Bilo je teško pronaći optmiste prvog januara, dana kada je Srđan Blagojević preuzeo dirigentsku palicu u Humskoj ulici. Perspektivni strateg stigao je u Partizan praktično ispod radara, u momentu kada je titula već izgubljena, a ekipa suočena sa demotivacijom.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Od samog početka dodeljena mu je etiketa prelaznog rešenja, što je potvrdio i kratkoročni ugovor do kraja sezone, ali i komplikovan zadatak pronalaska rešenja za spas još jedne u nizu izgubljenih godina…
Nadali su se crno-beli da će ih upravo Blagojević posle pola decenije “posta” vratiti na pobedničko postolje u Kupu Srbije, ali uprkos mnoštvu pozitivnih noviteta, Srđanov Partizan pao je na testu sezone.
Činjenica da je na drugim poljima značajno nadmašio očekivanja sumnjičave javnosti, eliminaciju u četvrtfinalu Kupa od strane TSC-a čini još bolnijom. Svestan da su posrnulom velikanu iz Humske neophodne promene, odlučio je rođeni Beograđanin da već po dolasku promeša karte i gotovo udarnom snagom tima učini bisere iz omladinskog pogona.
Afirmisao je Partizanove nade i omogućio momcima koji obećevaju da se upoznaju sa čarima seniorskog fudbala. Za ukazano poverenje uzvratili su mu požrtvovanjem, a crno-beli su posle duže pauze zaigrali dopadljiv fudbal. Prijala je sveža krv Partizanu, koji je koliko, toliko oživeo sredinom proleća i čak bio ravnopravan rival Crvenoj zvezdi na dva večita derbija odigrana u Ljutice Bogdana.
Celokupnu sliku kvari surova realnost koja jasno kaže – Partizan je poražen u jedinoj utakmici od velikog značaja ovog proleća. TSC se istakao kao dželat crno-belih, koji im je oduzeo šansu za iskupljenje i dodatno ih približio rezultatskoj provaliji… Pola decenije Partizan nije uspeo da se domogne finala Kupa naše zemlje, što je treći najduži niz u klupskoj istoriji – a ujedno najduži od samostalnosti Srbije.
Prethodno su na borbu za trofej čekali čak 18 godina, u periodu od 1960. do 1978, a potom upola manje – od 1980. do 1989. godine.
Uprkos značaju, znajući da je publika već uveliko izgubila strpljenje čekajući na trofeje, postavlja se pitanje koliko je uopšte bilo realno očekivati da trener za tako kratak interval u potpunosti oživi iscrpljen, nedovoljno dobro selektiran tim, stvaran u izuzetno negativnoj atmosferi.
O Blagojevićevoj sudbini odlučivaće se na sednici Skupštine kluba zakazanoj za 2. jun, a u slučaju rastanka njegov mandat biće upamćen kao nedorečen period osveženja, ali ne i povratka na staze uspeha.
Za nešto više deluje da je neophodan kontinuitet, ali zahvaljujući dugogodišnjoj krizi, Partizan više nema saveznika u vremenu.
Bonus video:
