Kako je maleni Hofenhajm pre 20 godina spojio Srbina i Flika: Zbog njega sam i postao fudbaler, još u trećoj ligi se videlo da je drugačiji

Ako ste kojim slučajem pasionirani fanatik igrice Football Manager, onda vam je ime Dragan Paljić posebno poznato.

Levo krilo, a i bek po potrebi – obavezna kupovina za male pare, a zauzvrat vas “časti” golovima i asistencijama kao Roberto Karlos lično. I ne, nije “izmišljen” igrač, postoji i stvaran je, međutim, sada više ne igra fudbal, već je asistent Josefu Cinbaueru u arabijskoj Al Vehdi gde peče zanat za naredne izazove.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Gotovo pola karijere proveo je u Nemačkoj, gledao kako iz blata niče Hofenhajm i imao priliku da uči i posmatra rast Hansija Flika, sadašnjeg trenera Barselone, ali i jednog od najboljih na svetu.

Ipak, nije za Meridian sport pričao o kompjuterskoj igrici, već o tome kako ga je Flik vinuo u fudbalsku orbitu još davne 2004. godine, kada je preuzeo klub iz malog mesta – tada niželigaša u borbi za promociju u viši rang.

“Zbog njega sam i prešao u Hofenhajm… Bio sam mlad igrač, najbolji strelac pete lige i došao sam u tada još nepoznat klub, koji je imao dve ekipe – jednu u trećoj i jednu u četvrtoj ligi. Meni je to bilo super, postizao sam golove, Flik mi je pružio šansu u rangu iznad, nedelju dana sam trenirao sa njima, a kada sam odigrao prvi meč, napravljen je penal nada mnom, dali smo gol i pobedili. Sećam se da mi je posle utakmice prišao i rekao da me želi za stalno kod njega u timu”.

Još tada se videlo da je drugačiji i da bi mogao da bude nešto novo u svetu fudbalu…

“Bio je moderan trener u tom vremenu. Mladi stručnjaci nisu dobijali šansu kao danas, uglavnom su stariji vodili ekipe u Nemačkoj. Mogu da kažem da je uneo dosta inovacija za to doba, imao je odličan osećaj za igrače, umeo je da im priđe, savetuje i ostvari sjajan odnos, najviše zbog toga što je i sam bio fudbaler. Imao je vremena da pravi greške, trpeli su ga i negde se znalo da će dostići ozbiljan nivo”.

Barselona konsoliduje redove za put u Beograd

Dve decenije kasnije, veliki prijatelj našeg sagovornika će u sredu sa Barselonom gostovati na Marakani. Ali, ne želi Paljić da prognozira ishod, iako ističe da davno nije gledao bolja izdanja Katalonaca.

“Deluje mi da su na vrhu moći. Pogledajte kako su igrali protiv Reala, dobili su taj nemački mentalitet pod Flikom, doveo je sve sunarodnike za asistente i vidi se ozbiljna razlika u fudbalu koji igraju sada i pre nekoliko meseci ili godina. Poklopilo se odlično. Uvek je voleo da daje šansu mladim igračima, jedan sam od primera. Da mi nije pružio priliku, ne znam da li bih postao fudbaler. Mnogo mi je pomogao, hvala mu. Čujemo se, u kontaktu smo, čak mi je nabavio karte kad je bio trener Bajerna za meč protiv Zvezde”.

I eto, toliko godina posle njega, Hofenhajm sada već tradicionalno veruje fudbalerima sa Balkana…

“Džo Šimunić, Vedad Ibišević, kasnije Andrej Kramarić i Mijat Gaćinović. Uvek su Nemci voleli igrače sa naših prostora, volimo da radimo, posedujemo emocije, nije nam problem da smo pod pritiskom i zaista se to ceni kod njih”.

Nenad Lalatović: Radonjiću sam oživeo karijeru, Terzić i Kokeza me pitali – šta će nam Katai

Nije igrao nikada u Srbiji, međutim, prati dešavanja u domaćem fudbalu i neke stvari mu nisu baš potpuno jasne.

“Pratim Zvezdu, Partizan i Vojvodinu… Šteta je da nemamo naše igrače u domaćem prvenstvu, koliko vidim uglavnom stranci vode glavnu reč. To ne razumem. I moj sin igra fudbal, pa i po tim evropskim turnirima uvek gostuju klubovi sa Balkana i imaju neverovatno talentovane igrače, ali ne dobiju šansu u prvom timu, da li zbog tih stranaca ili ne – ne znam. Nije naša liga neki top nivo da ne mogu da igraju.

O ponudama sa ovih prostora se nije mnogo pričalo, iako ističe da je postojala opcija za transfer na Topčidersko brdo.

“Zvanično nije, ali bilo je nekih priča o Zvezdi tih godina kada sam bio u Visli. Iako sam igrao na krilu, nije mi bilo strano ni da budem bek, a i imam srpski pasoš. Nikad se ne zna, ako bi sada stigao neki poziv od Zvezde ili Partizana, naravno da bih razmislio”.

Andrija Radulović na mestu gde je sve počelo: Mogao sam da ostavim veći trag u Zvezdi, izabrao sam Vojvodinu i nisam pogrešio

Najveću fudbalsku sreću pronašao je u Krakovu, gde je sa Vislom sa “jugovićima” učestvovao u osvajanju titule, a Liga šampiona im je bila nadomak ruke.

“Iliev, Jovanović, Jovanić, Bunoza… Skup Balkanaca i sjajna sezona. Delilo nas je pet minuta od grupne faze Lige šampiona, pobedili smo APOEL kući 1:0, a u gostima izgubimo 3:1. Neverovatno… Pamtim taj period po lepom. Imali smo lude navijače, bakljade, koreografije, parole na svakoj utakmici. Sećam se da su nam pretili pred derbi, kako ne smemo da izađemo napolje ako izgubimo… Veliki pritisak, ali opet i osećaj zadovoljstva kada se pobedi i osvoji prvenstvo” kaže Paljić i nastavlja:

“Sada su u drugoj ligi, mislim da je u klub ušao Kuba Blaščikovski. Naša generacija je bila poslednja koja je osvojila titulu. Baš šteta, mnogo godina je prošlo od tad, a Visla je ogroman klub i zaslužuje da se vrati u prvu ligu” zaključio je za Meridian sport.

Krv, sreća, suze i znoj – u izvedbi Miloša Degeneka: Patio sam, hteo da batalim fudbal i odustanem od svega, ali ne može kiša baš svaki dan da pada

BONUS VIDEO: