(Od izveštača Meridian sporta iz Abu Dabija)
Prati Miloša Milojevića epitet najtalentovanijeg srpskog trenera, ali rezultati koje beleži, kao i trofeji koje niže govore da je nekadašnji strateg Crvene zvezde prerastao ulogu “potencijala”.
Upravo – Milojević je jedan od najboljih trenera na Bliskom istoku, spreman da napravi iskorak u Evropi. Moderan pogled na fudbal, vizija koja se ne uklapa u srpske kalupe usled dugoročnosti “tera” popularnog Coknu daleko od Superlige.
U opširnom razgovoru za Meridian sport, strateg Al Vasla je govorio o Zvezdi, reprezentaciji Srbije, razvoju domaćeg fudbala, ali i Bliskom istoku…
“Uslovi za život u Emiratima su sjajni. Organizaciono je sve na visokom nivou. Fudbal je drugačiji u odnosu na Evropu, prvenstevno gledajući taktiku i intezitet. Mnogo je igrača sa zavidnim individualnim kvalitetima i oni bi sa lakoćom mogli da igraju u najjačim evropskim ligama. Ipak, taktika je u deficitu ako je uporedimo sa top 20 najboljih liga na Starom kontinentu”, počeo je Milojević razgovor za Meridian sport, a zatim nastavio da govori o prvenstvu:
“Liga nije ujednačena, ali je prilično interesantna. Postoji mogućnost da izgubite bodove protiv bilo koje ekipe. Upravo to daje dodatnu draž. Razlikuje se od Katara, gde vladaju dva tima, ili Saudijske Arabije gde se gotovo sve vrti oko četiri ekipe zbog finansijske moći. U Emiratima pet, šest klubova odskače, ali nije im lako čak ni protiv ekipa koje uđu iz druge u prvu ligu. Saudijsko prvenstvo je najpopularnije, a ovdašnje takmičenje se prati više od katarskog”.
Neizbežna tema kada se pomene fudbal na Bliskom istoku je novac.
“Četiri najveća kluba su sponzorisana od fondova – Itihad, Hilal, Ahli i Nasr. Limit ne postoji. Postoje i klubovi poput Kadsije. Iza njih stoji najveća naftna kompanija. U stanju su da plate igrača 100.000.000 evra i da mu obezbede platu od 15.000.000. Al Sad i Duhail u Kataru koliko, toliko mogu da ih prate – recimo da su na 50 odsto mogućnosti u poruđenju sa Saudijcima. U Emiratima jednostavno nije tako. Platežna moć je jaka, ali ni blizu kao u zemljama konkurentima. Cilj Fudbalskog saveza UAE je da se ulaže u mlade igrače, koji bi za pet godina eventualno mogli da igraju za njihovu reprezentaciju. Za njih su zaista spremni da plate obeštećenje. Znam nekoliko primera gde su izdvojili tri, četiri miliona za transfer. Stariji igrači dolaze u svrhu ostvarivanja rezultata, promocije lige i same države. Mahom je reč o poznatim fudbalerima, sa bogatiim CV-jem, koji dolaze ovde da završe karijeru”.
Interesovanje tamošnje publike za fudbal je periodično. Ne postoji kultura dolaska na stadion.
“Prošle godine smo imali ozbiljan niz pozitivnih rezultata i interesovanje je konstantno bilo veliko. Na našem stadionu postoji 10.000 mesta, a uvek nas je pratilo makar pet, šest hiljada navijača. Ove sezone su tribine pune kada su na programu derbiji. Sa slabijim rivalima, na 40 stepeni, još ako je u pitanju radni dan, nisam siguran da li bih ja otišao da pogledam neku utakmicu. Tada bude 500, 1000 ljudi… Daleko je to od atmosfere na koju sam navikao u Švedskoj, gde su stadioni uvek puni. Više je to slično nama u Srbiji, međutim ove godine je finale Kupa gledalo 30.000 ljudi. Nije razvijena kultura dolazaka na svaki meč. Slabo se prodaju sezonske ulaznice. Više je to zastupljeno na zapadu Evrope”.
Temperature zadaju veliki problem fudbalerima. Ujedno utiču i na kvalitet same igre.
“Postoje naučnici koji tvrde da kada temperatura pređe 28 stepeni, svaki naredni stepen vam povećava otkucaje srca za dva. To znači da ako je puls u mirovanju, na primer 60, on se podigne na 70, 80, 90… Samim tim se troši više kiseonika, što se potom održava na intezitet. Telo zna koliko može i kada mu je dosta napora. Postoje odbrambeni mehanizmi. Neophodno je da se sistem unapredi. Katar je zbog organizacije Mundijala klimatizovao sve svoje stadione. Opet, s druge strane, kada igramo protiv njih deluje nam da su malo razmaženi. Igraju u slabijem intezitetu od nas. U Emiratima su od oktobra do aprila dobri uslovi za igru. U maju, avgustu, ili septembru, bude zaista komplikovano. Teško se diše, a vlažnost vazduha je velika”.
Odmah po dolasku – Milojević se okitio trofejima.
“Nismo ni bili svesni uspeha u tom trenutku. Naš tim je sedmi, osmi po budžetu u državi. Prethodna titula osvojena je sada već davne 2007. godine. Tokom poslednje tri decenije osvojene su dve titule i tri kupa… Nedavno smo podigli trofej u internacionalnom takmičenju. To je još jedan dobar rezultat. Uneli smo novitete i pokazali da može da se radi na evropski način. Kada sam stigao i upoznao se sa igračima i uslovima, rekao sam da moramo raditi predano i pošteno, kao u Evropi. Nisam želeo da zatvorimo vrata trenerima sa naših prostora. Nismo samo mi zaslužni za to. Prošle godine je Marko Nikolić osvojio dva trofeja, jednom je to učinio Goran Tufegdžić… Otvorili smo tržište za Balkance. Ponosan sam na to. Ove sezone smo se suočili sa novim izazovima. Igrali smo utakmice na tri dana, a do sada nismo imali tako gust raspored. Svaki trener želi dužu klupu, pa sam to i ja zahtevao poučen iskustvima iz Malmea i Crvene zvezde. To je neophodno kada igrate na više frontova. Ispostavilo se da sam bio u pravu. Težak kalendar takmičenja u Ligi šampiona odrazio se na rezultate u domaćem prvenstvu. Ako gledamo rezultate iz drugog dela sezone, kada smo eliminisani iz Azijske Lige šampiona, bili bi prvi na tabeli. Bili smo ispražnjeni fizički, ali i emotivno“, kazao je Milojević i nastavio u istom ritmu:
“Veći je izazov vratiti se na domaće terene posle gostovanja Al Hilalu i izvanrednih uslova u kojima oni rade. Za mene je svejedno da li smo zauzeli peto ili drugo mesto. Klubu s druge strane znači dosta. Rešava se sada da li ćemo biti vicešampioni, ili trećeplasirani tim. Biće zanimljivo”.
Nije Milojević jedini Srbin u Emiratima. Tu su još Luka Milivojević, Lazar Marković…
“Svi su se snašli. Lokalno stanovništvo je emotivno i temperamentno – slično nama. S tim da su oni nadobudni, jer imaju mnogo više novca od nas. Doduše, ko zna kakvi bi mi bili da imamo takvo bogatstvo. Možda bi bili još gori. Balkanci su se dobro aklimatizovali. Srđan Mijailović je imao prelom petne kosti, veliki peh… Zato nije odigrao na svom nivou. Nije imao sreće za uspešnu sezonu. Lazar Marković igra odlično, kao i Saša Ivković… Luka Milivojević i Bogdan Planić su odigrali za 40 odsto bolje nego prošle godine. Njihov Al Šabab je sve osvojio. Oni su najmoćniji klub u svim aspektima uz Al Ain”.
Uporedio je titulu osvojenu u Emiratima sa onom iz Srbije, na klupi Zvezde.
“Svuda je teško, a lako zvuči samo kada se završi. Moram da budem iskren – Zvezda je najdominantnija u svojoj ligi. Prvenstvo je osvojeno po difoltu. U Kupu neko može da vas iznenadi jer se igra na jednu utakmicu, ali u Superligi teško… Neophodan vam je performans iz nedelje u nedelju. U 93 odsto slučajeva ligu osvajaju najbolje ekipe u takmičenju. Retkost je kada to učine Lester ili Al Vasl. Titula u Emiratima mi je najteža jer smo po rangu bili šesta, sedma ekipa, iako smo u top tri kada je u pitanju podrška navijača. Stvarno imam dobar odnos sa klubom i navijačima. Kada sam presekao da idem iz kluba sam dobio niz poruka, kao ni u jednom klubu ranije. Iz te perspektive imam i emotivno neku prazninu jer idem, ali moje ambicije su veće nego klupske i bolje je da se rastanemo u dobrom odnosu, nego da to bude neki buran odlazak.”
Gleda Milojević ka Evropi, ne krije to. Vidi se u nekoj od najboljih liga na Starom kontinentu.
“Ambicija mi je da sebe okušam, ako ne u top pet, onda u top 10 liga Evrope. Da li je to realno i u kom trenutku je realno… Mi pravimo planove, a Bog se smeje. U svakom slučaju to mi je cilj i radim na njemu, a da li će se on ostvariti u ovom prelaznom roku ili nekom narednom – videćemo. Znam otprilike svoje realne mogućnosti, realan sam u proceni šta može, a šta ne. Ovde je napravljen dobar posao, otvorio sam sebi i ovo tržište koje je za poštovanje, posebno jer i oni nas poštuju trenerski. Ima perspektive za naše trenere, ne mogu svi stratezi da rade u pet najboljih liga – to nije realno. Želim sebi da dam šansu, da probam da li mogu da budem trener na tom nivou. Da ne bude posle – zašto nisam probao“.
Spekuliše se u medijima da bi Milojević mogao da promeni klub, ali ne i državu.
“Postoji neko interesovanje. Pre dvadesetak dana sam zvanično dobio raskid ugovora od 1. jula i dozvolu da pregovaram sa drugim klubovima. Mnoge sam zakočio zato što želim da do kraja ispoštujem radne obaveze u Al Vaslu i da, kada završim u nedelju sednem sa nekoliko klubova i vidim kakve su njihove ambicije u odnosu na moje. Ima klubova iz Emirata, ali i iz regiona koji su zainteresovani. Tu gde radite ste i interesantni – realno, ne mogu da budem zanimljiv u Meksiku jer tamo niko ne zna za mene. Moja tržišta su Skandinavija, Gulf i Balkan. To je nešto što se dešava, kao i istočna Evropa – Mađarska, Češka, Grčka… To su zemlje iz kojih dolazi interesovanje. Sve što dolazi sa zapada su ili veoma mali projekti ili projekti koji po meni nemaju perspektivu. Ići u neku ligu i boriti se za 10. mesto se ne poklapa sa mojim mentalitetom. U Švedskoj, u Mjelbiju, kada je rukovodstvo projektovalo da za četiri godine klub uđe u prvu ligu, ja sam gurao da se to dogodi za dve. Jednostavno, ne vidim razliku između drugog i desetog, na primer. Samo se pobednik pamti. Da bih negde otišao, moram prvo ja da verujem da to mogu da izguram“, rekao je Milojević i osvrnuo se na povratak u Srbiju o kom se uvek nekako spekuliše.
“Nije bilo priče o povratku u Superligu. Srbija vas usmeri na ova tržišta i posao ovde sam dobio zahvaljujući mom angažmanu u Zvezdi. To je realnost. Nisam dobio šansu zbog Malmea, Švedske ili Islanda – već zbog Zvezde. Ona vam otvara vrata Gulfa, Rusije i Kine. Ne kažem da ta tržišta nisu dobra, pre svega su finansijski odlična, ali povratak u Srbiju bi me udaljio korak dalje od cilja i to nije realan scenario. Sa druge strane, imao sam sreću da u Zvezdi budem u tom “piku” moći i na tome sam zahvalan. Možda sam u snovima želeo da u Zvezdu dođem sa 55 ili 60 godina, ali neke prilike ne možete da protraćite i da određujete kako ćete i gde ćete“.
Bio je Milojević u dva navrata u Zvezdi. Pamti se više ovaj drugi, kada je sedeo na klupi kao šef stručnog štaba.
“Iskreno, više sam uživao kao pomoćni trener, jer tada se bavite isključivo fudbalom. Imao sam čast da sarađujem sa Dejanom Stankovićem, jednom od naših najvećih fudbalskih legendi, i po meni jednim od tri naša najbolja trenera. Kao glavni trener sam došao kada je ekipa bila malo emotivno ispražnjena zbog velikog razočarenja usled ispadanja iz kvalifikacija za Ligu šampiona. Prvi period, do početka Svetskog prvenstva u Kataru je bilo premošćavanje i neki balans gde nismo smeli ni previše da pustimo igrače, niti da ih pritisnemo. Drugim delom sezone sam bio zadovoljan jer smo osvojili i Kup Srbije, te ostvarili neki cilj koji nije bio prioritetan klubu. Takođe, završili smo sezonu bez poraza, a posle Barselone smo imali drugu najbolju odbranu na svetu. Prošli smo zajedno uspone i padove, zadovoljstva i nezadovoljstva. Uzdignute glave sam otišao iz Zvezde, bez neke srdžbe, ponosan. Sa svim strukturama kluba sam u dobrim odnosima – sa rukovodstvom, igračima, sadašnjim stručnim štabom. Iskoristio bih priliku da im čestitam petu duplu krunu i nadam se da će ih biti još.”
Ipak, i u prvom mandatu, kada je na klupi sedeo kao pomoćnik Dejana Stankovića, pripisivale su mu se velike zasluge. Neretko je u kuloarima pričano da je čak i najzaslužniji za te rezultate.
“To je malo preuveličano, da budem iskren. Uloga pomoćnog trenera je da isprati glavnog ukoliko on to želi. Stvarno sam imao dobru saradnju sa Dekijem i pomagao sam koliko je on hteo. Ništa mi nije teško i šta god je rekao sam radio. Nebitno da li ste glavni ili pomoćni trener, zadatak vam je da odradite sav posao. Ne mislim da sam bio zaslužniiji od Miloševića ili Milijaša, a svakako ne od Dejana Stankovića. On je vodio taj stručni štab. Taktički, ne postoji jači naš trener od Stankovića, makar od onih sa kojima sam pričao. Duboko razmišlja o taktici, što sigurno ima veze sa tim da je u igračkim danima bio veoma bitan šraf Intera i Lacija. Zna zahteve i odbrane i napada. Sam vrh je po tom pitanju i dosta sam stvari naučio od njega“, rekao je Milojević i nadovezao se:
“U Srbiji kažu da su tri najteža posla – biti predsednik države, trener Zvezde i selektor. Jedan sam odradio, za ova dva nisam zainteresovan, tako da je to to. Znam kako je u Srbiji, nekad smo nerealni, a opet nemamo taj nacionalni naboj koji imaju Skandinavci. Kad igra reprezentacija, muška, ženska, rukomet, košarka… Da stane cela zemlja, da su svi žuti ili plavi – to nemamo. A što se tiče osuda – tu smo prvi. Selektor Stojković radi zaista izvanredan posao, a da li se igra sviđa nekome ili ne. Pa ni Kapelova igra u Realu se nije sviđala nekima, a on je uzimao titule. U kontinuitetu idemo na velika takmičenja, a ona donose iskustvo iz kojeg će doći rezultat. Kad budemo bili i mentalno i taktički spremni, kada igrači budu vodeći u top klubovima, tada će doći trenutak uspeha. Kritike na račun selektora koje čitam u medijima su totalno bez razloga. Fudbal je nadmetanje u kojem je bitno doći do cilja, a način nije prioritetan. Pa i na Mont Everest planinari kada se penju ne idu svi istim putem, ali je suština popeti se, jer mnogi ne uspeju u tome. Potrebno je gledati realnost, zemlja smo od 7.500.000 stanovnika, nismo Brazil, niti smo evropski Brazilci. Potrebno je da poradimo na kolektivnom mentalitetu, načinu na koji gledamo reprezentaciju.”
Analizirao je Milojević problematiku vezanu za mlade igrače, gde se sve češće talenti iz inostranstva vraćaju u Srbiju, bez da su praktično i dobili šansu van granica naše zemlje.
“Vlasnička struktura klubova je takva da su skoro svi državni. Sponzorišu se na razne načine i u skladu s tim – prinuđeni su da prodaju igrače. Da li se oni prodaju u pravo vreme ili ne – to vam kaže njihov sledeći korak. Ako oni odu iz Srbije i nastave da igraju, te naprave potom korak više – znači da su prodati u pravo vreme. Mnogi klubovi u Evropi neće da kupe gotove igrače, već traže proizvod koji je u razvoju. Žele da oblikuju fudbalere. Ima tu mnogo faktora. Recimo, klub koji bi od potencijala mogao da formira igrača, nema finansije da isprati to. Klub kao klub, kao što bi svako na tom mestu – gleda šta je najbolje za njih. Znači – finansije. I često se potom desi da klub koji najviše može da plati, nije spreman da tom igraču pruži vreme. Zato se igrači često i vraćaju u Srbiju. Neću da budem negativan, ali Superliga nije na tom nivou. Nadam se da će uskoro doći na nivo Češke. Ne Mađarske, jer i tamo jedan klub dominira, već Češke gde se svake godine tri, četiri kluba bore. I na sve to – gostovanja su izuzetno teška. Znam da mi navijači Zvezde ne volimo to da čujemo, ali smatram da za jaku Zvezdu treba ne samo jak Partizan, već i Vojvodina, TSC, Mladost Lučani, Radnički 1923, Čukarički…Eto Radnički se vratio, svake godine podižu nivo. I Zvezda bi prosperirala da ima više jakih utakmica. U Srbiji se često traže opravdanja tipa – Zvezda ima najviše novca. Super, ali u fudbalu možete da imate ili najviše novca ili najbolju akademiju. Ne trebaju vam pare da uložite u trenere, i napravite dobru selekciju i program rada. Tu je veliki prostor za napredak u Srbiji. Nismo na top nivou, a imamo talente. Sa malo boljim načinom rada – možemo do tog nivoa. Kada se jasno raspodele uloge, biće i više uspeha u Evropi i veći broj igrača spremnih da direktno iz Superlige odu u inostranstvo i budu faktor. Ujedno će to doneti i uspeh reprezentacije.”
Govorio je i o Aleksandru Mitroviću i Sergeju Milinković Saviću koji na Bliskom istoku uživaju status zvezda. Praktično su u rangu Kristijana Ronalda.
“Zastupaju imidž zemlje iz koje dolaze. Velike su zvezda, deca ih Saudijske Arabije ih obožavaju. “El loco” Mitar i Sergej su velike zvezde, maltene na nivou Kristijana Ronalda. Teško je biti taj nivo, ali nema mnogo bitnijih fudbalera u toj ligi od njih dvojice. Igrali smo sada sa njima, Mitar nije i da ne budem neskroman, ali mi smo u prvih pola sata imali stative, prečke, šanse. Međutim, Al Hilal ima vrhunskog golmana, u tom momentu reprezentativca Saudijske Arabije. Iz prvog šuta su nam dali gol, ali to je razlika. Fudbal u Emiratima može da napreduje samo ako nas puste da imamo stranog golmana. Dosta štite domaće čuvare mreže, ali to su golmani daleko od nivoa Saudijske Arabije. Tamo u ligi brane top golmani. Eto, Borjan brani tamo. Mnogo bi nam značilo da smo ga imali na toj utakmici recimo. Izgubili smo 2:0 od njih, posle i Al Ahlija koji je osvojio Ligu šampiona Azije. I tu smo dominirali čitavu utakmicu. U jednom prekidu smo ispustili igrači, u drugom duga lopta sa centra gde smo naivno ispali. Imali smo mnogo šansi, ali…Kada igrate sa tom ekipama morate da imate fokus 90 minuta. To je problem. Igra se 20 minuta odlično, pa onda sledećih 20 kao da nema trenera. Mnogo stranaca ovde su Latino amerikanci koji nisu poznati po taktičkoj disciplini. Kao i Marokanci, Alžirci, Tunižani. Jednostavno nema tu prevelike taktičke ozbiljnosti. Mi smo sa Al Vaslom napravili iskorak u tom pogledu.”
“Pa Kante je igrao za Francusku, zar ne? Sve je to individualno, od igrača do igrača. Ne mogu da kažem da je neko ovde na nižem nivou zbog lige. Opet, imate uslove ovde. Znam kako je u Emiratima. Imate top ishranu, masera, nije nikom problem da uzme najboljeg doktora iz Reala. Opet, da li dolaziš kao igrač da završiš karijeru i budeš na 90 posto ili si spreman da pružiš maksimum? Ne volim kad se otpisuju igrači. Mi nismo Brazil, nemamo 300.000 fudbalera. Svaki igrač nam treba, koliko god da ima godina. Samo je bitno šta može da pruži na terenu. U redu – ako imamo boljeg i mlađeg – treba mu dati šansu, ali nemojmo pre vremena otpisivati. Znači i kada imaš starijeg igrača, sa više iskustva. Drago mi je što se Katai vratio u reprezentaciju. Utakmice u kojima je niski blok…Ne postoji bolji igrač da to reši od njega. Opet, u tranzicionoj igri, nadam se da se neće naljutiti što ću ovo reći – nije zahvalna opcija. Vi u kuhinji imate različite vrste noževa. Ne koristite isti nož za mesto ili hleb. Sve to zavisi od protivnika. Selektor najbolje zna, to mu je posao. Opet, ako neko ne želi da igra za reprezentaciju – ne treba ga terati. Pošteno je da to neko kaže. Ne može iz psihičkih ili fizičkih razloga – u redu. Ne treba ih siliti.”
BONUS VIDEO:
