Izrazito ambiciozno prethodnog leta srpskom fudbalskom kremu pristupili su Ubljani. Suočilo se Jedinstvo sa tradicionalno problematičnim periodom adaptacije i već posle jeseni jednom nogom zakoračilo u niži rang.
Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!
Domaća javnost ubrzo je precrtala crveno-bele sa Uba, koji su tokom zime izvršili rekonstrukciju redova i po prikazanom na delu evoluirali u konkurentnog superligaša. Jesen za zaborav, razlog je zbog kojeg družini Uroša Matića samo čudo može da pomogne u nameri da režira nastavak “Povratka otpisanih”.
Jedan od ključnih vesnika buđenja Ubljana bio je potpis pouzdanog veziste, Veljka Kijevčanina. Doskorašnji član IMT-a, odmah se pokazao kao pojačanje i dostojna zamena za novopečenog trenera Matića. Jedinstvo nije imalo mnogo razloga za slavlje ove sezone, ali pokazalo je da kada pobeđuje, pobeđuje u stilu, što je poslednji na svojoj koži osetio TSC (4:1).
“Maksimalno fokusirano smo pristupili utakmici. Imali smo jasan cilj. Stručni štab je taktički odlično pripremio ekipu, a mi smo sve zamisli preneli na teren i uradili sjajan posao. Pomoglo nam je rano vođstvo. Otvorili smo meč na pravi način, a potom je sve išlo značajno lakše. Srećni smo i zadovoljni prikazanim. Nadam se da ćemo nastaviti sa dobrim partijama u kontinuitetu”, kazao je Kijevčanin na početku razgovora za Meridian sport.
Tačno 20 mečeva bilo je potrebno Ubljanima da overe dva trijumfa tokom jesenjeg dela sezone, da bi isti poduhvat po povratku sa zimske pauze ponovili za svega mesec dana. Nada o opstanku je ponovo tinja, ali stiče se utisak kasno…
“Zvuči nerealno! Evidentno je veoma komplikovano imajući u vidu bodnovni zaostatak u odnosu na konkurenciju. Ipak, uprkos svemu, verujemo u čudo. Pobedama nad Radničkim i TSC-om pokazali smo da možemo da se takmičimo sa svima u ligi, čak i onim ekipama iz vrha. Ne smemo zaboraviti da je TSC dočekao proleće u Evropi. Dokle god postoje šanse, mi ćemo se boriti za opstanak u Superligi”.
“Šok terapije”, promene na klupi, izmene formacija… Jednostavno ništa nije pomogalo Jedinstvu u želji da forma krene uzlaznom putanjom u minulim mesecima.
“Zaista ne znam šta je nedostajalo. Možda iskustvo… Ne želim da skrećem pažnju na sebe, čak ni ne spadam u grupu starijih igrača, ali na primer zimus je sa mnom stigao i Ivan Rogač. Mnogo je doprineo! Ekipa je u prvom delu sezone bila izuzetno mlada, a smatram da je recept za uspeh spoj mladosti i iskustva. Verujemo jedni drugima, verujemo u tim, a trener uvek pronalazi način da nas motiviše. Nema odustajanja i spremni smo za sve izazove u nastavku sezone”.
Krajem prve polusezone kopačke je o klin okačio Uroš Matić i odlučio da odmah započne trenersku karijeru. Latio se, najblaže rečeno teškog posla, ali ništa nije bilo jače od ljubavi prema matičnom klubu iz rodnog grada. Brat Nemanja, zvezda Liona, pružio je podršku Urošu, a on je sopstvenog naslednika pronašao na Novom Beogradu.
“Još nisam došao u priliku da prikupljam savete od Nemanje, ali od Uroša svakodveno pažljivo učim. Trener iza sebe ima zavidnu karijeru. Redovno mi pomaže. Vodimo računa oko toga kako ću da se postavim i krećem na terenu. Vrlo je posvećen. Veliko mi je zadovoljstvo što sarađujemo. Naša sličnost je što smo obojica levonogi i igramo na gotovo istoj poziciji”.
Veljko je prve fudbalske korake napravio u rodnim Lučanima. Istakao se kao veliki talenat u omladinskoj školi Mladosti, ali nije imao sreće da se u pravom trenutku upozna sa čarima seniorskog nadmetanja. Može se reći da je preteča lučanskih bisera kojima je kasnije pošlo za rukom da realizuje velike transfere.
“Našao sam se tada u nepovoljnoj situaciji. U trenutku kada sam potpisao prvi profesionalni ugovor za Mladost nije postojalo pravilo bonusa. Nikada nisam dobio adekvatnu šansu u Lučanima. S jedne strane mi je veoma žao, teško sam to prihvatio, ali opet – možda je prosto moralo da bude tako. Priliku da se dokažem dobio sam u IMT-u, najpre u Prvoj ligi, potom u elitnom rangu. Na Novom Beogradu sam stasao kao igrač. Sve mi je to pomoglo da se afirmišem i spremno dočekam izazove koje karijera donosi sa sobom”.
Najbolje partije u dosadašnjoj karijeri, bez ikakvih sumnji Kijevčanin je beležio u dresu IMT-a. Predani radnik sa sredine terena nakupio je skoro trocifren broj nastupa u dresu Traktorista, a na Novom Beogradu je dugo delio svlačionicu sa nadom mlade reprezentacije Srbije – Milošem Lukovićem.
“Uživao sam u saradnji sa Milošem Lukovićem. Drago mi je što je tako mlad momak ostvario veliki uspeh. Redovno smo u kontaktu. Srećan sam što sam na neki način učestvovao u njegovim uspesima. Postigao je mnogo golova i realizovao unosan transfer. Nije mala brojka mečeva koje smo zajedno odigrali”.
Mladi napadač Strazbura, trenutno blista na pozajmici u Herenvenu, a Kijevčanin ne bi imao ništa protiv da u bliskoj budućnosti ponovo zaigraju u tandemu:
“Iskreno, ne bi bilo loše”, istakao je Veljko sa osmehom, a potom nastavio:
“Zaista bih voleo da se oprobam u inostranstvu. Nadam se da ću u budućnosti dobiti takvu priliku. Sazreo sam na igračkom planu i smatram da sam trenutno u najboljim godinama”, konstatovao je Veljko Kijevčanin u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
