INTERVJU - Rikardo Sa Pinto: U Zvezdu sam došao iako sam znao da je u lošem stanju, osećam se komforno u stabilnim klubovima

Jedan od retkih stranaca na klupi Crvene zvezde. Temperamentan. Bez dlake na jeziku. Možda i primer unikatnog trenera u svetu, pošto se nigde nije zadržao duže od godinu dana.

Rikardo Sa Pinto možda nije lak za saradnju, ali ostavlja utisak određenim portugalskim šmekom.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Iako nije osvojio titulu sa Zvezdom, ostao je upamćen po svojim izjavama, u kojim se nije libio da na glas ukaže o problemima kluba, što je jedan od razloga što nije došlo do nastavka saradnje.

Imao je povremene bljeske posle odlaska iz Srbije, ali se čini da je možda izostajao i određeni faktor sreće, pošto se u nekoliko klubova susretao sa lošim uslovima za rad, koje je vukla nestabilna finansijska situacija.

Na kraju, seo je na klupu APOEL-a iz Nikozije i započeo novu avanturu u svojoj bogatoj trenerskoj karijeri.

Sa Pinto je u intervjuu za Meridian sport govorio o ambicijama, ali i problemima kiparskog velikana, koji je završio učešće u Evropi posle ispadanja od Genta, “prelistao” je epizode u Iranu, Brazilu i Grčkoj, podsetio se perioda u Crvenoj zvezdi, osvrnuo se i na natpise da je “minirao” određene transfere u “večite” rivale, a prozborio je koju i o Sportingu, u kom je živa legenda.

“Imali smo velika očekivanja o tome da uđemo u grupnu fazu Lige konferencija. Nažalost, naišli smo na jaku ekipu Genta, sa kojom možemo da igramo ako imamo mnogo dobar dan. Onoliko koliko smo mi bili dobri nije bilo dovoljno, ali sam ponosan na ono što smo uradili. Zaslužili smo više, ali uradili smo dobar i ozbiljan posao. Bilo bi veoma važno za klub da smo ušli u grupnu fazu zbog finansija, pošto trenutno u klubu ne stojimo baš najbolje sa finansijama. Imamo želju da osvojimo prvenstvo i kup, pošto u poslednje tri godine APOEL nije bio prvak. Ako budemo videli da imamo šansu, uradićemo to. Uz jak rad i zajedništvo možemo da postignemo”.

Nije APOEL mogao finansijski da isparira tokom prelaznog roka, pa su dovođeni igrači u skladu sa trenutnim mogućnostima.

“Nismo imali kapacitet da dovedemo igrače koje smo hteli za razliku od nekih drugih klubova sa Kipra. Za mene je važno da klub koji je trenutno u finansijskoj krizi je da obezbedi budžet za igrače, trenere i sve zaposlene u klubu. Moje mišljenje nije fer po tome da dovodimo nove igrače, a da klub ne može da isplati obaveze prema svima u klubu. Trenutno nemamo šanse za dobre solucije oko transfera, zbog pomenute situacije. Prihvatam to i zadovoljan sam sa rosterom koji imamo, radimo naporno da postignemo naše ciljeve”.

U klub je stigao i Radosav Petrović, bivši fudbaler Partizana i nekadašnji reprezentativac Srbije.

“Ovog leta otišao je iz kluba, štoper Karo u OFI sa Krita. Nismo doveli drugog štopera takvog kvaliteta, trebao nam je jedan zadnji vezni. Radosava Petrovića znam još iz Sportinga, iskusan igrač, profesionalac. Verujemo da može pomogne ekipi iako ima 34 godine i može da pokrije te dve pozicije. Igrao je do sada dobro na tim pozicijama, jer ima mentalitet i duh koji ja volim”.

APOEL je odmerio snage sa Vojvodinom u prvom kolu kvalifikacija za Ligu konferencija, i izbacio ju je sa ukupnim rezultatom 4:2. Po svemu prikazanom, kiparski predstavnik je zasluženo prošao.

“Vojvodina je dobra ekipa, obično su srpski timovi dobri sa mladim igračima, sa kvalitetom i mentalitetom koje kasnije dobro prodaju. Bio sam u Zvezdi, znam kakva je situacija. Sjajan klub i navijači, mnogo mi je bilo lepo tamo. Igrači od 18. 19 godina žele odmah da idu u inostranstvo kako bi obezbedili sebe i svoju porodice. To je dobro tržište za kupovinu igrača, kao i za portugalsko tržište, jer imamo sličan mentalitet. Volimo da igramo fudbal, do noge, sa čuvanjem lopte, tako su i škole u Srbiji veoma dobre. Protiv Vojvodine smo bili iskusnija ekipa, bili smo pametni, jer nismo još imali svežinu i nismo bili na nivou kome težimo. Zasluženo smo prošli dalje, ali Vojvodina ima dobar tim”.

Sa Pinto se pre APOEL-a obreo i u iranskom fudbalu, pošto je sedeo na klupi Esteglala, kom je doneo Superkup. Sa tamošnjim velikanom je završio kao trećeplasirani, a titule su ga koštali poraz od Persepolisa, kasnije prvaka, i nerešen ishod sa Sanat-naftom. Ipak, on ističe i probleme sa kojima se susretao na putu ka boljem rezultatu.

“U Iranu sam imao veliko iskustvo, ljudi su ljubazni van fudbala. Međutim, u fudbalu su moji rivali provocirali, bili prljavi, to mi se uopšte nije sviđalo. Ipak, van terena nije tako, njihov socijalni život je težak, mnogo pate zbog pravila koja tamo vladaju i tamo nije lako živeti. Proveo sam godinu dana, a platu nisam dobio osam meseci. Imali smo velikih finansijskih problema. Takođe, imao sam tri predsednika. To je nešto neverovatno. Borio sam se sa mnogo stvari. Imali smo odličnu sezonu, ali nismo osvojili ligu jer je bilo nemoguće. Nismo bili moćni, finansijski smo bili slabi, niko nas nije poštovao, sudije su nam direktno oduzele 11 bodova. Sa tim poenima bismo bili prvaci. Sistem nam nije dozvolio da budemo šampioni. Klub koji ima 35 miliona navijača nema dobre uslove za rad. Jedan teren u lošem stanju, bez teretane. Navijači su bili fenomenalni i podržavali su tim uvek, ali je bilo jako teško osvojiti nešto u uslovima gde plata igračima i trenerima kasni po tri, četiri, pet meseci i nemaju osnovni uslovi za rad. Osvojili smo Superkup koji je bio jedan od ciljeva kluba i ušli smo u finale Kupa, ali sudije su uništile utakmicu svojim odlukama. Kada imaš klub preko puta sebe koji kontroliše država nije fer.”

Nije se proslavio na klupi Vasko da Game, posle 15 utakmica je napustio Brazil, ali na neke promene nije mogao da utiče.

“U Brazilu sam proveo četiri, pet meseci u jako teškoj situaciji u klubu, gde nije bilo novca. Imali smo mladu i neiskusnu ekipu. Nije bilo mogućnosti da projekat bude uspešan. U međuvremenu, došao je novi predsednik koji je hteo sve da promeni i tada sam otišao iz kluba. Ispali su iz lige, iako je predsednik obezbedio novac, nove igrače i uslove koje ja nisam imao. To je cena izbora u klubu. Voleo sam da radim u tom klubu i zemlji zato što je liga dobra, ljudi strastveni što se tiče fudbala, a navijači neverovatni. Bio sam tužan jer nismo mogli više da uradimo, a i bilo je vreme korone. Uvek su dva, tri igrača bila odsutna. Otišao sam tamo jer nisam znao da su izbori u klubu. Da sam znao, sigurno ne bih došao, jer novi ljudi uvek donose nešto novo. Bilo je veliko iskustvo i žao mi je jer sam mogao da napravim velike stvari da sam imao uslove.”

U Standardu iz Liježa je osvojio Kup, što mu je prvi trofej u trenerskoj karijeri, ali u seniorskom fudbalu.

“Prvu titulu sam osvojio kao trener igrača do 19 godina u Sportingu. Takođe, sa seniorskom ekipom sam bio u polufinalu Lige Evrope. Sa Standardom sam osvojio Kup i to mi je prvi pehar u seniorskoj konkurenciji. Taj trofej nije osvojio nijedan portugalski trener i ponosim se time. Imali smo dobru sezonu, doneli smo trofej posle dosta godina, iako niko nije verovao u nas.”

Pamti se i njegov boravak u OFI-ju sa Krita u kom je napravio odličan rezultat, osvajanjem šestog mesta i plasmanom u polufinale Kupa. Tada je dres tog kluba nosio Željko Kalajdžić, bivši vezista Zemuna i Voždovca, sa dugim stažom u grčkom fudbalu. Navijači OFI-ja su ostavili poseban utisak na Sa Pinta.

“U OFI sam došao kada je bio poslednji na tabeli. Imao sam iskusne igrače sa dobrim mentalitetom i karakterom. Na kraju smo završili šesti na tabeli i igrali polufinale Kupa, gde smo ispali posle produžetaka od Panatinaikosa. Takođe, i tu je bilo problema sa finansijama, igrači nisu dobijali na vreme plate. Ipak, uspeli smo te sezone da napravimo dobar posao. Imali smo fantastične navijače, to je veliki i istorijski klub i ponosan sam što sam bio deo njega.”

Rikardo Sa Pinto je treći stranac koji je sedeo na klupi Crvene zvezde. Došao je na proleće u sezoni 2012/2013, kada je klub imao 11 bodova zaostatka u odnosu na Partizan. Uspeo je da do “večitog” derbija priđe na tri boda, ali crno-beli su slavili tada pogotkom Jojića iz slobodnog udarca u poslednjim minutima i overili titulu. Takođe, tada se i teško povredio Darko Lazović, koji je pokidao prednje ukrštene ligamente kolena.

“Kada sam došao u Zvezdu, bila je treća na tabeli. Završili smo drugi na tabeli sa dve izgubljene utakmice. Partizan nam je bežao 11 bodova, a uspeli smo da mu priđemo na tri, ali smo potom izgubili u “večitom” derbiju u 90 minutu, iz faula koji je sudija dosudio više iz greške. Imali smo nesreću da se Darko Lazović, najbolji igrač, povredi u prvom poluvremenu. Pre toga smo imali i prečku. Posle povrede Lazovića se utakmica promenila. Jako je teško u takvoj situaciji promeniti rezultat jer i protivnik ima puno kvalitetnih igrača. Detalji prave razliku. Posle toga više nismo mogli da stignemo Partizan. Bilo je jako teško u toj situaciji nastaviti dalje, jer je Partizan kontrolisao sve. Zvezda je bila u lošoj situaciji i rešio sam da ne nastavim dalju saradnju.”

Mnogima je ostala upamćena utakmica protiv Vojvodine, kada je Portugalac na teren izveo većinu omladinaca.

“Bila je teška atmosfera kod igrača posle poraza od Partizana. Neki su već mislili na sledeću sezonu, opalo je samopouzdanje i odlučio sam da protiv Vojvodine izvedem mlade igrače da se pokažu, da vidi Srbija kakav potencijal imaju i da drugi klubovi vide kakvu budućnost imaju, jer je bilo važno i za klub da može da prodaje igrače. Za tu utakmicu sam izveo sve mlade igrače, od kojih su osmorica imali po 17-18 godina. To je bila moja odgovornost, jer sam u tom trenutku osetio da ne možemo da izgubimo drugu poziciju na tabeli. Bilo je igrača poput Marka Grujića i jako sam ponosan na njih kako su odigrali. Više je bio važan njihov nastup za prvi tim, nego rezultat.”

Svojevremeno su se pojavile informacije da su Partizan i Crvena zvezda izvisili za nove igrače, konkretno za štopere Brandaa i Dosu Žuniora, koji su se raspitivali kod portugalskog stručnjaka o životu i kvalitetu lige u našoj zemlji. Ipak, Sa Pinto oštro demantuje te navode.

“Nisam nikada rekao nikome da ne dođe u Srbiju. Da me je neko pitao, ja bih mu rekao realno kakva je situacija, da li je dobra ili ne. Nikada ne bih lagao igrača ili trenera o nečemu što ne znam. Mislim da me tada niko nije pitao za stanje ili možda neki igrači koji su trebali da dođu su me pitali, ali nisam ništa rekao loše o Crvenoj zvezdi i nisam rekao da ne dođe u Srbiju. Posle mene je dolazilo dosta mojih bivših igrača, kao i Portugalaca i niko nije imao problema.”

Najveći utisak su na njega ostavili navijači Crvene zvezde, tokom boravka u Srbiji.

“Derbi je stvarno neverovatno iskustvo, ali ja bih naglasio ono što mi je ostalo u sećanju – navijače Zvezde. Oni prave odličnu atmosferu, buku, bakljadu, veoma su strastveni. To je bilo lepo videti.”

Otkrio je kako je došao u Crvenu zvezdu, bez obzira što je imao informaciju da situaciju u klubu nije bila najbolja.

“U to vreme je Zoran Stojadinović bio sportski direktor, koji me je poznavao i moj rad, takođe. Pitao me je da li bih želeo da dođem. Bio sam i u kontaktu sa Zoranom Filipovićem, koji mi je bio trener u Portugaliji. Raspitao sam se kod nekih igrača i doneo sam odluku da dođem, iako sam znao da je loša finansijska situacija. Tim je bio dobar, ali je Partizan u to vreme bio jači, zaštićeniji i to je bilo teško za razumeti. Ipak, svidelo mi se iskustvo koje sam video u Srbiji.”

Poznat je Sa Pinto kao strastven i temperamentan trener, pa i ne čudi što su navijači jedan od razloga pri odabiru novog kluba.

“Bio sam u Srbiji i Grčkoj posle Sportinga zato što volim da treniram i volim ono što radim. Nekada radiš ono što voliš, ali tržište je ono što ti daje priliku i nekada biraš, a nekada ne. Uvek biram mesta gde ima navijača i strasti, a to je bilo u Grčkoj i Srbiji. Zato sam i donosio takve odluke. Imao sam navijače da me podržavaju, da viču i imaju strast. To je stvar koju volim.”

Zaključno sa APOEL-om, do sada je radio u 14 klubova, što nije mala brojka za dosadašnju karijeru. Nigde nije ostajao duže od godinu dana.

“Promenio sam nekoliko klubova, na primer, bio sam u Atromitosu dva puta. I da sam hteo da nastavim, nastavio bih tamo. U Zvezdi, Sportingu i OFI-ju takođe. U većini klubova je finansijska situacija bila najveći razlog mog odlaska. U Legiji i Sportingu sam imao priliku da se borim za titulu. Da sam ostao, napravili bismo velike stvari. Na primer, Legija je bila na četvrtom ili petom mestu kada sam došao, a onda smo stigli do drugog mesta i borbe za titulu. Predsednik i sportski direktor su potom počeli da menjaju pravila i prave neke poteze, nisu poštovali moje ideje i mešali su se u moj posao. Nismo se slagali i došlo je do rastanka. Te sezone ekipa koja je osvojila titulu kada sam otišao je bila pet bodova iza mene i dobili smo je dva puta u prvenstvu. Nažalost, naš posao je takav i ne možeš da kontrolišeš neke stvari. Istu situaciju sam imao i u Bragi, iako sam imao odličan tim i dobre rezultate. U ligi nismo stajali najbolje na tabeli, ali smo igrali grupnu fazu Lige Evrope. Nismo imali svežinu da budemo spremni za svaku utakmicu, jer se igralo na tri dana. Uspeo sam sa Bragom da osvojim Liga Kup i imali dobru godinu. Nisam završio onako kako sam mislio da ćemo završiti na početku.”

Naveo je primere u kakvim sredinama voli da radi.

“Osećam se komforno tamo gde me poštuju i gde imam uslove za rad, kao i finansijsku stabilnost. Naravno, cilj mora da bude i šampionska titula, Kup i igranje evropskih takmičenja. Moji ciljevi su da radim u takvom ambijentu, jer sam i kao igrač uvek igrao da pobedim. Imam tu strast i kao trener i uvek sam motivisan za uspehe.”

Svoje ime je napravio u Sportingu, tu je i započeo trenersku karijeru, pa ostaje pitanje da li će ga put ponovo navesti u lisabonskog velikana.

“Sporting je zauvek moj klub. Radio sam kao igrač, direktor, trener i predstavnik kluba. Ne znam da li ću se tamo vratiti nekada, ali sam proveo lep život tamo. I dalje imam lep odnos sa navijačima i klubom, jer sam proveo više od 20 godina. To je veza za ceo život. Budućnost se nikada ne zna”, zaključio je Sa Pinto za naš portal.