Godinama su milijarde arpaskog kapitala pokušavale da kupe ono što se novcem ne može – dušu i karakter. Postao je Pari Sen Žermen sinonim za moderne galaktikose bez identinteta, spektakl bez završnog čina. Mesi, Nejmar, Mbape, Ibrahimović… Zvezde su dolazile i odlazile, ali “ušati” trofej ostao je nedosanjani san sve do jednog potpisa.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Bez pompe i bombastičnih najava, zakoračio je Luis Enrike na “Park prinčeva”. U tišini, tamo gde su svi pre njega padali, uspeo je španski filozof. Nije doveo armiju asova, već stvorio tim, nije potrošio bogatstvo, već izgradio sistem. Od kluba koji je u prethodnih deceniju i po važio za igračku bogatih šeika, izgradio je mašineriju kojoj se dive i najtvrdokorniji sportski romantici.
Fudbalski doktorat je položen, ali Špancu je pošlo za rukom da sa ljudskog aspekta očara sportsku planetu. U želji da javnosti približimo Enrikeov lik i delo, kontaktirali smo jedinog srpskog fudbalera koji je sarađivao sa već sada slavnim stručnjakom, Gorana Marića. Nekada pouzdani golgeterje jedini Srbin (uz Bojana Krkića) koji je igrao pod komandom novog vladara evrope, što je bilo povod da u razgovoru za Meridian sport evocira uspomene iz vremena provedenog u B timu Barselone.
“Započeo je trenersku karijeru sa statusom slavnog igrača. Osvajao je mnoštvo trofeja sa Realom i Barselonom. Odmah se videlo da zna šta radi. Već tada je bio spreman za velika dela. Sve se kretalo uzlaznom putanjom. Samo biranim rečima mogu da govorim o Luisu Enrikeu. Prvenstveno je kvalitetan i iskren čovek. Bilo je lako sarađivati sa njim. Ne krije se, već ide frontalno. Direktan trener, koji se ne libi da priča sa svojim igračima. Saradnja sa njim je divno iskustvo. Pod njegovom komandom sam bio najbolji strelac ekipe, a imali smo odličan tim. Delio sam tada svlačionicu sa Tijagom Alkantarom, Pedrom, Hefrenom, Fontasom, Busketsom.”
Zablistao je Marić u sezoni 2008/09 pod Enrikeovom komandom i na 34 utakmice postigao 11 pogodaka. Ipak, putevi su im se potom razišli…
“Nažalost više nismo u kontaktu. Čuli smo se kasnije u nekoliko navrata, ali vremenom se to izgubilo. Siguran sam da bismo se ispričali i srdačno pozdravili ako se sretnemo. Izuzetno dobar i zanimljiv čovek. Enrike mnogo poštuje igrače, ljude generalno.”
Ni po završetku igračke karijere nije Luis odustao od principa zdravog života i svakodnevnog treninga. Ekipi su prijali njegovi zahtevi, ali nije postojao izazov na koji kao šef stručnog štaba nije mogao da odgovori. Svedok forme koju i dalje održava, jeste činjenica da je na treninzima pobeđivao sopstevene pulene prilikom brojnih vežbi.
“Sećam se odlazaka na pripreme. Forsirao je trčenje, a uvek je radio sa nama i uvek bio prvi… Fizički je na zavidnom nivou – čista desetka. Dolazio je biciklom na trening. Do detalja je vodio računa o ishrani. Zahtevao je to od svojih igrača, ali ništa čudno. U Španiji se to podrazumeva. Ne možete biti deo velikih klubova ako niste fizički spremni i ne pružate maksimum u svakom trenetku.”
Planetu je 2019. godine slomila vest o tragičnoj smrti Luisove devetogodišnje ćerke. Devojčica je preminula od posledica teške bolesti, ali Enrike je smogao snage da nastavi dalje i učinio da Sana živi kroz njegova dela i svakodnevnu priču. Zadivljujuće je sa kojom količinom snage i dostojanstva Španac govori o teškoj životnoj priči.
“Emotivac je Luis. Uvek su ga vodile emocije, u pobedi i porazu. Stalno je pokazivao da mu je stalo. Strast je bila prisutna – gorela u njemu. Nije se promenio iz perioda igračkih dana. Drago mi je zbog svega što je uradio. Napravio je neverovatan uspeh i ostao pozitivan posle svega što mu se dogodilo u životu. Impresivan fudbalski, ali i životni uspeh.”
Dobro su javnost, kao i protivnici, upoznati sa Luisovim stilom igre, ali Marića fascinira način na koji je Enrike pokupio sve najbolje iz fudbalskih škola u kojima je radio.
“Podseća njegova filozofija na onu klasičnu Barseloninu, ali dodao je svoj pečat. Nije ista priča kao sa Gvardiolinom Barsom, od noge do noge, 80 odsto poseda… Ne! Enrike želi da bude direktniji, konkretniji, da forsira tranziciju. Kombinacija stila Barselone i Real Madrida.”
Bivši as Selte, Noriča i Lombarda, danas menadžer, veruje da se Enrike neće zaustaviti na brojci od dve osvojene Lige šampiona. Ubeđen je Marić da će posle titula sa Barsom i PSŽ-om biti još razloga za iskorak na pobedničko postolje.
“Treneri koji rade u najboljim klubovima uvek teže titulama, a realno i imaju značajno veće šanse da ih se domognu. U boljoj ste poziciji nego treneri Fiorentine, Viljareala… Prosta je to matematika. Ne znam gde bi dalje mogao da ide posle ovoga. Bio je u Barseloni, sada blista u Pari Sen Žermenu. Verujem da će dugo ostati u Parizu, iako je u fudbalu sve nepredvidivo. Samo te rezultati čuvaju u gigantskim klubovima”, konstatovao je Marić u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
Goran Munic
Enrike taktike u fudbalu drži u malom prstu, ozbiljan je stručnjak