Ako ste običan, a ne pasionirani ljubitelj domaćeg fudbala – verovatno vam ime Dario Grgić i ne znači mnogo. Razumljivo. Nije aktuelni kapiten Železničara iz Pančeva neko ko svaki dan izlazi na naslovnim stranama i priča za medije, međutim, njegova uloga je mnogo veća od toga.
Uzdignute glave i širokog srca, ovaj 22-godišnjak hrabro korača kroz karijeru, razbija mnoge predrasude i svojim primerom pokazuje da je sve moguće, čak i onda kada niko ne veruje u tebe osim sebe samog.
Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!
Tako je za kratko vreme prošao put od bisera Čukaričkog do dečaka prepuštenog samom sebi uz logičan izbor – odustani ili pokaži inat. Dario je izabrao ovo drugo i nije pogrešio, pa ga je fudbalska fortuna nagradila za svaku suzu, kapljicu znoja ili “overtinkovanja” oko toga šta će biti sa njim.
Sada sa trakom oko ruke predvodi saigrače iz Pančeva u pohodu na plej-of, a već ih danas čeka verovatno najteža prepreka – Crvena zvezda.
“Svesni smo koliko je Zvezda jaka, ali isto tako imaju i svoje mane kao i svaki drugi klub… Da se ne lažemo, oni su favoriti protiv koga god da igraju, ekipa je pravljena za evropska takmičenja, a ne za Superligu. Generalno, to se oslikava na rezultate u Srbiji, gde oni prilično lako pobeđuju svakog rivala. Eto, derbi nisu pobedili, ali mislim da je Zvezda igrački dosta kvalitetnija od Partizana, što ne umanjuje njihov uspeh” počinje Grgić priču za Meridian sport i dodaje da Železničar ima šta da pruži, kao i da veruje u kvalitet ekipe.
“Mislim da imamo šanse… Kao što je naš šef rekao, njima je samo još jedna utakmica u nizu, a nama može dosta da pomogne u nekom smislu samopouzdanja. Imamo mnogo mladih igrača, koji nikada nisu uzimali bodove Zvezdi – ja prvi nemam pozitivan skor protiv njih. Specifičan je meč za nas, ući ćemo dosta motivisani u tu utakmicu, imali smo nekoliko dana više odmora. Nismo ni mi baš za potcenjivanje, možemo da se nadigravamo skoro sa svakom ekipom ukoliko budemo igrali onu igru koja nas je dovela do toga da ciljamo plej-of”.
Milojević: Ima nešto do taktike, ali i do psihologije – ne znam još na koga mogu da računam
Svestan je da sreća ima velikog udela u svakom aspektu života, tako i fudbalu, a potajno se nada i iznenađenju protiv šampiona…
“Fudbal je živa igra, može da bude i ovako i onako… Nije sve samo do Zvezde, ima tu dosta i do nas. Što se kaže, sportski je nadati se. Igrali smo protiv Vojvodine, mislim da smo bili bolji rival, nije nam se u tom trenutku dalo da pobedimo, a značilo bi i igračima, a i celom klubu da se ostvari neki pozitivan ishod – kao neka injekcija za sve što nas čeka u nastavku. “Klub funkcioniše svakim danom sve bolje i sa ove tačke gledišta je stabilan što se tiče svega. Značilo bi i meni da se igra plej-of, tu sam već dugo, možda nam se neki rezultati nisu poklopili, negde smo zaslužili da izgubimo, negde nismo… Trenutno svaki čovek u klubu, bilo da je predsednik, direktor, igrač ili čistačice – rade prave stvari i to se odmah vidi.
Ono što se da primetiti je njegova neverovatna posvećenost i vezanost za popularnu Dizelku, o kojoj priča kao da je tu proveo čitav život.
“Došao sam u Pančevo kad me niko nije hteo… Ne žalim ni za čim što se desilo, verovatno je to moralo tako. Iskreno da ti kažem, zahvalan sam Bogu što se desilo sve to, otvorilo mi je neka bolja vrata. Ja sam tip osobe, a i igrača koji se mnogo bolje oseća kad znam da neko veruje u to što radim. To sam ovde osetio od početka i dobio maksimalno iako možda nisam vraćao onako kako je trebalo. Malo sam zreliji što se tiče tih fudbalskih stvari, voleo bih da dođem u situaciju da igramo taj plej-of, što bi bila velika nagrada i za mene i za klub. Prošli smo mnogo toga, nismo odustajali” u dahu priča Grgić i hronološki opisuje svoj, a i put celog kluba:
Železničar bez dvojice najiskusnijih čeka Zvezdu: Ne predajemo se iako su apsolutni favoriti
“Prva sezona je bila više za adaptaciju… Bilo je tu dosta igrača koji nisu igrali ovaj nivo fudbala i bilo je teško da se uklopimo. Hvala Bogu da smo ostali u ligi, što smo i zaslužili. Mi mlađi smo sazreli posle tih godinu dana, novi koji su došli su nam pomogli iskustvom i svemu ostalom. Siguran sam da Pop, Milun, Sanogo, Pera mogu da igraju u bilo kom od naša dva najbolja kluba. To su sve sjajni igrači i još bolji ljudi i mnogo mi je drago što imam priliku da delim svlačionicu sa njima”.
Posle tri sezone, kapitenska traka je bila neminovnost, međutim, ističe da nije zamišljao da će se cela priča odvijati najboljim mogućim tokom, kako po njega, tako i po saigrače.
“Klub mi je dao tu mogućnost da ja budem kapiten nekim igračima koji imaju velike karijere… Znao sam da će to doći kad tad, bilo mi je u isto vreme čudno i prelepo. Pa, pre samo par meseci sam mnoge gledao na TV-u, u Ligi šampiona, a sada sedim sa njima pijem kafu, treniramo, igramo zajedno i još sam im kapiten. Pritom, svi ti stariji su podržali tu odluku, niko se nije bunio, već su bili maksimalno za tu ideju. Mnogo mi pomažu, mnogo sam ih i zahvalan, jer verujem da negde drugde ne bi bilo tako.”
Sredina je takva da se ne postavlja pitanje ko je stariji, a ko mlađi. Svi dišu kao jedan i to je po mladom vezisti formula za uspeh.
“Ne odvajam nikoga, nebitno da li je stariji ili mlađi igrač… Mogu slobodno da kažem da nikada nisam upoznao tako dobru grupu momaka, slušao sam razne priče o svima njima. Ne piše se dovoljno o talentima i dobrim igračima koji ne igraju u Zvezdi ili Partizanu. Drago mi je što igračima na pozajmici ne smeta što oni nisu u Železničaru, a neko drugi jeste. Kvalitetni ljudi, neverovatno”.
Dario osim uspeha u karijeri, želi i da se oduži ljudima iz Pančeva koji su mu pružili priliku u trenucima kada se činilo da nema neke prevelike nade.
“To je neki odnos mene i njih koji traje od početka… Siguran sam da ću klubu dati više nego što oni očekuju od mene. Pamtim da nisam bio potpuno spreman za sve to, nisam bio ni u prvom planu, čak smatram da nisam zaslužio taj status koji sam dobio. Ali, eto sada se to na neki način isplatilo. Istrpeli su me, imao sam osećaj da ćemo sigurno obezbediti plasman u Superligu. Mnogo mi znači što ljudi vide da mi je stalo, koliko ja volim ljude u klubu, toliko i oni vole mene. Bio bih najsrećniji kada bi klub zaradio na meni, da to bude neka cifra koja bi pomogla i uveren sam da bi se uvek vratio u Pančevo. I to je jedan jedini klub u Srbiji“.
Posle odlaska iz Čukaričkog, opcija je ponestajalo, a osim rodne Sremske Mitrovice, postojala je jedino priča oko Železničara – ispostaviće se, sa srećnim krajem.
“Generalno sam tip koji nikada ne voli ništa da menja… Nisam igrao prvih šest meseci u Želji, ali sam u jednom trenutku osetio nešto što nisam osetio za šest godina u Čukaričkom, a to je da sam se vezao za klub, iako nisam igrao. Rekao sam im da želim da ostanem ako me oni žele… Niko me nije hteo, osim njih i Radničkog iz Sremske Mitrovice – to su mi bile jedine opcije”.
Priznaje da nije bio dobar primer, ali da su se sticajem okolnosti mnoge stvari promenile dolaskom u Železničar.
“Bio sam mnogo čudan tip, mnoge stvari radio loše po sebe, dok nisam počeo da pričam sa ljudima koji su dosta iskusniji od mene, ne samo što se tiče fudbala, nego i u životu. Da nisam u ovom klubu i da nisam upoznao neke ljude, ne bi uspeo da promenim neka pogrešna shvatanja. Koliko daješ, toliko će ti se vratiti… Tada nisam gledao tako” iskren je Grgić.
Slušajući svoje srce “otrgao” se nekim možda lošim odlukama i postao svoj čovek, koji ne zavisi ni od koga i ne razmišlja isto kao većina.
“Da sam preskakao korake, kao što su me savetovali, da nisam prošao BASK i neke stvari – ubeđen sam da bih danas radio u prodavnici. Svima to pričam, ovo mi je najbolja moguća opcija u životu. Imam 22 godine, svi misle da sam zakasnio, ja mislim da nisam. Igram fudbal zato što volim, da li ću da zaradim ili ne – nije do mene” završava Dario Grgić priču za naš portal.
BONUS VIDEO:
