Nije Broz nego Bros

Nije Broz. Nije maršal. Nije ni čovek od velikih parola kao Josip. Ipak, sve ono što je Ugo Bros uradio na klupi Južne Afrike moglo bi da mu da puno pravo da dobije tu vojnu titulu. Možda nije jahao na čelu partizanskih odreda, ali ono što je sedamdesetčetvorogodišnji stručnjak izveo sa otpisanim odredom zvanim Bafana Bafana na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu jeste čista fudbalska revolucija. Ispisao je istoriju zlatnim slovima, naterao naciju da mu salutira, a onda najavio odlazak u zasluženu penziju.

Malo je trenera koji u jeku osme decenije života još putuju po svetu, obilaze trening kampove i prave istoriju sa reprezentacijom od koje niko nije očekivao gotovo ništa. Još je manje onih koji na kraju karijere uspeju da naprave rezultat zbog kojeg ih čitava država praktično usvoji.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Kanada je sinoć pobedila Južnu Afriku sa 1:0 u prvom susretu šesnaestine finala Mundijala u Severnoj Americi. Bafana Bafana se vraća kući, ali uzdignute glave. Ispisala je istoriju. Prvi put je prošla grupu na najvećoj svetskoj pozornici. I upravo zbog toga ime Uga Brosa ostaće zauvek upisano u istorijske knjige južnoafričkog fudbala.

Mnogi su pre turnira Južnu Afriku svrstavali u red najgorih ili najslabijih, svejedno. Poslednji put se plasirala na Mundijal još 2002. godine, dok je 2010. igrala samo zato što je bila domaćin. U grupi sa Meksikom, Češkom i Južnom Korejom važila je za potpunog autsajdera. I već na startu je delovalo da će sve otići dođavola.

Protiv Meksika poraz od 2:0 i dva crvena kartona. Dovoljno da splasne i onaj minimum optimizma na jugu Crnog kontinenta. Međutim, Brosova ekipa je rešila da bude drugačije. Nije bila napravljena od zvezda, već od tvrdoglavih radnika. Remi sa Češkom, pa pobeda nad Južnom Korejom od 1:0, i Južna Afrika se našla u šesnaestini finala. Prvi put.

Za naciju koja je godinama gledala Mundijale kao gost, to je bilo ravno trofeju. Južnoafrički portal IOL možda je najbolje objasnio šta je Belgijanac zapravo uradio.

“Bros je oživeo uspavanog afričkog fudbalskog giganta uz strogu disciplinu, posvećenost i snažno zajedništvo ekipe na terenu i van njega“.

Nije Bros pravio čuda. Nije izmislio novi fudbal. Nije imao zlatnu generaciju. Njegov recept bio je dosadan: Disciplina, red, trčanje i ekipa ispred pojedinca. Posle poraza od Kanade nije tražio alibije.

“Niko nije očekivao da ćemo stići do drugog kruga. Ljudi su se samo nadali da ćemo uspeti da se plasiramo. Ali kada se osvrnem unazad, mislim da možemo da budemo potpuno zadovoljni onim što smo ostvarili na ovom Svetskom prvenstvu. Bio je to divan turnir. Imali smo dobar mentalitet i uspeli smo da pružimo dobre partije i ostvarimo dobre rezultate. Iako smo eliminisani, i dalje sam ponosan na svoj tim. Znamo zbog čega smo ispali i postoje segmenti koje moramo da unapredimo tokom narednih meseci i godina“.

NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET

BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama

SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom

To je zapravo čitava Brosova karijera u nekoliko rečenica. Bez velikih izjava, drame, zavere i sudija. Samo posao. A kada se pogleda njegov život, jasno je da se takav čovek nije pojavio niotkuda.

Rođen je u malom belgijskom mestu Humbek. Počeo je u lokalnom klubu, a već sa 18 godina primetio ga je skaut Anderlehta, i tada je počela njegova ozbiljna fudbalska priča. Više od 10 godina proveo je u Anderlehtu kao centralni bek. Osvojio je tri evropska trofeja, tri titule prvaka Belgije i četiri nacionalna kupa. Za reprezentaciju Belgije nastupao je od 1974. do 1986. godine i skupio 24 nastupa.

Bio je deo Belgije koja je na Mundijalu u Meksiku 1986. godine stigla do četvrtog mesta. Kasnije odlazi u Klub Briž, osvaja još trofeja i 1988. završava igračku karijeru sa pet osvojenih Kupova Belgije. Ali mnogi će reći da je njegov pravi život počeo tek kada je seo na klupu.

Od 1991. do 1998. vodio je Klub Briž. Osvojio je dve titule i tri nacionalna Kupa. Posle toga je preuzeo Anderleht i osvajio još jednu šampionsku titulu. Belgijski fudbal tada praktično nije mogao da pobegne od njega.

Četiri puta proglašen je za najboljeg trenera Belgije. A onda su stigla lutanja. Dobio je otkaz u Anderlehtu. Vodio je Genk. Otišao u Grčku i preuzeo Panseraikos. Radio u Turskoj u Trabzonu. Kratko bio u Varegemu. Odlazio u Emirate da bude pomoćnik. Karijera se polako gasila.

I onda se desila Afrika. Preuzeo je Kamerun i 2017. osvojio Afrički kup nacija. Mnogi su mislili da je to njegov poslednji veliki posao. Prevarili su se. Kada je 2021. godine stigao u Južnu Afriku, reprezentacija je bila izgubljena. Nije imala identitet, rezultat. Nije imala poverenje javnosti.

19.00: (1,75) Brazil (3,65) Japan (5,20)

Bros se latio posla i nije jurio igrače po Evropi. Verovao je domaćoj ligi, napravio grupu igrača koja je ličila na tim i polako gradio nešto što je izgledalo potpuno obično. Međutim, upravo iz tih običnih stvari nastao je najveći uspeh Južne Afrike. Treće mesto na Afričkom kupu nacija 2023, pa plasman na Mundijal 2026. A onda i istorijski prolaz u nokaut fazu.

U oktobru 2025. godine već je najavio da će po završetku Svetskog prvenstva otići u penziju. Ispostavilo se da je to možda bila njegova poslednja velika predstava. Na otvaranju Mundijala postao je najstariji trener na turniru.

Nekoliko sati kasnije rekord mu je oduzet, pa potom prebačen na Dika Advokata, ali je Bros ubrzo postavio mnogo važniji rekord. Sa 74 godine i 75 dana postao je najstariji trener u istoriji Svetskih prvenstava koji je ostvario pobedu na utakmici Mundijala.

Na Balkanu će neki i dalje pogrešno izgovarati njegovo prezime. Čuće Broz umesto Bros. Pomisliće na maršala. Možda i neće toliko pogrešiti.

Posle svega što je uradio, Ugo Bros je u Južnoj Africi zaista postao neka vrsta maršala. Došao je sa drugog kraja sveta, uveo red, napravio vojsku od otpisanih igrača i ostavio zemlju u boljem stanju nego što ju je zatekao. Tako se odlazi u velikom stilu.

Bonus video: