Darko Jevtić o Zvezdi, Šaćiriju i Džaki, nikada dočekanom pozivu Srbije: Ne želim da žalim za stvarima koje se nisu ni desile

Nije od onih koji odustaju i bez borbe polažu oružje. Po tim postulatima je Darko Jevtić vaspitavan, po istim i odrastao, iako su brojne povrede pretile da blistavu karijeru pretvore u zaborav i od igrača za velika dela postane prosečan.

U Švajcarskoj je dobio sve, kako fudbalski, tako i životno, ali srce je jače tuklo na pomen Srbije. Nije nikada dobio poziv iz svoje zemlje, čak i kada se nadao, međutim, ne osvrće se na stvari koje se nisu ostvarile. Iz Bazela se otisnuo u Poljsku i postao legenda Leha iz Poznanja, igrao u Rusiji, Grčkoj, a vrlo malo ga je delilo od toga da ga Crvena zvezda predstavi kao novo pojačanje.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Na kraju, ispunio je snove u onoj meri koliko je to bilo moguće, pa je u smiraj karijere osetio srpski fudbal, doduše u ekipi Jedinstva iz Uba, gde je došao kao veliko pojačanje, ali ubrzo se ponovo teško povredio i sada je na novom početku.

“Ide na bolje, treniram kod Andre Milutinovića, sa njim to ide malo brže iako se duže i radi, ali sam brzo ostavio štake i blizu sam toga da hodam normalno. Svašta ti prođe kroz glavu, pre operacije sam drugačije razmišljao, tada sam jedva čekao da se operišem. Prvi trenutak je najgori, posle sve ide bolje. Mislim da će ovo biti dobro, imam još -želju da igram”, započinje Jevtić priču za Meridian sport.

Za dolazak na Ub “krivac” je samo jedan čovek – Nemanja Matić.

“Čuo sam se sa Nemanjom letos, ispričali smo se fino… Nije mi se namestilo u Rubinu da pokažem da sam zdrav, to nisu videli u klubu. Bilo je zainteresovanih strana za moj potpis, ali plaše se povrede, jer nisam igrao godinu i osam meseci. Ipak, odlučio sam da prelomim u glavi i dođem u Srbiju, iako mi nije bio plan da se vraćam. Hteo sam da oni meni pomognu sa utakmicama da se vratim, a ja njima na terenu, međutim, eto… Šteta, žao mi je što nisam ostao zdrav, čini mi se da smo uhvatili neki ritam i krenuli da pravimo dobre rezultate”.

Nikola Krstović – junak priče bez srećnog kraja: Sanjam nešto veliko sa Crnom Gorom, vratiću se u Zvezdu kada za to dođe vreme!

Iako Jedinstvu ne cvetaju ruže i trenutno zauzima poslednje mesto, Jevtić smatra da nije velika razlika između na papiru manjih klubova, već je presudno isključivo iskustvo.

“Sve je to tanko, nije to neka razlika u odnosu na nas… Vidi se, naravno, ali nije to sada nešto preveliko. Iskreno, **pravili smo i mi neke katastrofalne greške, međutim, niko nas nije da kažem “ubio”. Mlada smo ekipa, Matić, Doderović i ja smo jedini stariji od 30 godina”.

STATISTIKA DARKA JEVTIĆA KROZ KARIJERU

Turbulencije je osetio i u Rusiji, gde je od neprimetnog igrača postao vodilja ekipe, ali situacija u tom podneblju uzrokovala je i mnogo promena.

“Korona nije poremetila prvenstvo, koliko je rat… Imali smo veoma kvalitetnu ekipu, došao sam na zimu gde smo se borili za opstanak, uvek su se jedva izvlačili. Bukvalno sam stigao u Rubin zajedno sa trenerom, ostali smo u ligi, da bi u narednoj sezoni pored svih tih kvalitetnih ekipa završili četvrti, a imali smo i prostora za nešto više”.

Ne može da ne spomene sadašnju zvezdu Napolija – Hviču Kvaracheliju, tada anonimnog Gruzijca sa kojim je delio svlačionicu u Kazanu.

“Vanserijski talenat! Igrao sam zajedno sa mnogo zvezda, Salah je možda najveći igrač, tu su Šaćiri, Džaka… Što se tiče Hviče, neverovatno je kako je sa loptom brz kao i bez nje, kao da mu je najveći prijatelj. Popravio je statistiku otkako je došao u Napoli, postiže golove, asistira, ma stvarno je neverovatan i drago mi je što je napravio takvu karijeru”.

Osim Hviče, pamti i dane iz Bazela gde je učio o fudbalu i životu zajedno sa Granitom Džakom i Đerdanom Šaćirijem.

“Poznajemo se još iz dečačkih dana… Odrasli smo u zemlji gde imaš ljude iz celog sveta, naučiš to još dok si mali i tako ti je predstavljeno. Nismo imali probleme, svima je bio cilj da postanu fudbaleri, tako da je to bilo jače od bilo kakve politike. Učili smo školu, trenirali, borili da napravimo nešto. Svoj san sam ostvario”.

Danijel Ljuboja o transferu u Zvezdu, evropskom procesu i dečijim bolestima u Ligi šampiona: Kada sam ja hteo – oni nisu, posle je bilo kasno

Iako nije zaigrao za seniorsku reprezentaciju, Jevtić je pravio razliku u mlađim kategorijama selekcija Sajdžija, ali poziv Orlova nije dočekao – čak i onda kada je to bila realnost.

“Donekle ostaje žal… Nije bilo poziva iako je u jednom momentu došlo do razgovora kada je selektor bio Radovan Ćurčić, međutim, posle toga je bio smenjen, došao je Muslin i priča za mene je bila završena. Iskreno, očekivao sam u Rubinu da će stići poziv, pogotovo kada sam igrao dobro, kao i cela ekipa, ali eto, nije se desilo. Nije sada da ne mogu da spavam noću ili da me je poremetilo, iako smatram da svaki fudbaler sanja da obuče dres svoje zemlje, pa je to jedino ono za čim možda ostaje žal“.

Sa skoro 200 utakmica i tri trofeja u Poznanju, vezista je nesumnjivo ikona jednog vremena Leha i to je klub koji će mu zauvek ostati urezan u srcu.

“Mislim da sam treći stranac sa najviše utakmica u istoriji kluba. Zadržao sam se dugo, bilo mi je baš lepo. Pun stadion, navijači, sve je mnogo dobro kada nama na terenu i ide. Liga je propraćena dobro, što mi je bilo fascinantno. Svakome ko igra u Švajcarskoj je prevashodno želja da odatle ode u Nemačku, kao što se većinom puta i dešava, ali sam nekako povezao to da je Poljska blizu Nemačke i da su uzeli njihov model. Stadioni su top, Lehova arena pogotovo. Jedino je bio problem što kada igrač odigra nekoliko meseci dobro, želi da nastavi karijeru u nekom većem klubu van Poljske. Ne krijem, tako je bilo i sa mnom, ali stvarno ne žalim što sam ostao pet i po godina. Smatram da smo napravili lepu priču i kasnije se na tom talasu otvorio put ka Rusiji“.

Sa Hrvatskom igrao na Mundijalu, ali i Beograd pamti: Već 20 godina mi zuji u ušima od Marakane – video sam strah u očima Balaka i saigrača zbog čuvenog tunela

Najbolja i najproduktivnija izdanja pružao je kod aktuelnog trenera zagrebačkog Dinama – Nenada Bjelice, čovek za kog je i dan danas emotivno vezan.

“Ma, nemam lošu reč za njega da kažem… Pre njega je bio trener kod kog nisam igrao, ali kada je došao, prepoznao je odmah nešto u meni i postao sam ključni igrač u tom periodu. Sve se promenilo njegovim dolaskom, borili smo se za titulu, igrali sjajan fudbal, bili blizu trofeja. Ono za čim žalim je što je bio smenjen, ušli smo u plej-of kao prvi, međutim, kada je ostalo još četiri meča do kraja sezone, ispustili smo ga i pali na treće mesto i tada je došlo do razlaza. Bilo mi je teško zbog njegove smene i u isto vreme fascinantno kada su i igrači koji nisu igrali toliko bili tužni zbog što nije više na klupi. Mislim da i to govori o veličini trenera – da svi žale za tobom kada odeš, pa i neki fudbaleri koji ni ne igraju”.

Na završetku razgovora otkrio je i da je u jednom momentu bila “vruća” priča oko transfera u Zvezdu.

“U periodu kada je Bjelica bio trener, postojala je priča oko Zvezde… Da, tačno je – nisam osetio Marakanu, tunel, ali ne želim da žalim za nekim trenutkom koji se nije desio, iako je bilo baš blizu.. Tu se za mene završava priča. Volim Zvezdu, kada god mogu odem na utakmicu, imao sam želju sve to da osetim, ali nije se namestilo… Ništa strašno” uz osmeh završava Jevtić razgovor za naš portal.

Zvezda i pozajmljeni igrači: Silas juri Falćinelija i vadi fleke ostale od Sumaile, Kafua i Dionija

BONUS VIDEO: