskusni Aleksandar Kolarov, koji je igrao važnu ulogu u dresu Rome, ali je na korak do odlučujuće faze zaustavljen od Liverpula. To bi bilo sve u prethodnoj deceniji kada su u pitanju naši asovi u samom finišu krema Starog kontinenta…

Nešto intersantnije bilo je u Ligi Evrope, gde su uglavnom isti akteri stizali do uspeha. Mile Svilar je briljirao na golu rimske Vučice, ali je prošle godine zaustavljen u polufinalu od Bajer Leverkuzena. Fantastični golman rođen u Belgiji, u sezoni 2022/23 dogurao je do finala zajedno sa Nemanjom Matićem, ali srpski tandem je u finalu zaustavila četa Sevilje – predvođena Nemanjom Gudeljom.

Defanzivni vezista je jedan od dvojice Srba koji su se okitili evropskim trofejom u minuloj deceniji. Samo 12 meseci pre Gudelja, isti pehar u pomenutom takmičenju podigao je Filip Kostić, kao jedan od ključnih igrača Ajntrahta iz Frankfurta.

Bio je Nemanja Matić nadomak tituli i tokom proleća 2021. godine… Ipak, na pobedničko postolje umesto njegovog Junajteda, popeo se španski Viljareal. Jednom od najboljih srpskih fudbalera u 21. veku nije “pošlo za nogom” da ukrasi impresivnu karijeru peharom ni 2020. godine, kada je stao stepenik pre finala, ali tada je sa Seviljom konkurenciju pokorio Gudelj, koji je jedini član Orlova sa dva evropska trofeja u prošloj deceniji.

Filip Kostić, Luka Jović i Mijat Gaćinović igrali su polufinale sa Ajntrahtom iz Frankfurta, a isto dostignuće su imali Nemanja Radoja u dresu Selte iz Viga, kao i bek Viljareala – Antonio Rukavina.

Liga konferencija broji tek četvrtu godinu postojanja, a najbliži trofeju bio je Nikola Milenković. U dva navrata predvodio je Bleki odbranu Fiorentine do finala, ali oba puta je poražen, najpre od Vest Hema, a potom i od Olimpijakosa…

Osvojeni trofeji srpskih fudbalera u međunarodnim takmičenjima tokom minule decenije:

Luka Jović – Liga šampiona (nije bio u protokolu za ključne bitke)

Nemanja Gudelj – 2 x Liga Evrope

Filip Kostić – Liga Evrope

Bonus video: