Murat Bolukbaš, navijač koji ne vidi, ali oseća: Beogradski derbi najveći u Evropi, Zvezdina publika najbolja, Obradović - kralj kojeg želim da upoznam

“Atmosfera koju osećate na našem stadionu, u tunelu, neverovatna je. Svi su mi pričali o tome i zaista je impresivno šta izlazi iz tih zidova. Buka, sve se trese, kao da će da se sruši. To je velika prednost za nas, kod kuće je Crvena zvezda drugačija“, slikovito je vezista srpskog šampiona i reprezentativac Gvineje Bisao, Dalsio, opisao šta večeras čeka Benfiku na stadionu “Rajko Mitić”.

Baš zbog te buke, tog osećaja koji “izlazi iz zidova” zdanja u Ljutice Bogdana, u Beograd je pred prvi meč crveno-belih u Ligi šampiona došao i Murat Bolukbaš.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Ovaj 27-godišnjak, rodom iz Turske, doputovao je u glavni grad Srbije iz Švajcarske. Stanuje u Lozani, gde je zaposlen kao socijalni radnik. I – živi za fudbal. Za strast na tribinama. Za pesmu navijača, emociju koja se prenosi čitavim stadionom. Živi za to, jedinstveno iskustvo, koje samo igra na travnatoj podlozi može da ponudi.

Murat sve to doživljava drugačije od većine. On oseća fudbal.

Murat je slep.

Murat ne dozvoljava da ga to spreči da uživa u igri koju toliko voli.

Pun entuzijazma, uzbuđen zbog večerašnje utakmice, pričao nam je o svojim putešestvijama po svim krajevima Evrope, ali prvo – o Marakani. Tom osećaju koji nudi samo stadion Crvene zvezde. Nije mu prvi put u Beogradu, a neće mu biti ni prvi put da kroči na tribine doma srpskog šampiona.

“Već sam bio pet puta u Beogradu. Dolazio sam na Fajnal for Evrolige 2018. godine, kada je Fenerbahče izgubio od Real Madrida u finalu, a bio sam i na derbiju između Crvene zvezde i Partizana, pred pandemiju virusa korona. Bila mi je to poslednja utakmica pre pandemije, a potom sam se vratio u Švajcarsku”, rekao je u razgovoru za Meridian sport.

Pokušao je da nam dočara atmosferu koju je osetio na večitom derbiju, koja ga je ponovo dovela u glavni grad Srbije.

“Neverovatno iskustvo za slepe ljude. Sve gori, to mi se sviđa, vrelina i dim bakljade, navijanje… Teško je to opisati, morate da osetite i da proživite. Kada dođete na stadion, osetite autentičnost. Nije komercijalan poput stadiona Arsenala. Emirejts nije fudbalsko zdanje, to je pozorište, poput stadiona Monaka, Mančester sitija… To je za turiste, a stadion ovde je za narod. Ljudi dolaze zbog buke, strasti, kako bi pomogli timu. Bio sam na Kamp Nou jednom prilikom i bilo mi je baš dosadno. Posetio sam 154 stadiona, ali nikada nisam bio na Santijago Bernabeu, Old Trafordu, Enfildu… Volim drugačiji fudbal, sa periferije, sa mnogo strasti i emocija”.

Opisao je i šta za njega predstavlja odlazak na utakmicu, kako prati dešavanja na terenu…

“Nije mi potrebno da mi neko priča šta se dešava. Ako sam na stadionu, tu sam da bih navijao. Ako mi je potreban komentator, mogu da slušam šta se dešava na televiziji ili na radiju kod kuće. Tako bih uštedeo novac, ali potrebno mi je nešto drugo. Želim da osetim tu strast, emocije… Kada tvoj tim napada, čuješ buku navijača, skandiranje, a kada protivnik ima loptu, čuješ zvižduke, negodovanje… Samo jednom sam sa stadiona slušao prenos na radiju, u Holandiji. Bilo je dobro, ali ne verujem da ću to ponoviti. Ne žudim za takvim iskustvom. Nisam na stadionu zbog terena, već zbog tribine”.

Nije u Beograd doputovao samo zbog meča Crvene zvezde u Ligi šampiona – već i zbog predstojećeg okršaja sa Partizanom (ponedeljak, 19.00).

“Najbolji derbi u Evropi bez dileme i u pet na svetu, uz derbi Kazablanke, Radža protiv Vidada, derbi Buenos Ajresa, Boka – River, Njuels – Rosario… Veliko je i rivalstvo između Rome i Lacija, sa dve istorijske navijačke grupe.”

Prvi put će biti na stadionu crno-belih.

“Možda nije tako, ali imam utisak da je mračniji od stadiona Zvezde. Druga čula su kod slepih ljudi pojačana i osećate neke stvari. Recimo samo da ne bih voleo da se izgubim noću na stadionu Partizana. Čini mi se da biste mogli da snimate strašan film tamo”, podelio je svoje utiske o zdanju u Humskoj, koje je stekao na osnovu razgovora sa prijateljima.

Crveno-bele odavno prati.

“Poznajem istoriju Crvene zvezde, važnost kluba za narod. Navijač sam Fenerbahčea i za mene, Fenerbahče je Turska. Isto to važi za Zvezdu u Srbiji. Slušao sam priče o Delijama, upoznao se i sa njihovom istorijom. Kada sam počeo da se interesujem, Partizan je konstantno bio šampion, ali Zvezda je veće ime. Bila je šampion Evrope, veliki je klub, klub naroda“.

Navijači srpskog šampiona su mu među omiljenim.

“Smatram da su najbolji navijači Zvezde, varšavske Legije, Milana… Sampdorija takođe ima veoma dobre navijače, Dinamo Drezden, Bursaspor u Turskoj. Ako ste iz Burse, ne možete da navijate za Fenerbahče, Galatasaraj ili Bešiktaš – to je nemoguće. Navijate za Bursu. Takođe, Gornjik, Hajduk Split… Možda ne pobeđuje, ali uvek ima fantastičnu podršku. Fejenord ima istorijski poznate huligane, ludi su, starog kova.”

Izdvojio je dvojicu fudbalera Crvene zvezde koji su ostavili najjači utisak na njega.

“Marko Pantelić mi je jedan od omiljenih igrača Crvene zvezde, bio je veoma dobar strelac. Kao i Dejan Stanković. Strašan igrač, veliki vezista, borac na terenu i to mi se sviđa. Mi smo kao vojnici na tribinama i želimo vojnike na terenu. Dejan je pravi primer toga”.

Još jedan srpski fudbaler mu je posebno drag. “Murinjov princ sa desnog krila”, kako su ga turski mediji nedavno opisali – Dušan Tadić.

“Pratio sam ga i pre Fenerbahčea. Kada je bio u Tventeu, pa u Sautemptonu i Ajaksu. Mađioničar. Volim takve igrače. Tri dodira sa loptom – gol i dve asistencije”

Kao veliki navijač istanbulskog velikana, obožava i legendu Partizana – doduše košarkašku – Željka Obradovića.

“Kralj! Šef”, rekao je i, gotovo refleksno, ruka mu je pošla ka srcu – kao da sa navijačima Fenera pozdravlja trofejnog srpskog trenera:

“Ako bih imao priliku da upoznam jednu slavnu ličnost na svetu, želeo bih da to bude Željko Obradović, kako bih mu se zahvalio što je od Fenerbahčea napravio šampiona Evrope.”

Jasno je koju utakmicu jednostavno mora da poseti u narednom periodu.

“Velika mi je želja da posetim košarkaški derbi u Srbiji. Kao i grčki derbi između Arisa i PAOK-a. Čuo sam mnogo dobrih stvari, slušao njihove navijače”.

Iako nije dolazio na košarkaške okršaje Crvene zvezde i Partizana, često putuje na utakmice Fenerbahčea, a posećuje i druge sportske događaje.

“Po sezoni posetim 10 do 20 utakmica u Turskoj i Evropi. U Švajcarskoj idem i na mečeve hokeja na ledu, pošto imaju velike dvorane i sport je veoma popularan. Idem na svako gostovanje Fenerbahčea u fudbalu, košarci i odbojci. Pratim sve sportove, ABA ligu, špansko prvenstvo…”

Atmosfera koju generišu utakmice u zatvorenom prostoru budi drugačiji osećaj.

“Fudbal je moja prva ljubav, ali volim jednu stvar kod dvorana. Buka ostaje unutra. Stadioni su otvoreni i buka se širi, ali u dvorani je drugačije. Ako vas ima 20, možete da napravite dobru atmosferu, ali ako ste na stadionu, nećete se čuti”.

Po svemu sudeći, košarkaški derbi između večitih srpskih rivala biće jedna od budućih Muratovih stanica. Rado će se vratiti u Beograd.

“Obožavam sve države bivše Jugoslavije, posećivao sam Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu. Turci imaju dosta sličnosti sa narodom ovde. Jezik je drugačiji, ali ljudi i kultura su slični. Ne osećam se kao da sam u tuđoj zemlji kada sam ovde, poznajem istoriju.”

Putovanja u Srbiju posebno su mu draga.

“Putujem sam, iako sam slep, a kada pitam za pomoć, recimo u Francuskoj, sedam od deset ljudi mi ni ne odgovori. Ovde me osam pita direktno da mi pomogne. Možete da putujete sami, ali ovde nikada niste sami. S druge strane, u Francuskoj ili Nemačkoj je drugačije. Rekao bih da su ljudi u istočnoj Evropi obrazovaniji nego u zapadnoj.”

Za kraj, izneo je očekivanja od večerašnje utakmice između srpskog i portugalskog velikana. Nema dilemu gde se krije velika prednost Crvene zvezde.

“Benfika je dobar tim, ali dolazi na Marakanu, gde je sve moguće. Zvezda je ovde dobila Liverpul, devedesetih Real Madrid… Timovima je mnogo teško da igraju na Marakani, to je jedan od tri-četiri najteža stadiona za igranje u Evropi. Mnogo je pritiska, buke…” zaključio je u razgovoru za Meridian sport veliki ljubitelj fudbala, strastveni navijač, Murat Bolukbaš.

Posle Beograda, putuje u Bosnu i Hercegovinu kako bi ispratio derbi Željezničar – Sarajevo, pa potom ide i u Mostar na duel Velež – Zrinjski. Put ga potom vodi u Holandiju, a još jednu epizodu neverovatne fudbalske avanture završiće u Pragu, susretom između Sparte i Slavije, početkom oktobra.

Bonus video: