Uložene milijarde Pari Sen Žermena napokon daju rezultate, Arsenal je skinuo krunu s glave Real Madrida, a Junajted fudbalski svet opčinio čarobnim preokretom nad Lionom. Ipak, sve je to palo u senku ekipe iz grada sa svega 50.000 stanovnika na samom severu Starog kontinenta.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Norveški Bode Glimt, klub iz zemlje koja decenijama nije imala ozbiljnog predstavnika na međunarodnoj pozornici, pobedom protiv Lacija ostvario je novo u nizu iznenađenja i plasirao se u polufinale Lige Evrope. Minulog leta evropsku odiseju započeli su s namerom da se domognu Lige šampiona, ali na putu do primarnog cilja sprečila ih je Crvena zvezda. Niko u Bodeu nije ni slutio da će upravo “šamar” od strane srpskog šampiona biti samo prva stranica njihove bajke.
Danas o norveškom šampionu priča čitava fudbalska javnost Evrope, a o klubu sa “Aspmira stadiona”, koji nemoguće misije pretvara u realnost i neprestano čini čuda, za Meridian sport govorio je nekadašnji golman žuto-crnih i svedok impresivnog uspona, Zoran Popović.
“Pripala mi je čast da radim sa njima. Nema Bode posebnu tradiciju, nema ni stadion na koji staje 50.000 navijača, ali je organizovan do detalja. Znaju da rade svoj posao. Portparol, marketinška služba, apsolutno svaki sektor kluba, pruža značajan doprinos. Okupljaju se na sastancima i svi imaju pravo glasa. Svako ima mogućnost da iznese predlog i objasni ostalima kako bi on unapredio klub”, poručio je Popović i potom nastavio u istom dahu:
“Kada sam dolazio u Bode znao sam da nije reč o jednom od najvećih klubova u državi… Ukoliko bih uporedio sa srpskom Superligom, Bode je bio kao Napredak iz Kruševca. Ipak, odmah sam prepoznao viziju evidentno motivisanih i ambicioznih ljudi. U trenutku mog dolaska izborili su plasman u tamošnju prvu ligu. Bjorkan je angažovao Knutsena i omogućio mu da ga zameni na poziciji glavnog trenera, dok se on latio posla sportskog direktora, ali i asistenta u stručnom štabu. Primarni cilj je bio da se ostane u eliti, da se za početak obezbedi sredina tabele, a onda naredne sezone napadnu prve tri pozicije. Meni je sve to zvučalo nerealno. Bili smo mlada ekipa, sa imenima poput Bjorkana, Berga, Haugea, Saltensa koji je nedavno dao dva gola Laciju. Sa 29 godina bio sam najstariji član ekipe. Rekli su mi da ne brinem, da imaju dobar tim i potpisao sam ugovor na pet godina.”
Impresivan skok ostvario je Bode u prethodnih 10 godina. Od statusa drugoligaša, dogurao je do neprikosnovenog vladara norveškog fudbala i ekipe koju svako želi da izbegne na žrebu za evropska takmičenja.
“Put Norveške sam krenuo tokom zime 2018. godine. U Bode su me doveli trener Kjetil Knutsen i asistent Asmund Bjorkan, koji ujedno obavlja i funkciju sportskog direktora. Njih dvojica sve rade zajedno. Neguju fenomenalnu konekciju. Oni su tvorci projekta koji danas pravi neverovatne rezultate. Osmisli su su kako bi Bode trebalo da izgleda. Imali su viziju i ideje, koje kontinuirano sprovode u delo. Fokusirani su na pretežno na mlade, domaće igrače, uglavnom one koji su ostali bez kluba, ili ih niko nije želeo u tom momentu. Prave izvanrednu selekciju.”
“Imao sam ugovor na pet godina sa Bodeom, ali morao sam da ostvarim dečački san i pređem u Crvenu zvezdu”
Prilikom dogovora dopala se sjajnom čuvaru mreže činjenica da je obezbedio dugoračan ugovor u zdravoj sredini, ali dečački snovi nisu mu dozvolili da se skrasi u Norveškoj.
“Desila se u međuvremenu ponuda Crvene zvezde. To mi je bila želja od malih nogu. Dva, tri meseca su insistirali da ne dođe do tog transfera, ali na kraju se ipak realizovao.”
Retkost je da igrači olako napuštaju žuto-crne, uprkos činjenici da finansijski aspekt, pogotovo u vreme Popovićevog mandata u Norveškoj, nije bio jača strana Bode Glimta.
“Za vreme mog boravka u klubu najveća plata iznosila je 15.000 evra na mesečnom nivou. Ni danas oni ne raspolažu sa milionima kada su zarade u pitanju. Jednostavno, novac nije njihov primarni cilj. Prvenstveno su porodičan klub. Istorija kaže da redovno imaju mnogo povratnika. Momci se oprobaju u inostranstvu, a matični klub ih potom dočeka raširenih ruku. Niko ne zatvara vrata. Pravili su ozbiljne transfere… Berg, Hauge, Bonifejs, Sorlot… Igračima prija klupski sistem. Ne dozvoljavaju da se igrač oseća loše, da se prodaje po svaku cenu. Mene su pustili isključivo jer sam to lično zahtevao. Rekli su mi: ‘Želimo da ostaneš svih pet godina, ali ako tebe odlazak u Zvezdu čini srećnim, nećemo ti to remetiti’. Zahvalan sam mnogo što su mi izašli u susret. Bili su u potpunosti korektni, a smatram da tako funkcionišu u odnosu sa svakim pojedincem.”
Već na prvi pogled dopala se prekaljenom golmanu situacija u omalenom gradu na severu Evrope, ali iako važi za optimistu, nije ni sanjao do kakvih visina će Bode dosegnuti za samo nekoliko godina.
“Znao sam da će napredovati u narednim godinama, ali zaista nisam ni razmišljao o dostignućima ovog tipa. Nije zvučalo realno. Bode ima 50.000 stanovnika, a stadion je uvek pun, sve sezonske ulaznice budu rasprodate. Ceo grad živi za uspeh kluba. Atmosfera je porodična. Ljudi te zaustavljaju na ulici, ali veoma su specifični. Poštuju privatnost prvenstveno. Sačekaju igrača da prvi reaguje. Meni se dogodilo da sam bio na ručku u restoranu. Za stolom pored sedela je porodica, a deca su gledala u mene. Shvatio sam da samo ne žele da me prekidaju u obroku, pa sam odlučio da im se prvim javim u nameri da se opuste. Prišao sam im, a oni su me pitali za fotografiju i potpis dresa. Veoma su kulturni za razliku od mnogih.”
Sa potpuno različitim shvatanjima fudbala susreo se Popović u razmaku od šest meseci. Mirnu atmosferu iz kišovitog Bodea, zamenio je epicentrom pritiska i velikih očekivanja koje sa sobom donosi crveno-beli dres. U Norveškoj nije znao za probleme te vrste…
“Navijački pritisak ne postoji. Prisutna je navijačka grupa, ali bez obzira na rezultate oni su uvek samo podrška. Svuda prate ekipu, kao i lokalno stanovništvo koje obožava klub. Svako je u stanju da ulaže u klub. Dešavalo se uoči prvenstva da igrači obilaze sponzore. Pored jedne firme, išao sam u cvećaru… Sve je fantastično. Jedino što mi nije odgovaralo jeste taj drugačiji način života u odnosu na Beograd. Kod nas je mnogo urbanije, ali najveći problem su mi predstavljale bele noći. Smatram da su se iz tog razloga najviše opredelili na domaće igrače koji su navikli na uslove.”
“Trener golmana mi je priznao da je dve godine gledao svaku moju utakmicu pre nego što su odlučili da me dovedu”
Za domaće okvire gotovo nepojmiva raspodela zadataka na snazi je u redovima norveškog šampiona. Na “Aspmira stadionu” završnu reč imaju glavni trener i njegov pomoćnik, dok se finansijeri ne mešaju u rad sportskog sektora.
“Struktura je vrlo jasna – Bjorkan i Knutsen se pitaju za sve. Postoji sedam, osam finansijera. To su ljudi koji se ne razumeju mnogo u fudbal, ali vole ga. Doprinose kao sponzori. Svako od sponzora plaća po nekoliko igrača. Nema šanse da plata zakasni. Tačni su u dan. Podigli su vrednosti ugovora, ali znam da niko nema sedmocifrena primanja na godišnjem nivou. Zaradili su mnogo novca od evropskih mečeva. U planu im je da izgrade novi stadion i bazirani su na to. Od transfera su takođe zaradili preko 100.000.000 evra, a na pojačanja su potrošili oko 20 miliona. Stalno gledaju slobodne igrače, koji nisu u prvom planu u drugim klubovima, a znaju da mogu da doprinesu.”
Nisu stranci nepoznanica za sportski sektor Bodea, ali prilikom izbora pojačanja princip je jasan – novajlija mora da pravi razliku.
“Da se razumemo, nemaju oni ništa protiv da angažuju kvalitetnog stranca. Kada sam došao u klub trener golmana mi je saopštio da je dve godine gledao svaku moju utakmicu pre nego što su odlučili da me kupe. Kod njih nema realizacije bez detaljne provere. Nemoguće je da te prate samo utakmicu, dve… Potreban je čitav složen proces. Trener golmana je boravio čak i na pripremama Voždovca. Pet dana je pratio treninge, a nisam ni znao ko je u pitanju. Gledao je ponašanje, predanost, reakcije… Kasnije mi je sve to otkrio. Analiza je na vrhunskom nivou. Ljudi znaju šta žele. Svaki član kluba ima svest o želji da se napreduje i ponašaju se u skladu sa tim.”
Trener Kjetil Knutsen idealan je primer da romantika još živi u surovom svetu fudbala – trenutno najmoćnije privredne grane u svetu. Iskusni strateg stavio je po strani bogate ponude daleko većih klubova i odlučio da sve svoje zamisli pretvori u dela na klupi voljenog kluba. Zov Premijer lige nije ga odaljio od svoje najveće ljubavi…
“Organizacija je izuzetno kvalitetna. Nisu oni trčali za instant rezultatima. Nije ih zanimao kratkotrajni blesak. Ideja je da se postepeno razvijaju i svakodnevno napreduju. Redovno smo u kontaktu sa trenerom golmana – Jonasom. Znam da je Knutsen imao mnogo ponuda od klubova iz Premijer lige, ali sve je odbio zbog Bodea. Velika želja im je bio plasman u Ligu šampiona, ali nije se desilo kroz prethodni ciklus kvalifikacija. Znamo svi da ih je Zvezda eliminisala. Nisu klonuli duhom, jer su svesni da su razvili sistem. Pridržavaju se zacrtanih principa i ne odustaju od svoje filozofije. Vidimo da to daje rezultate. Naredne sezone će direktno igrati u Ligi šampiona – to je ogroman uspeh za celu Norvešku”.
Duži niz godina jedan od najboljih čuvara mreže na domaćoj smotri, danas uzdanica Železničara iz Pančeva, ima dupli razlog da u završnici Lige Evrope navija za Bode. Eventualni trofej bio bi najveći uspeh u istoriji Zoranovog bivšeg kluba, a ujedno bi Crvenoj zvezdi doneo direktan plasman u Ligu šampiona predstojeće takmičarske godine.
“Veliki sam navijač Bodea. Ne krijem to! Ispali su divni prema meni onog momenta kada su me pustili u Crvenu zvezdu. Znam koliko to nisu želeli, a opet su mi izašli u susret. Zato će u meni uvek imati vernog navijača. S druge strane, sve ono što rade mi govori da imaju šanse da dođu do titule u Ligi Evrope. Uzdaju se samo u to što su zamislili. Ako na okupu ostane čitava struktura, a mislim da hoće, očekujem da će stalno praviti iskorake. Prošle godine su nesrećno eliminisani od Ajaksa. Nikada nisam video da neki tim šutne 40 puta na gol protivnika, pogodi osam stativa i prečki… Sada im se vratilo sve to u dvomeču sa Lacijom. Poseduju snažan karakter, a to su pokazali u Rimu. Igrali su drugi produžetak kao da je meč tek počeo i slomili su Lacio.”
Neočekivano rano prekinuo je Popović epizodu u Norveškoj i zadužio crveno-beli dres. Iako je Popović u Ljutice Bogdana stigao u blistavoj formi, sjajnim izdanjima status prve opcije između stativa čuvao je na Marakani dugo nezamenljivi Milan Borjan. Zvezda, svesna Popovićevih kvaliteta, nije želela da se odrekne pouzdanog golmana, ali boravak na stadionu “Rajko Mitić” značajno je umanjio Zoranovu standardnu minutažu na koju je navikao u drugim klubovima. Ipak, koliko voli bivši klub, svedoče njegove reči…
“Iskreno, da. Ponovo bih došao u Zvezdu. Ne volim da se kajem za odluke iz prošlosti. Nekada samo razmišljam… Možda nisam dovoljno verovao da će Bode sve ovo ostvariti u budućnosti. Opet, siguran sam da bih učinio isto. Prihvatio bih poziv iz Ljutice Bogdana.”
Da bi se domogao finala, Bode će morati da eliminiše Totenhem, ekipu iz Londona sa kojom se Popović suočio u Ligi šampiona braneći boje Crvene zvezde. U oba susreta sa engleskim timom tokom jeseni 2019. godine crveno-beli su ubedljivo poraženi.
“Ulog je veliki, bez obzira na ime takmičenja. Obe ekipe će juriti plasman u finale. Velika prednost Norvežana je njihov domaći teren. To sam prošlog leta rekao Vladanu Milojeviću. Neverovatna je brzina kojom igraju na svojoj veštačkoj podlozi. Intezitetom lome otpor rivala. Jasno je da norveška i engleska liga ne mogu da se porede, ali siguran sam da neće mnogo poštovati Totenhem na terenu. Neće ih se plašiti. Pobedili ili izgubili njima će to biti isto. Za njih je sutra samo novi dan. Najbitnije im je da primene svoju filozofiju i pruže maksimum”, istakao je Popović, a zatim podvukao paralelu između dva dvomeča:
“Mi smo tada bili u dobrom momentumu. Ipak, za nijansu smo bolje izgledali u prvoj godini Lige šampiona, nego što je to tada bio slučaj. Nismo se proveli dobro protiv Totenhema u Londonu. Da se Zvezda nalazi u situaciji Bodea, Marakana bi bila velika prednost, ali to je već čuveno ‘šta bi bilo kad bi bilo’. Nikada nećemo saznati. Voleo bih da se Zvezda svakako u budućnosti nađe u polufinalu jednog evropskog takmičenja.”
Zvezda je svoj ovosezonski nastup u Ligi šampiona završila već u prvoj – ligaškoj etapi, dok je Bode iako eliminisan od srpskog velikana, u za stepenik nižem rangu dogurao do same završnice. Ako u obzir uzmemo, sada već frazu, da se fudbal igra zbog publike, a ne novca, postavlja se pitanje da li je za Zvezdu bolja opcija da se u Ligi Evrope nadmeće za sam vrh ili juri bogatiju novčanu nagradu za učešće u eliti Starog kontinenta.
“Bio sam u Zvezdi šest godina. Standard je uvek bio visok – tražila se Liga šampiona za koju smo se borili. Da li je to veliki skok ili nije, nevažno je bilo. Želeli smo samo da uđemo u elitno takmičenje i nadmećemo se sa najboljima. Igrao je Bode bolje u Norveškoj, ali Zvezda je za nijansu bila kvalitetnija na Marakani. Crveno-beli su tamo osetili hladnoću, što im je otežalo posao, baš kao i Bodeu koji nije navikao na letnje temperature u Beogradu. Što bi rekao Filip Stojković: ‘Došli su u našu rupu, došli su na našu Maru’. Teško se diše na Marakani.”
Jedno od imena koje spaja Zvezdu i Bode jeste krilni napadač – Milan Jevtović.
“Prvi Srbin, kao i Balkanac, u Bodeu je bio Milan Jevtović. Otvorio nam je vrata. Blistao je u dresu Bodea. Bili su prezadovoljni njegovim izdanjima i potom su ga prodali u tursku Antaliju”, istakao je Popović, koji je posle Jevtovića prvi predsatvnik Srbije u Bodeu, a potom otkrio da su crveno-beli svojevremeno bili zainteresovani za jednog člana norveške ekipe:
“Filip Zinkerangel je kao stranac ostavio dubok trag. Bio je plan da zarade od njegove prodaje, ali na kraju je otišao kao slobodan igrač. Branio je boje Votforda, Klub Briža, sada je u MLS ligi. Čak je u jednom momentu bio na meti Crvene zvezde, ali ipak je otišao u Englesku”.
Fudbal, istorijski gledano, defitivno nije nacionalni sport u Norveškoj, ali ne smeta to ljudima iz Bodea da se u razvoju ugledaju na najkvalitetnije takmičenja u svetu fudbala.
“Samo ih zanima Premijer liga – to im je parametar. Smatram da nijedna liga ne može da se poredi sa engleskom, ali oni teže ka tome. Igrače ne zanima Španija, Italija… Otišli bi radije u bilo koji tim iz Premijer lige nego u Real Madrid. Trude se da se ugledaju na Engleze, ‘kradu zanat’ čak i u organizaciji takmičenja. Puštaju grublju igru, čak ni golmani nisu zaštićeni. Uvek se vodi velika borba”, konstatovao je Zoran Popović u intervjuu za Meridian sport.
Bonus video:
andrija.djulovic
Bode Glimt je možda jedan od mlađih klubova na evropskoj sceni ali su pokazali šta ozbiljna predanost ciljevima može da donese.