Iako mlad, fudbaler Partizana, Lazar Marković, prošao je mnogo toga u svojoj dosadašnjoj karijeri.
Ovog puta potpuno iskreno govorio je i o Liveprulu, i o Partizanu, pa čak i navnodnim ponudama Crvene zvezde i Dinama.
– Uuuuhhh… Ne bih o tome da pričam. Ljudi koji me poznaju znaju da nikada ne bih otišao u Zvezdu. Za Dinamo je bila priča, ali smo na kraju odlučili da to ne može da se realizuje. Ja sam od starta, otkako samo postao slobodan igrač, želeo da se vratim u Partizan. Imao sam još jednu opciju, čekao sam, ali kada to nije prošlo, odlučio sam da se vratim. Samo sam čekao pravi trenutak – rekao je Marković za 24sedam.
Veoma turbulentno je bilo i za Partizan i za Markovića od trenutka kada se po drugi put slikao sa crno-belim dresom.
– Imao je Lazar tu sreću da u dosadašnjoj karijeri igra u klubovima iz gradova sa veoma izraženim gradskim rivalitetom.
– Meni je ovde najveći rivalitet, najveća utakmica koju sam igrao. Naš derbi, po mom mišljenju, ne može ni sa čim da se poredi. Verovatno zbog toga što sam Srbin, osećaš da si ti u tome, da je to tvoje i da gineš za to. Ostalo je sve posao, ali naravno da je i istanbulski derbi, libasonski, pa Mančester – Liverpul… sve to je vau, ali naš derbi je najveći.
Vrhunac dosadašnjeg Lazarevog fudbalskog puta je potpis ugovora sa Liverpulom.
– – Kada te zove Liverpul i kada dolazi trener kod tebe nekoliko puta u kuću, ne možeš da kažeš da je pogrešan potez to što si prihvatio ponudu, ali da sam mlad otišao u Englesku, jesam. Ipak, sa ove tačke gledišta, ne kajem se. Retko ko bi to odbio, Liverpul je jedan od najvećih klubova – kaže Marković i u dahu, i nastavlja:
– Englezi su malo hladniji, i u prvih nekoliko meseci nisam mogao ni da se uklopim, što je i normalno. Posle sam otišao na pozajmicu, a čim odeš više to nije to. Ne gledaju te istim očima, koliko god ja dobro ili loše igrao, i teško ćeš da se vratiš. To je moje iskustvo i mislim da je to tako. Retko ko se vratio u klub posle pozajmice i bio nosilac.
„Enfild“ i „kop“ su druga dimenzija, priznaje Lazar.
– To su navijači koji su tu decenijama, tačno se zna kad koja pesma ide. Sada su sve podigli na malo viši nivo, kada je došao Klop. Kada sam stigao u klub sedeo sam na drvenim stolicama na kojima su sedeli Keni Dalgliš, Robi Fauler, Karager… Kada je došao Klop, verovatno je on tražio da se to sve renovira, i kad sam se vratio sa pozajmice to je bilo nešto potpuno drugo.
– Ali ja pamtim „Enfild“ kao mesto gde sam sedeo na tim drvenim stolicama, gde sam pipao onu sliku koju svi pipaju. Sećam se kada sam došao u Liverpul na potpisivanje ugovora, rekli su mi: „Sada ćeš da uzmeš sedmicu od Suareza, koju je nosio Keni Dalgliš“, ali sam rekao da to ne mogu i da ostajem pri svom broju 50. Hteli su da mi tako mladom učine što sam došao tu, i to je ono što sam upamtip – rekao je Marković.
METROPOLA NA TEMZI Upoznajte London – najveći i najmanji grad u Engleskoj, prestonicu fudbala i multikulture
OBAVEZNO POGLEDAJTE: Ruža Ilić: Sudija treba da vraća fudbalerima istom merom! | SPORT FOKUS EP06
