Prezime Vukotić u crno-belom svetu nije samo podsetnik na slavne dane, već simbol tradicije i vrhunskog fudbalskog umeća.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Pre pola veka u Humsku ulicu kročio je čuveni Momčilo Vukotić – stub i oličenje Partizana, zauvek lider među legendama u crno-beloj opremi. Danas, 57 godina kasnije, njegov prezimenjak Milan piše nove blistave stranice klupske istorije.
Grupa golobradih tinejdžera, predvođenih Srđanom Blagojevićem, u veoma uspešnom maniru započela je proces povratka na pobednički kolosek, a jednu od ključnih karika u lancu predstavlja upravo nosilac Partizanovog prezimena – perspektivni crnogorski plejmejker.
“Ponosan sam što nosim prezime koje je donelo toliko sreće Partizanu. Dok bude postojao Partizan pamtiće se i Moca Vukotić. Naravno da osećam pritisak. Veliko je breme. Želim da se tradicija nastavi, da Vukotić ponovo obraduje crno-belu javnost. Često mi kažu: ‘Nosiš čuveno prezime, prezime Partizana. Nemoj da nas izneveriš’. Pružiću maksimum da opravdam očekivanja“, rekao je Milan Vukotić minulog proleća u intervjuu za Meridian sport, a onda sa reči prešao na dela…
Ne samo da ga skromna uloga u dvomeču sa AEK-om iz Larnake nije sputala, već je poslužila kao dodatni motiv da “preuzme stvar u svoje noge” i pokaže zašto je u Beograd stigao kao najbolji pojedinac crnogorskog šampionata.
Odbrojavao je sudija poslednje sekunde bitke u Pančevu, kada je Vukotić milimetarski preciznom loptom “u glavu pogodio” sunarodnika Andreja Kostića, a mlađi Crnogorac upisao prvenac vredan tri boda. Bio je to samo nagoveštaj buđenja, a za dodatno bildovanje samopouzdanja iskoristio je maestralnu asistenciju za Bogdana Kostića u poljskim Katovicama.
Nagrada za nesebičnost, ali i kreacije na zavidnom nivou, usledila je samo sedam dana kasnije, kada je golom overio nokaut Oleksandrije pred krcatim tribinama na crno-beloj strani Topčiderskog brda. Ne, nije se tu zaustavio, a očigledno i ne namerava… Omogućio je da preokret nad Radničkim postane realan domet, a onda projektilom u Edinburgu učinio ono što je Gelor Kanga svojevremeno radio u dresu Partizanovog večitog rivala – probušio mrežu Škota i izazvao erupciju radosti među navijačima crno-belih.
Elegantnim i lucidnim potezima igrao se fudbala i protiv IMT-a, gde je samo produžio niz efikasnosti… Kada su se Traktoristi ponadali da će zakomplikovati situaciju u Humskoj, nadovezao se na blesak Dembe Seka, najpre počastio Kostića novom asistencijom, a zatim zadao završni udarac samouveremenom egzekucijom sedam minuta pre poslednjeg sudijskog zvižduka.
Demonstrirao je Crnogorac da Partizan napokon ne mora da brine za Nathovog naslednika, a čak i u velikoj meri preuzeo ulogu koja je godinama unazad pripadala nedodirljivom Izraelcu.
Nema sumnje da bi pokojni Moca bio izuzetno ponosan na mladog Milana, čiji uspon obećava da će prezime Vukotić još dugo biti sinonim za Partizanove uspehe. Evidentno je nasledio umetničku baštinu slavnog prezimenjaka, radeći ono što najviše voli – igrajući se fudbala.
“Trudim se da igram tako, da po prijemu lopte ostavim utisak. Prijem, finta, dribling… Poslednjih godina se fudbal sveo na fiziku, surova trka u oba pravca. Malo je danas majstora, a svaka ekipa treba da poseduje makar dvojicu. Želim da uživam u fudbalu, tako ću razmišljati dok god budem igrao. Cilj mi je da prvenstveno uživam ja, a onda i publika koja me gleda“, istakao je Vukotić minulog proleća i bio je sasvim u pravu.
Bonus video:
