Uoči utakmice protiv OFK Beograda (20.00, TV Arena sport), Vladan Milojević je delovao defanzivno – i to ne na terenu, već pred mikrofonima. Na pitanje novinara o ulozi apsolutnog favorita, reagovao je kratko i jasno: ne voli takva pitanja. Čak i kada mu protivnik praktično preda ulogu favorita, kao što je to ovog puta učinio trener Romantičara, Milojević ne želi da se postavlja tako. Nije mu to prirodno. I smeta mu.
To nije prvi put… U poslednje vreme, deluje kao da Zvezdin trener sve češće nosi nevidljiv štit oko sebe. Nekada poznat po smirenosti i balansiranoj komunikaciji, danas češće govori kroz stegnute zube. Njegove izjave posle mečeva sve više su kratke, zatvorene, često prekinute na pola.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Ponekad deluje kao čovek koji ne želi da kaže previše, ali ne želi ni da ćuti – što rezultira replikama poput „Nemam komentar“, “Ne znam, videćemo” ili „Vi procenite“.
Bilo da Zvezda pobedi ili izgubi, Vladan Milojević retko ostaje potpuno zadovoljan onim što čuje ili vidi oko sebe. Kada se izgubi – stiče se utisak da niko ne veruje u tim. Kada se pobedi – rezultat se, po njemu, često relativizuje. Kada je stadion pun, komentariše se da su ljudi došli zbog protivnika.
Kada priča o domaćem fudbalu, ističe da ga prati previše negativnosti. Kada se osvrne na evropske rivale, primećuje da se Zvezda često nedovoljno poštuje. Kritike na račun mladih igrača vidi kao preterane i nepravedne. A kada se govori o medijima, nije redak slučaj da u njihovom pristupu prepozna drugačiji narativ.
Sve zajedno – niz situacija u kojima kao da traži balans u okruženju koje često doživljava kao suviše nastrojeno protiv njegovog tima. Naravno, teško je ignorisati kontekst. Milojević vodi Zvezdu u još jednoj sezoni punoj izazova – prenatrpan kalendar, stalni pritisak rezultata, očekivanja navijača, medija, evropskih ambicija. Sve to ostavlja trag. A Zvezda, koliko god moćna u domaćem okviru, nikada nije klub u kojem se može raditi bez tenzije.
Milojević: Opet se postavlja isto pitanje, to mi smeta… Interesantni su mi Mituljikić i Bezera
Sa vremena na vreme, Milojević i sam ukaže na sve što ga pritiska – od sumnji u Zvezdine pobede, preko nepoverenja javnosti, do problema sa novinarskim pitanjima. I sve to čini jedan realan, ljudski portret trenera koji zna koliko vredi, ali ne može uvek da se bori i protiv vetra i protiv zavesa koje lepršaju na povetarcu.
Jer Milojević nije trener koji ne zna da pobeđuje – naprotiv. Osvojio je četiri titule, dva Kupa, ključni je čovek za povratak Zvezde na evropsku mapu, ali istovremeno deluje kao neko kome ponekad više smeta buka sa strane nego što ga motiviše. I tu je možda ključ cele priče.
Možda Milojević i jeste svojevrsni Don Kihot domaćeg fudbala – ne zato što ne vidi realnost, već zato što u njoj uporno traži više dostojanstva, reda i poštovanja. Njegove vetrenjače nisu izmišljeni džinovi, već razna tumačenja, narativi koji relativizuju pobede, etikete koje stižu pre kraja utakmice. I možda ga upravo ta potreba da stalno objašnjava ono što bi trebalo da se podrazumeva tera da deluje napeto, zatvoreno, pa i na ivici ironije.
BONUS VIDEO:
