Kada se piše istorija jednog kluba, često se spominju titule, trofeji i veliki rezultati. Ali ima i onih koji ostave dublji trag – ljudski, emotivni, nezaboravan. Feđa Dudić, čovek koji je Radnički iz Kragujevca podigao iz pepela i dva puta ga izveo u Evropu, odlučio je da se povuče sa mesta šefa stručnog štaba.
Odluka je usledila posle eliminacije iz kvalifikacija za Ligu konferencije od ekipe sa Farskih Ostrva, Ki Klaksvika. Iako nije bilo zvaničnih izjava odmah po povratku iz dalekog severa, tišina je sama po sebi najavila kraj jedne važne ere.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Dudić je odlučio da se obrati javnosti putem društvenih mreža, ostavivši snažnu poruku svima koji su ga podržavali.
“Bio je 23.09.2023. Sunčan dan, preko 30 stepeni. Adnan Jahić i ja dolazimo u Kragujevac, u FK Radnički, mesto koje prvi put vidimo, i na posao pun pitanja. Klub koji je u tom trenutku bio poslednji na tabeli, sa manjkom optimizma kod svih zaposlenih, i s nadom da ćemo se spasiti od ispadanja te što pre doći u sigurnu luku spasa“…
Dudić se prisetio samih početaka, kada su on i njegov saradnik došli u sredinu bez velikih očekivanja, ali sa snažnom verom i posvećenošću. Uz pomoć vere i mnogo rada, došli su do istorijskih uspeha.
“Nažalost, došao je trenutak za rastanak. Trenutak o kojem nisam sanjao i koji nisam želeo, ali tako je to u ovom poslu, nekada moraš da kažeš: ‘Dosta’“.
Iako je prošle sezone obnovio ugovor sa željom da drugu šansu u Evropi iskoristi, stvari se nisu razvile kako je želeo.
“U dve utakmice protiv Klaksvika stvorili smo devet odličnih prilika za gol, i po svim parametrima morali smo proći dalje, ali nije bilo suđeno. Da kažem da nam je falilo sreće, sigurno jeste, ali sreća se mora zaslužiti. Očigledno je nismo zaslužili“.
Uprkos razočaranju, Dudić ne traži izgovore. Svestan je da fudbal često ume da bude surov, ali i da se rezultat ne gradi samo na šansama, već i na onome što se pretoči u konkretan ishod.
“Mislim da će proći još mnogo vremena pre nego neko ponovi rezultate koje je ostvarila ova generacija. Dva puta smo izborili izlazak u Evropu, a prvi put u istoriji kluba igrali polufinale Kupa“.
Ono na šta je najponosniji jeste fudbalski identitet koji su razvijali – atraktivan stil igre, osvojen respekt neutralnih navijača i ogromna pažnja čak i iz njegove rodne Bosne i Hercegovine.
“U ova tri dana otkako smo se vratili sa Farskih Ostrva, plakao sam barem pet puta kao malo dete… Najviše sam plakao zbog dece, one koju smo vratili na stadion“.
Kroz reči Dudića provejava bol i zahvalnost. Naglašava koliko su mu značili navijači, posebno najmlađi, i ističe da ga je Kragujevac zauvek osvojio.
“Želim da se zahvalim, pre svega, Igoru Konotaru i Slavku Peroviću, ne mojim nadređenima, već mojoj porodici. Zaista sam ih zavoleo kao da su mi najbliži. Hvala svim zaposlenima u klubu i naravno, našim navijačima Đavolima… Jedno veliko hvala na tome što ste prepoznali da sam dao sebe celog, i branio ovaj klub kao da je moj rođeni“, stoji između ostalog u emotivnom pismu doskorašnjeg stratega kragujevačkog Radničkog.
Bonus video:
