Kao i uvek svoj. Bez dlake na jeziku, bez uvijanja i bez floskula. Možda nekad njegove reči ne deluju realno, ali je iskrenost ono što ga vodi kroz život i fudbal. Zbog toga i traje, ma šta god drugi pričali. Nenad Lalatović je takav i danas. Ni 24 sata po tragičnom ispadanju iz Evrope od moldavskog Milsamija ga ne napušta vera u bolje sutra.
Stigao je nedavno u Budućnost ne samo kao trener, već i kao neko ko je sposoban da učmalo stanje pretvori u euforiju, kao neko ko izvuče maksimum iz svakog fudbalera. Čak i onda kada to ne izgleda moguće. Iako ruže u Podgorici ne cvetaju, njega ne napušta optimizam i opcija da ni iz čega napravi nešto.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Krivo mi je, mnogo mi je krivo… Povedemo 1:0, igrač nam se povredi, promašimo dva penala, promašimo dve mrtve šanse, pa primimo gol u 90. minutu iz drugog šuta na utakmici. Neverovatne stvari su nam se dešavale” započinje Lalatović razgovor za Meridian sport i dodaje:
“Iskreno, nismo se pojačali adekvatno. Pustili smo desnog beka da ode bez zamene, imamo slabiji tim, igrači koji su bili nosioci su sada u Partizanu. To je samo pokazatelj da kvalitet postoji, ali da zamene nije bilo”.
U crnogorskim medijima se pojavila informacija da je i status samog Lalatovića pod upitnikom, međutim, izvesno je da će nastaviti rad pod Goricom.
“Ja imam ovde maksimalnu podršku, navijači me cene, meni niko ništa nije rekao. Dobili smo novog predsednika, čoveka još nisam ni upoznao, ali nadam se da će se situacija malo stabilizovati u narednom periodu. Takva je situacija kakva je. Trebaju mi pojačanja. Moramo da uzimamo najbolje iz Crne Gore kao što Zvezda dovodi najbolje iz Srbije. Mi smo Budućnost, mi smo najveći klub ovde. Samo da su mi doveli tri igrača, ušli bi u grupnu fazu” ističe popularni Lala.
Bomba iz Atine: AEK krenuo u napad na Luku Jovića!
Ono što ga posebno boli i smeta je nipodaštavanje njegovog dela i lika u Srbiji, dok je u Podgorici dočekan kao retko pre do sada…
“U Srbiji samo znaju da napišu sunovrat crnogorskog fudbala… Što nisu napisali da je Nenad Lalatović bio pred senzacijom i izbacivanjem Noe koja vredi 30 miliona evra. Dominirali sa igračem manje, igrali kao Barselona, to niko u Srbiji ne piše. Videli smo juče ko je ispao i kako, neću nikoga da imenujem. Ovde mi navijači prave pesme, dočekali su me kao Boga i kao niko pre na čemu im se od srca zahvaljujem, ali kao da neko ne želi da se piše o meni. Kao da je zabranjeno”.
Poznato je da Budućnost ima odličnu bazu mladih fudbalera, koji sve češće za veliki novac napuštaju Crnu Goru i odlaze u velike klubove. Nedavno je Vasilije Adžić otišao u Juventus, zatim Andrija Bulatović u Lens, a Partizan je iskoristio “bagatelu” na tržištu i doveo Milana Vukotića i Andreja Kostića – momke koji su već ostavili sjajan utisak u Humskoj.
“Budućnost, Sutjeska, Dečić… Real Madrid, Barselona, Atletiko Madrid. Pa, mi smo dali dva igrača Partizanu koja sada nose igru crno-belih, to je pokazazelj koliko smo veliki klub. Potpisujem da će za koju godinu mali Andrija Bulatović biti najbolji zadnji vezni Evrope. Ali, nisam ga zatekao u klubu, kao ni Andreja Kostića i Milan Vukotić. To su sve produkti škole Budućnosti i to pokazuje kakvi su fudbaleri Crnogorci. Omladinska škola je zahvaljujući Srđanu Radonjiću, nekadašnji igrač Partizana, koji je moj veliki prijatelj. Izbacio je sjajne igrače, osvajaju se titule u mlađim kategorijama.
Partizan žestoko kažnjen – četiri meča zabrane i 300.000
Budućnost je u staroj Jugoslaviji bila među najboljim timovima u državi i klub koji je oduvek poznat po fantastičnoj omladinskoj školi.
“Nekada su iz te škole izlazili Mijatović, Savićević, braća Brnović, Burzanović… Sada imaju plejadu mladih talentovanih fudbalera, treba forsirati decu i zato sam malo ljut što nismo dobili pojačanja makar u toj deci kada su nam otišla četiri igrača. Umesto da se pojačamo, mi smo oslabljeni. Presrećan sam što sam ovde, što radim u Crnoj Gori, nadam se da su loša vremena iza nas i da ćemo sa novim predsednikom i upravom zajedno krenuti u nove pobede”.
Na kraju razgovora, Lalatović nije mogao, a da ne pomene preminulog Andriju Delibašića – legendu Partizana, ali i crnogorskog fudbala.
“Andrija je moj drug… Čuvao sam ga u derbijima, jedan veliki čovek, ljudina, gromada. Ne znam šta bih sve mogao da kažem o takvoj veličini. Viđam mu sina, nadam se da će biti bolji od tate. Dao bih sve na svetu da sam mogao da radim sa njim u Budućnosti. Ovim putem pozdravljam njegovu porodicu i prijatelje i dok god je mene on će uvek biti živ” skoro drhtavim glasom završava priču za naš portal.
BONUS VIDEO:
