Večiti mladić i rođeni golgeter uskoro će zaći u šestu deceniju života, a harizma i osmeh koji ga krase – ne prolaze. To vam je Darko Spalević, uvek spreman za šalu, priču o fudbalu, a ne prođe dan da u njoj nisu Radnički i Crvena zvezda.
Kako kaže, to su dva kluba koja su obeležila njegov život i karijeru dugu čak 20 godina.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Možda je mogao više, možda je mogao da doda još neku nulu na račun, ali za to ga nije briga. Svoje snove je ostvario još kao mladić kada je iz Milicionara došao na Marakanu, a šlag na torti desio se u Kragujevcu i to u trenucima kada su mu svi govorili da je vreme za kraj.
Sa 35 godina postao je prvi strelac Superlige, učestvovao u preporodu Kragujevčana i zauvek će ostati jedan od omiljenih likova fudbalske priče sa Čika Dače, a u razgovoru za Meridian sport ima samo reči hvale za neke nove generacije iz srca Šumadije.
“Odlični su… Dobro igraju, gledao sam i utakmicu protiv OFK Beograda, koji je bio mnogo bolji u prvom poluvremenu, ali Radnički je ušao sjajno u drugo poluvreme, podigao se i zasluženo pobedio. Feđa je skockao ekipu, dobro gaze, baš sam zadovoljan. Moram da kažem da zaslužuju ovo mesto gde su sada i nadam se da će još jednom izboriti plasman na evropsku scenu. Što se tiče utakmice protiv Zvezde, smatram imaju kvalitet i da mogu da osvoje barem bod”, počeo je priču Spalević.
Nekadašnji ofanzivac ima samo reči hvale za dešavanja u Ljutice Bogdana, a sliku mu ne kvari ni ispadanje iz Lige šampiona.
“Ogromna je razlika između vremen kada sam ja igrao i danas, nebo i zemlja. Zvezda je sada fenomenalna, ozbiljan posao je napravio Zvezdan Terzić, dovode kvalitetne igrače, fudbal je kvalitetan. Ipak, jedino što još to nije to nivo za Ligu šampiona i ne mogu da pariraju svim evropskim timovima, ali za domaće uslove su stvarno izvanredni. Mislim da su mogli malo više u Ligi šampiona, falilo je iskustva i sreće, ali se nadam da će sledeće sezone to izgledati još bolje”.
Evocirao je Spalević uspomene na vreme kada se kao anonimus preko Prištine i Raške našao u Beogradu i bio deo nečega o čemu je do tada mogao samo da mašta. Posebne emocije mu bude kvalifikacije za Ligu šampiona i susret sa kasnijim finalistom – Leverkuzenom.
“Pamtim da sam još 1999. godine otišao iz Prištine u Bane iz Raške, postigao sam za polusezonu oko 15 golova i bilo je dogovoreno sve da pređem u Zvezdu, međutim, nisu se poklopile neke kockice, pa sam umesto Marakane otišao u Milicionar. Tu sam bio do 2001. kada sam konačno stigao u Zvezdu… Bili smo šampioni, imali jaku ekipu, jake protivnike u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Prvo Omonija, koju smo jedva prošli, Pjanović je dao gol tamo, ovde Lerinc i Aćimović, a onda je došao Leverkuzen. Neverovatna ekipa, te sezone su došli i do finala sa Real Madridom. Kakav tim… Balak, Nojvil, Lusio… Ma, ludilo. Brate, to je bio veliki zalogaj za nas”.
Senku na boravak u Zvezdi baca meč protiv ukrajinskog tima i promašaj vredan prolaska u dalju fazu…
“Posle smo u Kupu UEFA ispali od CSKA iz Kijeva, ne mogu da zaboravim pogođenu prečku u 95. minutu. Lalatović centrirao, ja sam šutirao, lopta je puzala po liniji i nije ušla u gol. Tada je važio još gol u gostima. Kažem, ne mogu da uporedim to vreme i ovo sada”, kaže Spalević i kroz osmeh se seća specifičnih dresova Zvezde iz te sezone:
“Uh, katastrofa… Potpisali smo ugovor sa Adidasom, dobili neku “šnj” garnituru, vise nam rukavi, nemamo sponzora. Ma, totalno neko drugo vreme, ali ga pamtim po lepom i pored svega toga”
Stigao je u Kragujevac u godinama kada se kopačke bez problema kače o klin, a život nudi neke druge opcije, međutim, fudbal ne bira doba ni uzrast i u istorijskoj sezoni postao prvi strelac Superlige.
“Vratio sam se da završim karijeru, a ispostavilo se da nisam bio ni blizu… Bio sam najbolji strelac lige sa 35 godina, dolazio je i Pižon da me gleda dok je bio selektor Srbije. Stvarno sam bio dobar, tako se namestilo, imao sam želju i volju da radim mnogo toga. Stvarno je bio prelepo i Radnički je ostao jedan od većih klubova u kojima sam igrao i uvek će imati posebno mesto u mom srcu.”
Drkušić žali za Ligom šampiona na Marakani: Timi je Zvezdino zlato, Andrija i Veljko budućnost
Nije ni slutio da će mu “penzionerske” godine biti jedne od najlepših u karijeri, a sa dozom sete vraća film na sjajnu generaciju Radničkog.
“Nezaboravan period… Tek smo se vratili u Superligu posle dosta godina tavorenja u nižem rangu, petnaest utakmica nismo znali za poraz. Vodio nas je Kuzeljević, bili smo sjajna ekipa. Miloš Tintor, pa Filip Kostić kao klinac, legendarni Željko Milošević sa repićem, Miloš Lepović, Ivan Obrovac, na golu Čančarević – sadašnji reprezentativac Jermenije. Delovali smo kompaktno, znalo se ko šta radi, a i klub je funkcionisao savršeno na čelu sa Žarkom Pavlovićem, Veljkom Stevanovićem, Rakom Marićem. Odlična atmosfera, pa su i rezultati sami dolazili”, završava Darko priču za naš portal.
BONUS VIDEO:
Petar Markovic
Za života će mi prva asocijacija na “prečka boli i dalje” biti ona Mijatovića na SP 1998
kluka4002
Eto kako mu se namestilo ispalo je najbolje moguće po njega ali ko bi rekaoxda će biti najbolji strelac