Čelsi kompletirao UEFA kolekciju kroz led i plastiku

Liga konferencije možda nije elita na koju je Čelsi navikao, ali u ovom trenutku, ona blista poput najdragocenijeg odličja. Na kraju sezone pune uspona, padova i traženja identiteta, Čelsi je konačno pronašao svetlo koje mu je toliko dugo izmicalo. U godini kada su čak i navijači Plavaca odmahivali rukom na rezultate, kada su kritike često bile glasnije od podrške, tim sa Stamford Bridža je odgovorio na najbolji način – trofejom.

Pobedom nad Betisom u finalu u Vroclavu od 4:1, Plavci su vratili nadu, ponos i veru da se nešto veliko ponovo gradi. Ovo nije bio trijumf moći ili bogatstva, već karaktera. Pitanje nije bilo da li će Čelsi da se raduje, već da li još zna kako da bude veliki. Odgovor je stigao glasno, i zlatnim slovima upisan je u istoriju.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Engleski fudbal doživeo je jednu od najnepredvidivijih sezona u svojoj istoriji. Liverpul je prekinuo dominaciju Mančester sitija i uspeo da se dokopa titule Premijer lige, dok je Kristal Palas šokirao sve trijumfom u finalu FA Kupa upravo nad Gvardiolinim timom. Tako su oba najvažnija domaća trofeja završila u rukama novih ekipa. Uz sve to, i finale Lige Evrope pripalo je engleskim klubovima. Totenhem je nadigrao Mančester junajted, a na kraju je Čelsi osvojio Ligu konferencije.

U tom segmentu, jedini engleski klub koji ih nadmašuje jeste Liverpul sa devet kontinentalnih trofeja, u vidu šest Liga šampiona i tri Kupa UEFA. Čelsijevih sadam drži ih ispred ostalih klubova. Totenhem ima četiri – tri Kupa UEFA i jedan Kup pobednika kupova – dok je Mančester junajted sakupio pet, po jedan Kup pobednika kupova i Liga Evrope, te tri Lige šampiona. Vest Hem i Notingem Forest imaju po dva evropska trofeja.

Osim njih, još pet engleskih klubova ima po jedan evropski trofej: Aston Vila i Mančester siti imaju po Ligu šampiona, Ipsvič je uzeo Kup UEFA 1981. godine, a Everton i Arsenal po Kup pobednika kupova.

Ujedno, pobeda u Poljskoj pozicionirala je Čelsi kao jedinog koji je osvojio sva takmičenja pod pokroviteljstvom UEFA – Ligu šampiona, Kup pobednika kupova, Ligu Evrope, Superkup i sada Ligu konferencije.

Pored sportske težine trofeja, trijumf ima i dodatni značaj. Engleski klubovi su dugo kuburili protiv španskih rivala u evropskim finalima – čak devet uzastopnih puta španske ekipe su izlazile kao pobednici. Poslednji put Englezi su se radovalu još 2001. godine kada je Liverpul pobedio Alaves u spektakularnom finalu Kupa UEFA sa 5:4.

Iako su mnogi navijači i analitičari isprva gledali sa dozom skepse na učešće Čelsija u trećerazrednom evropskom turniru, emocije koje su usledile po završetku finala jasno su pokazale koliko ovaj uspeh zapravo znači. Mareskini momci slavili su kao da je reč o najprestižnijem takmičenju.

“Neki potcenjuju ovaj trofej, ali pogledajte osmehe na licima igrača, stručnog štaba i navijača. Ovo je suština fudbala“, rekao je za BBC Džo Kol, bivši vezista Plavaca.

Čelsi osvojio bukvalno sve! Palmer bio u kavezu 66 minuta, pa zgromio Betis

Čelsijev evropski put umalo je prekinut i pre nego što je počeo. U avgustu su momci iz zapadnog Londona igrali plej-of protiv švajcarskog Serveta i posle ubedljivih 2:0 kod kuće, vodili su i u revanšu u Ženevi. Ipak, Švajcarci su preokrenuli na 2:1 i ozbiljno zapretili, posebno u sudijskoj nadoknadi, kada su bili na ivici izjednačenja posle prekida.

“U ovakvim utakmicama imate više da izgubite nego da dobijete“, rekao je tada Enco Mareska, kome je to bila tek četvrta utakmica na klupi Čelsija.

Posle tog nelagodnog iskustva usledila je dominacija. Grupna faza bila je rutinski odrađena, uz pobede sa najmanje dva gola razlike. Najubedljiviji rezultat bio je čak 8:0 protiv jermenske Noe, što je rekord Lige konferencije i druga najubedljivija pobeda u istoriji kluba.

U nokaut fazi redom su padali Kopenhagen, Legija i Jurgorden. Finale protiv Betisa pokazalo je psihološku snagu ekipe. Posle zaostatka na poluvremenu, u nastavku je preokrenula i slavila sa ubedljivih 4:1.

Jedna od specifičnosti Čelsijevog puta do trofeja jeste filozofija selekcije. Mareska je rotirao više nego bilo koji drugi trener na turniru, prosečno čak 8,5 izmena između ligaških i evropskih mečeva. Većina susreta u Evropi bila je šansa za rezerviste, pa čak i debitante iz akademije.

Ukupno 18 igrača je odigralo više mečeva u Ligi konferencije nego u Premijer ligi. Kirnan Djusberi-Hol odigrao je svih 15 evropskih utakmica, dok je mladi Mark Giju postigao šest golova, iako nije startovao nijedan ligaški meč. Ukupno osam akademaca debitovalo je u ovom takmičenju, među njima i šesnaestogodišnji Redži Volš, koji je postao najmlađi debitant još od 1967. godine.

Čelsijev put vodio je kroz neka od najegzotičnijih i najneugodnijih gostovanja. Protiv jermenske Noe igrao je u drevnom Armaviru, zatim je ekspedicija putovala 7.000 kilometara do Kazahstana da bi igrala protiv Astane na -11°C, a sve to bez prilagođavanja na lokalno vreme.

U Švedskoj je Čelsi sačekala “plastična” podloga protiv Jurgordena, koju je Mareska opisao kao “katastrofalnu”. Ipak, ništa od toga nije uspelo da poremeti put do vrha.

Kol Palmer je, iako nije bio registrovan za takmičenje u grupnoj fazi, bio ključni čovek u finalu. Proglašen je za igrača utakmice pošto je asistirao kod golova Enca Fernandeza i Nikolasa Džeksona. Džejdon Sančo i Moizes Kaisedo su takođe postigli golove u istorijskoj pobedi.

Za klub koji je poslednji put slavio u Evropi 2021. godine kada je osvojio Ligu šampiona, i koji je od tada prošao kroz brojne turbulencije – kako na terenu, tako i u rukovodstvu – ovaj trofej dolazi kao dragocena potvrda da stvari mogu ponovo da se grade na zdravim temeljima.

Za mnoge klubove Liga konferencije je bila šansa za iskorak. Roma je sa Žozeom Murinjom prekinula 14-godišnji post, Vest Hem je 2023. osvojio prvi trofej posle 43 godine, dok je Olimpijakos doneo Grčkoj premijerni klupski evropski pehar.

Za Čelsi, to je bio put povratka samopouzdanju. Sedmi veliki kontinentalni trofej, kraj dominacije Španaca i nova nada, da se evropske večeri, one slavne, uskoro ponovo vrate na Stamford Bridž.

Bonus video: