Italija u blatu sopstvenih iluzija

Italijanski fudbal ponovo je dotakao dno. Ono što se dogodilo u Oslu, u prvoj utakmici Azura u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026. godine, ne može se opisati drugačije nego kao potpuni slom nacije koja se nekada ponosila svojim fudbalskim identitetom. Norveška je deklasirala Italiju sa 3:0, rešivši sve već u prvom poluvremenu, i naterala je mnoge da se zapitaju: Gde je nestala Italija?

Reprezentacija koju vodi Lućano Spaleti, koja je već prokockala plasman na prethodna dva Mundijala i neslavno okončala učešće na Evropskom prvenstvu, sada se suočava s mogućnošću da treći put zaredom ostane bez najprestižnijeg fudbalskog turnira.

Meridian sport ti donosi ekskluzivnu promociju – registruj se i osvoji 7.000 RSD za sport i 500 spinova za slot

Poraz u Norveškoj nije bio samo bolan, već i ponižavajući – ne zbog rezultata samog po sebi, već zbog načina na koji je tim izgledao na terenu: Izgubljeno, bez ideje, borbenosti i lidera.

Spaleti je posle utakmice pokušao da preuzme odgovornost, ali je ostao dosledan sebi i stavu da će nastaviti sa ovom grupom igrača.

“Malo polemike… Ne osećam se napušteno, a i kada bih bio sam, ja sam odgovoran za ovo. Nema mesta sažaljenju prema bilo kome. Najviše me iznervira kada neko pokuša da mi ukaže da mi je potrebna pomoć jer, po njegovom mišljenju, sam ne mogu da se nosim s tim. To me dovodi do ludila“, rekao je Spaleti.

Italijanski mediji su nemilosrdni. Il Messaggero piše o “katastrofi Azura” i upozorava da je “Svetsko prvenstvo već pod znakom pitanja”. S druge strane, Corriere della Sera ističe da je “trka za Mundijal već ozbiljno ugrožena” i da je “užasan debi” u kvalifikacijama dodatno poljuljao ionako krhko poverenje u reprezentaciju.

Na terenu, Italija je izgledala beživotno. Defanziva nije mogla da odgovori čak ni na napade norveških fudbalera iz srednje klase evropskog fudbala, Nusa, krilo Lajpciga, izgledao je kao superstar protiv Aćerbija, Bastonija i Di Lorenca. U napadu, pak, nije bilo nikakvog rešenja. Retegi je bio nevidljiv, Tonali i Barela dezorijentisani, a čitava taktička postavka – nepostojeća.

Hrvati bez milosti na Gibraltaru, senzacija Makedonije – čas fudbala Norvežana i demoliranje Azura

Najveći problem, prema brojnim analizama, leži upravo u Spaletijevom pristupu. Njegov izbor igrača i način upravljanja timom ocenjeni su kao potpuni promašaj. Kritike se ne zaustavljaju samo na selektoru, već se protežu i na strukturalne slabosti unutar fudbalske federacije, koja, uprkos brojnim neuspesima, uporno odbija da menja kurs.

Neki novinari i bivši igrači pozivaju na potpuni reset sistema.

“Spaleti mora biti smenjen. Odmah, sada, već u trenutku kada čitate ove redove možda je i kasno. Zato što je izgubio tim. Zato što je izgubio pravac. Zato što nikada nije podigao moral ekipe. On jeste odličan trener, ali nije selektor. Nije komesar. A zatim, Gabrijele Gravina mora da učini isto, da ode. I da se italijanski fudbal obnovi iz temelja“, piše Tuttomercatoweb.

Ono što posebno zabrinjava jeste i statistika, prvi put u istoriji, Italija je primila tri gola u prvom poluvremenu jedne kvalifikacione utakmice za Svetsko prvenstvo. Nikada do sada reprezentacija nije izgledala tako slomljeno, tako inferiorno, tako bez identiteta.

A put ka Mundijalu u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku tek počinje, a već deluje kao nemoguća misija. U grupi u kojoj su još Moldavija, Izrael i Estonija, bilo bi poražavajuće da Italija završi u baražu, a još više ako ni do njega ne dođe. Tada bi senke trećeg uzastopnog Svetskog prvenstva bez Azura postale ne samo moguće, već realnost.

Italijanski fudbal je u krizi, i više nema mesta za iluzije. Poraz u Norveškoj nije samo izgubljena utakmica. To je signal za uzbunu. Ili će doći do temeljne rekonstrukcije, ili će Mundijal iduće godine ponovo biti bez četvorostrukog svetskog prvaka.