Eh, da su prvi proizvođači sportske odeće znali da će fudbalski dresovi postati neka vrsta statusnog simbola, a da će majice, trenerke, duksevi i patike gotovo proterati sakoe, odela i cipele sa svetskih ulica, primerci garnitura iz 30-ih, 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, posebno onih koje su nacionalni timovi oblačili na planetarnim smotrama, ne bi bili šiveni u mini serijama, a sada isključivo vidljivi u muzejima. I možda bi kod FIFA progurali pravilo o etiketiranju “radne opreme” fudbalera na terenu još pre 1974.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Iako je na šortsevima golmana incidentno osvanula poneka etiketa 1962, 1966. i 1970, uglavnom Umbro koji je u to vreme dominirao velikim terenima, tek od Mundijala u Nemačkoj FIFA je dozvolila tu vrstu brendiranja. Nema ko se sve nije gurao da oprema najbolje selekcije na svetu. Čak su i “profesori” za džins iz Levi’s, kojima sport nije bila jača strana, 1978. godine preko Meksika pokušali da zakoračili na fudbalske livade…
Elem, kroz istoriju, bilo je tu svega i svačega “ištrikanog” od prirodnih i sintetčkih materijala. Prvi komadi pravljeni su od vune i teškog pamuka (od 30-ih do 50-ih godina), zatim lakšeg pamuka i ranih sintetika (60-ih i 70-ih godina), pa šljaštećeg klasičnog poliestera (80-te), te poliestera sa mikro-perforacijama (90-te), da bi poslednje dve decenije preovladali takozvana inteligentna tkanina i ekološki materijali.
I dizajneri su se trudili da njihovo (o)delo izgleda upečatljivo, unikatno, ponekad pokušavajući da predriblaju iz takmičenja u takmičenje sve strožija pravila FIFA o opremi. Najhrabriji su bili Kamerunci. Početkom 2002. godine su se do kontinentalne krune prošetali u šest koraka bez primljenog gola iz igre (9:0, pobedili su Senegal na penale 3:2) u majicama bez rukava! Ohrabreni tim uspehom, želeli su u istom modnom stilu da nekoliko meseci kasnije zaigraju i na Svetskom prvenstvu na Dalekom istoku.
“To nisu dresovi, to su prsluci“, iz ljutitog glasa portparola FIFA Kita Kupera, krio se tadašnji predsednik svetske kuće fudbala Sep Blater koji je Kameruncima poslao poruku da će ih žestoko kazniti, novčano i oduzimanjem bodova, ako se na Mundijalu pojave “golišaviji” od standardnog.
Kamerun i njihov tehnički sponzor Puma našli su se problemu. Imali su spreman dizajn, ali nisu imali vremena da ga potpuno menjaju, pa je nemačka kompanija osmislila ingeniozno rešenje da formalno zadovolji pravila – na originalni dres bez rukava zašiveni su tanki rukavi.
Ali, nisu tu stali. Dve godine kasnije, opet na afričkom Kupu nacija napravili još jedan modno/dizajnerski presedan – jednodelni dres – poput onog koji nose rvači. Dovoljno da strpljenje FIFA opet zađe u crveno i kazni Kamerun sa 150.000 švajcarskih franaka i oudzimanjem šest bodova u kvalifikacijama za naredno Svetski kup. Puma je uzvratila tužbom zbog kako je navedeno ugrožavanja slobode (izražavanja) dizajna. Spor vansudski poravnat – Kameruncima su vraćeni bodovi, ali su na njihovim dresovima vraćeni klasični krojevi.
U eri inteneta nije teško “izbunariti” koja reprezentacija je koje i kakve dresove nosila na planetarnim smotrama, pa su tako reprezentativci odavno nepostojeće SFRJ u kojoj je rođeno oko 67 odsto stanovništva današnje Srbije, tokom svog bitisanja na mundijalima, od dozvole FIFA uvek bili promoteri adidas-a. Isto je bilo i sa jedinim učešćem SRJ na Svetskom kupu 1998. Selekciju SCG je na nesrećnom izletu u Nemačkoj 2006. obukao Lotto. Nike se pobrinuo za izgled Srba na debitantskom nastupu u Južnoj Africi, a Puma na poslednje dve svetske smotre 2018. i 2022. godine.
Ljubitelji fudbala u našoj zemlji nostalgično se sećaju poteza Dragana Stojkovića Piksija, ličnog kiropraktičara trojice Španaca Rafaela Martina Vaskeza, Andonija Zubizarete i Manola Sančiza na šampionatu u Italiji. A na tu nostalgiju možda odigra i Adidas, koji navodno razmišlja da od sledeće godine “oživi” poslednji dres SFRJ s velikih takmičenja, bez obzira što prava na korišćenje FSS, pravnog naslenika FSJ, poseduje američka kompanija Capelli. Kako je to moguće? Na tom dresu bio je zašiven državni grb zemlje koje više nema, osim u sećanjima. Upravo ta pravna praznina mogla bi da omogući Adidas-u da legalno lansira dres kao što je pre osam godina uradila sa SSSR kolekcijom.
A kako je tek nostaliga udarila u glavu i po džepu kupce dve najčuvenije desetke, Mesijeve iz 2022. i Maradonine iz 1986? Mesijev dres u kojem je na šest utakmica (izuzev protiv Poljske) predvodio Gaučose do krune prodat je za 7,8 miliona, a El Pibeov u kojem je “potpisao” dva remeka dela protiv Engleske za čak 8,3 miliona dolara!?
Koliko će za nekoliko godina koštati dresovi reprezentativaca učesnika predstojećeg Mundijala?
Bonus video:
ljubica
Odavno su dresovi postali modni detalji i verujem da će uvek biti nekog u dizajnerskom timu velikih brendova sportske opreme ko će probati da probije stroga pravila koja je FIFA postavila a u vezi dresova za ovako veliko takmičenje.
dejan
Meni su najlepsi dresovi upravo oni iz 80-ih i 90-ih godina. Nisu bili tehnoloski savršeni kao danasnji, ali su imali karakter i dizajn koji se i danas pamti medju navijaciima.
kosta
Neverovatno je koliko danas vrede stari mundijalski dresovi. Ono sto je nekada bila obicna sportska oprema sada je kolekcionarsko blago koje se prodaje za hiljade evra sirom sveta