Morao je Bojan Kovačević obilaznim putem da stigne do prvog tima Partizana. Iako je bio u mlađim kategorijama crno-belih, u tom periodu je prešao u Čukarički, gde je osetio čari seniorskog fudbala, a partijama je privukao pažnju Igora Duljaja i zaslužio povratak u Humsku.
Ipak, posle samo šest meseci je usledio novi rastanak. Sada, barem, privremeni, jer je otišao na pozajmicu u Kadiz. Čekao je šansu u Španiji, a kada je kročio na teren, vrlo brzo su krenuli hvalospevi tamošnjih medija na njegov račun. Podizao je kvalitet igara iz utakmice u utakmicu i deluje da je zacementirao mesto startera.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Prošlog vikenda je Kovačević odigrao sjajnu partiju protiv Saragose i ponovo dospeo u žižu javnosti, a u razgovoru za Meridian sport je izneo rezime došadašnjeg boravka u Kadizu i podsetio se perioda u Partizanu.
“Dobio sam minute kod prethodnog trenera Paka Lopeza i iskoristio sam ukazanu priliku. Hteo sam da pokažem da imam kvalitet za ligu. Kada je došlo do smene trenera, vratio sam se na klupu, uz razumevanje da sam mlad i da novi strateg poznaje starije igrače. Nisam klonuo duhom, već sam dobio silnu motivaciju da se dokažem, jer sam video da mogu da igram. Dobio sam novu šansu kada se štoper Fali povredio. Tada sam odigrao korektno i potom mi je ukazano poverenje, pokazao sam se super. Na poslednjoj utakmici sam čuvao Sameda Baždara. Napredovao sam fizički i fudbalski.”
Imao je mnogo tema za razgovor sa Baždarom posle meča, sa kojim je do skoro delio svlačionicu u Humskoj.
“Poznajemo se mnogo godina, praktično od mlađih kategorija Partizana, pa u reprezentaciji, potom i kada sam igrao u Čukaričkom smo se sretali. Mogu da kažem da je i on napredovao, u svakom smislu. Skroz je drugi čovek na terenu naspram onog koji je bio u Srbiji. Dotakli smo se svakakvih tema, pa i Partizana, pričali smo i o našem društvu iz Humske. Bili smo nas dvojica i cimeri u Teleoptiku.”
Kovačević je zaradio epitet igrača utakmice protiv Saragose.
“Imponuje i doprinosi samopouzdanju, ali treba da stojim čvrsto na zemlji. Ipak, skočilo mi je samopouzdanje. Nije mala stvar doći iz Srbije u Španiju, gde igra dosta igrača iz Lige petica i biti igrač utakmice. Podstrek mi je da nastavim još jače dalje na treninzima i utakmicama.”
Trener Gaiska Garitano ne zna za poraz otkako je seo na klupu Kadiza, a stil fudbala u Španiji je olakšao adaptaciju samom štoperu.
“U drugoj ligi Španije je bitna defanziva. Oko 90 odsto ekipa su sličnog kvaliteta i igraju iste formacije. Lomi se ko ima bolju defanzivu. Ovde su jako česti crveni kartoni, to još nisam doživeo. Igra se baš muški fudbal, volim taj stil. Gaizka je sjajan čovek i trener. Traži disciplinu, sprema utakmice na najvišem nivou, baš za top lige.”
Ako se baci pogled i malo dublje zađe u statistiku, najbolji strelci La Lige 2 – Luis Suarez, Mirto Uzuni i Alemao – nisu zatresli mreže kada je na terenu bio momak iz Užica.
“Kada sam dobio prvu šansu, povezao sam sedam-osam utakmica da špic nije dao gol. Obično pre utakmice analiziram špica, krilne igrače i prednjeg veznog, pa znam šta me čeka. Imam i dobru viziju da uvek stojim uz svog igrača, a i uvek neko priča na šta treba da se fokusiram. Na primer, mnogo sam radio sa Markom Jovanovićem na tim stvarima u Partizanu i beskrajno sam mu zahvalan. To je prava stvar za štopera ako hoćeš da budeš na top nivou. Hitar sam za štopera, mogu brzo da odreagujem, tako da mi to nije problem“, rekao je Kovačević i osvrnuo se na okršaj sa najboljim strelcem lige, Luisom Suarezom:
“Ne vodim brigu o imenima. Bilo je kvalitetnih igrača, koji pokazuju na kom nivou ste igrali. Suarez je strašan igrač, ima odličnu završnicu. Sve poseduje za jednog kvalitetnog špica. Tvrdoglav je, nije uopšte lenj, hoće uvek da te pojuri.”
Druga liga Španije u ovom trenutku broji osam srpskih fudbalera, a nedavno su pristigli Nikola Miličić, Nemanja Tošić i Miloš Jojić. Tu su još Marko Milovanović, Samed Baždar, Aleksandar Radovanović, Aleksa Purić…
“Drago mi je što se srpsko tržište probija u Evropi, treba da dokažemo da nismo za bacanje. Čujem se sa svima, javio sam se Tošiću i Miličiću ako im treba pomoć. Poznajemo se svi. Mislim da treba da se održava odnos. Španija je ogromna, pa smo svi daleko. Svako gostovanje treba po sedam, osam sati autobusom, kada nema leta. Baš bude naporan put.”
Bojan Kovačević je prošle zime pojačao Partizan, a iako su crno-beli imali prednost u odnosu na Zvezdu, doživeli su veliki rezultatski pad i sredinom proleća se oprostili od titule.
“Gledam sve to kao veliku školu. Meni je Partizan bio stepenik iznad posle Čukaričkog. Igor Duljaj mi je pružio šansu da igram i naučio sam mnogo ljudskih i fudbalskih stvari. Smatram da je dobro što sam osetio klub sa takvim pritiskom i velikom istorijom. Treba biti spreman na sve u životu, a posle Partizana sam spreman na takvu priču ponovo. Ne bih znao koji je razlog pada u drugoj polusezoni. Više je bila individualna stvar kod igrača. Prvi sam ja imao loših partija. Uvek počinjem od sebe. Dođe i pad samopouzdanja, ulazak u krizu… Teško je bilo izaći iz toga. Sveta Marković i Aca Jovanović su mi dosta pomogli tada, pa i prošlog leta kada nisam igrao. Bili su pravi lideri, imao sam poverenje da se ispričam sa njima kao sa rođenim ocem. Sveta nije mnogo stariji, ali dobro zna kako funkcionišu stvari. Njihovi saveti mi i danas odzvanjaju u ušima.”
Odigrao je mladi defanzivac tri Večita derbija, proživeo je sve i svašta, pa i grešku, koja mu je bila velika lekcija za dalje.
“Teško mi je palo, to je Večiti derbi, san svakog deteta kada počinje da trenira fudbal. Nije mala stvar bila za mene, pogotovo što je bilo toliko utakmica u kratkom vremenskom roku. Izašao sam sa željom da mogu. Posle greške mi je bilo krivo, ali nije bilo vremena da se žali i tuguje, moralo je da se radi dalje. Ako razmišljaš šta si uradio, svaka sledeća lopta biće greška. Digneš glavu i ideš napred.”
Partizanovi Južnoamerikanci – može, a i ne mora biti
Precrtao ga je Aleksandar Stanojević na startu priprema za novu sezonu, pa je bivši član Čukaričkog morao da pronađe sredinu gde će imati potrebne minute.
“Shvatio sam posle Rusije da me Aleksandar Stanojević ne vidi u ekipi. Određeni period sam trenirao sa strane i gledao sam šta mi je najbolja opcija. Mlad sam, trebaju mi minuti. Ne ide mi u prilog da sedim na klupi, već želim da sazrevam fudbalski. Pojavio se Kadiz, smatram da je druga liga u Španiji odlična za defanzivce. Sve se brzo izdešavalo. Izabrao sam taj put, to sam želeo i nije mi palo teško. Bilo je ponuda iz Srbije, ali i ostalih zemalja, međutim, smatrao sam da je vreme da se sklonim iz Superlige i napravim iskorak.”
Kad smo već pomenuli Marka Jovanovića tokom razgovora o Španiji, morali smo da upitamo da li su i sada u kontaktu.
“Nismo imali kontakt posle mog odlaska. Jovanović je bio i šef stručnog štaba. Na meni je da mu se javim, ali sam i ja bio u gužvi kada sam tek došao. Iskusan je, igrao je istu poziciju kao ja, zna tačno šta priča. Mnogo puta smo ostajali individualno da radimo i svaki savet mu stoji na mestu.”
Partizan je vidno u deficitu sa štoperima, pa je možda i logičko razmišljanje bilo da pozovu nazad Kovačevića, koji je u dobroj formi u Kadizu.
“Ispratio sam dešavanja što se tiče igračkog kadra, ali nisam imao vremena da gledam mečeve na pripremama. Naravno da sam očekivao, u dobroj sam formi, nikad se ne zna šta donosi naredno vreme. Dolazi leto tako da ćemo videti šta će biti. Partizan je veliki klub i lepo je ostaviti trag tu. Suvišno je pričati šta predstavlja dres, ali koliko je lep, isto ima i veliku težinu. Pre svega, treba zaslužiti da se nosi taj grb na srcu i da se opravda, jer su očekivanja velika. To je i poenta, zato je zanimljivo“, zaključio je 20-godišnji štoper za naš portal.
Bonus video:
