Prilikom pogleda na kalendar za profesionalnog fudbalera trenutno nema težeg zadatka od pronalaska slobodnog dana. Nikad gušći raspored takmičenja na svim meridijanima otežao je posao igračima širom planete, a posle nekoliko meseci posvećenih ligaškim obavezama u Srbiji je na red došao prvi izazov u Kupu.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Grad na obali Save, Šabac, u sredu će biti domaćin superligaškoj ekspediciji. Na megdan pretendentu za ulazak u elitno društvo stiže novobeogradski IMT (18:00). Izabranici mladog stratega, Nemanje Glušice, pokušaće da režiraju iznenađenje i pokažu da su već spremni za “seču” članova najkvalitetnijeg ranga.
Jedno od glavnih oružja u arsenalu Šapčana na megdanu Traktoristima biće iskusni ofanzivac, Nenad Gavrić. Nekadašnje krilo Crvene zvezde pokazalo je odanost i vratilo se u voljeni klub kao aktuelni šampion Crne Gore sa samo jednim ciljem – da Mačvi vrati stari sjaj.
“Veoma sam srećan što sam ponovo tu. Dete sam Mačve, ponikao sam u klubu. Mačva je od mene napravila igrača i pomogla mi da ostvarim dobru karijeru. Kod kuće je najlepše. Uživam sa porodicom i najbližima. Na poziv mojih velikih prijatelja i saigrača vratio sam se u Šabac. Najveću ulogu u mom angažmanu imao je Miloš Adamović, a veoma važan faktor bili su i Luka Pejović, Ivan Obrovac, Igor Ristivojević i Nemanja Glušica… Došao sam da pomognem iskustvom u nameri da se vratimo u Superligu. Svaku utakmicu bodri nas dve hiljade ljudi. Šabac živi za fudbal. Želja je da im se odužimo povratkom u elitu”, kazao je Gavrić na početku razgovora za Meridian sport, a potom nastavio:
“Biće teško… Mnogo ekipa se bori za isti cilj. Jurimo prvu poziciju. Uhvatila nas je mala kriza nakon sjajnih rezultata, ali prvenstvo je dugo. Daćemo sve od sebe da se vratimo na pobednički kolosek”.
Titula u Prvoj ligi je primarna zamisao, ali motivisanost i želja svedoče u korist tvrdnji da je takmičenje u Kupu veoma važno iz ugla Šapčana.
“Sreda je, radni dan, to otežava ljudima put do stadiona, ali pozivam ih da se u velikom broju odazovu i poguraju nas ka iznenađenju. IMT ima odlične igrače, poput Alena Stevanovića. O njegovim kvalitetima ne treba trošiti reči. Dolaze u Šabac i potrudićemo se da pobedimo. Vreme je da odmerimo snage. Bože zdravlja, nadam se da ćemo naredne godine zajedno biti deo superligaškog društva”.
ŠABAC – GRAD FUDBALA
Rukometni klub Metaloplastika postavio ja standarde, na daleko širim poljima od lokalnih, pa je njihova ostvarenja gotovo nemoguće nadmašiti. Ali… Jedno je sigurno – Šabac tokom prethodne decenije apsolutno zaslužno nosi epitet fudbalskog grada. Podario je reprezentaciji Srbije čak tri člana startne postave.
“Saša Lukić i Strahinja Pavlović su ponikli u Savacijumu, kod trenera Kokanovića, dok je Birmančević u OFK Šapcu. S druge strane, ja sam od početka Mačvino dete, ali njihove karijere su zaista impresivne. Zaslužuju veliko poštovanja. Svi su reprezentativci, vrhunski momci. Ništa nije slučajno – veliki su ljudi”.
“Niko nije hteo u našu Zvezdu, a ona je i tada pokazala koliko je velika”
Tokom prvog mandata u Šapcu Gavrić je već na startu seniorske odiseje privukao veliku pažnju ljudi iz fudbalskih krugova. Kvalitet je opravdao u Kruševcu i tako preko Napretka stigao do crveno-belog dresa i voljene Marakane.
“Nije to fraza, već istina. Ostvaren je dečački san. Kao što je Vidić rekao – svi sanjaju Juventus, Real Madrid, Mančester, a mi smo kao deca sanjali samo Zvezdin dres. Ostvarila mi se najveća želja, da zaigram na Marakani. Delio sam svlačionicu sa mnoštvom odličnih igrača. U to vreme Aleksandar Katai je briljirao. Vanserijski igrač, što je dokazivao svakim potezom. Nije on slučajno najbolji strelac u istoriji Superlige Srbije. Zadovoljstvo mi je što smo igrali zajedno. Ostao sam u sjajnim odnosima sa Petrom Orlandićem, Milošem Cvetkovićem, Luisom Ibanjezom”.
“Lalinu Vojvodinu vidim među tri najbolje ekipe na kraju sezone”
Put do snova olakšala mu je saradnja sa Nenadom Lalatovićem, koji je u svog imenjaka iz Šapca imao neograničenu dozu poverenja. Upoznao se Lalatović sa Gavrićevim kvalitetima u Kruševcu i ubrzo ga pozvao na stadion Rajko Mitić.
“Zvao me je Slaviša Kokeza, uz potvrdu i želju Nenada Lalatovića sa kojim sam prethodno sarađivao u Napretku iz Kruševca. Kod Lale sam bio kapiten pod Bagdalom. Poverio mi je traku sa 22 godine. Lalatović ima neverovatnu energiju, način na koji motiviše ekipu je fascinantan. Retko ko je sposoban za to. Za njega bi svaki igrač dao više od 100 odsto. Vraća mu se sve na najbolji način. Drago mi je što se vratio u Vojvodinu, sada su na Karađorđu odlični uslovi. Da novac nije sve možemo videti i na primeru Mančester junajteda, ali Voša se polako vraća, diže se. Vidim ih među tri najbolje ekipe na kraju sezone”.
Prisetio se Nenad teških dana u Ljutice Bogdana 1a. Aktuelni šampion Srbije funkcionisao je potpuno drugačije nego danas, ali produktima omladinskog pogona uspeo je da se izvuče iz “živog blata” i napravi prve korake ka kasnijim uspesima.
“Niko nije hteo tada da dođe u Zvezdu, ali naša ljubav je bila ogromna. Igrali smo iako novca nije bilo. Pogledajte kakvi su uslovi danas, pa to je neuporedivo. Koliko je Crvena zvezda velika najbolje govori podatak da su u tako teškim trenucima stvorili Luku Jovića, Marka Grujića, Mihaila Ristića, Vukašina Jovanovića…”
Bez obzira na teška vremena na crveno-belu stranu Topčiderskog brda sredinom prethodne decenije stizali su ozbiljni znalci sa loptom – među njima i portugalski napadač, miljenik navijača.
“Hugo Vieira me je impresionirao. Ostavio je na mene neizbrisiv utisak. Fenomenalan je na terenu, ali i van njega. Fantastično realizuje svaku priliku. Uživanje je bilo čak i na treninzima. Okretnost, kontrola nad loptom… Uživao sam gledajući njega i Kataija svakog dana”.
“Mbođ je postao Srbin”
Potvrda sjajne atmosfere u svlačionici crveno-belih za vreme mandata Nenada Lalatovića i Grofa Božovića ogleda se u činjenici da tada stečena prijateljstva traju i dalje. Zbijale su se šale, a glavne zasluge što su inostrana pojačanja brzo naučila srpski jezik pripadaju tandemu Gavrić – Orlandić.
“Stalno smo se šalili sa Mamaduom Mbođem… Psovke je naučio od Petra Orlandića i mene. Jednom prilikom sam mu komentarisao sliku na Instagramu, a on je hteo da se našali, pa je pogrešio dosta slova prilikom pisanja psovke. Ubrzo je sve postalo viralno. Sećaju se ljudi tog komenatara i dalje. Naučio je srpski, ma postao je Srbin. Kontakt je oslabio. Često se čujem sa Orlandićem, Cvetkovićem, Ibanjezom, Plavšićem i Srnićem. Slavoljub je ostavio veliki trag na Marakani, on je veliki igrač. Bio je deo Milojeve ere, prvog mandata. Bili su nezaustavljivi”.
Za jednog od članova tadašnje družine iz Ljutice Bogdana, Đorđa Despotovića, tokom leta prema pisanju medija sa Čizme nije bilo mesta ni u četvrtom rangu italijanskog fudbala. Ipak, prekaljeni golgeter je vrlo brzo zaplesao u dresu banjalučkog Borca i pokazao da je i dalje spreman da trese mreže i na evropskoj smotri, te tako dokazao veliku greške “struke”.
“Videli smo se u Podgorici kada je igrao za Budućnost. Igrač je koji jednim potezom reši utakmicu. Upravo mu je jedan pokret bio dovoljan da reši derbi prošle godine. Ima vrhunsku levicu. Sjajan momak i igrač. Blistaju sada u Borcu svi, nadam se da će uzeti titulu i nastaviti sa odličnim rezultatima u Evropi. Despot je klasa i mnogo će značiti Borcu u nastavku sezone”.
Nenad se u matični klub i rodni grad vratio sa epitetom šampiona Crne Gore. Ljubav prema Mačvi oslikava se u potezu dolaska u redove drugoligaša sa pobedničkog postolja i sa terena na kojem su se igrale kvalifikacije za Ligu šampiona. Pokorio je sa Dečićem konkurenciju u Meridian bet Prvoj ligi, ali smatra da je srpska elita značajno kvalitetnije takmičenje.
“Uz dužno poštovanje osim Dečića i Budućnosti nemaju kvalitet da bi se poredili sa Srbijom. Superliga je dosta kvalitetnija. Bio sam u Dečiću i za mene je to najveći klub u Crnoj Gori, ali budimo realni, istorijski taj naslov je namenjen Podgoričanima. Budućnost ima veliku tradiciju i najviše titula. U Srbiji su tereni uređeni, dok je tamo slabija organizacija. U Dečiću mi je bilo lepo zaista. Svaka čast gazdi! Imali smo sve što smo poželeli i rastali se u lepom maniru. Želim im da svake godine osvoje trofej. Tamo sam bio sa Bojanom Matićem. On je moj veliki prijatelj još iz prvog boravka u Mačvi. Delili smo i dobro i zlo”, poručio je Nenad Gavrić u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
blazicuros3
Verujem da su i sami svesni da su im slabe šanse protiv IMT-a
neda.kerkez
Samo da im se ne desi da ih IMT izbaci iz trke za elitni rang.
nemanja.stanisic
Kad se igraju Kup utakmice,vise puta se desavalo da klub iz nizeg ranga izbaci iz daljeg takmicenja klub iz viseg ranga!