Egipatski fudbal oduvek je imao dve dominantne sile – Al Ahli i Zamalek. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, iz senke je izrastao novi, ambiciozni gigant Piramids. Klub koji je do pre nešto više od deceniju postojao samo na marginama sportskih mapa, postao je nedavno šampion Afrike, izazivajući divljenje, ali i kontroverze. Priča kluba iz Novog Kaira nije samo fudbalska – to je spoj kapitala i geopolitike, koji je kulminirao osvajanjem CAF Lige šampiona.
Piramids je osnovan 2008. godine kao Al Asjuti Sport, skromni sastav iz grada Beni Sujefa, 145 kilometara južno od Kaira. Bez velike navijačke baze i resursa, godinama je egzistirao u nižim ligama. Prvi značajniji rezultat bio je plasman u najjači nacionalni rang 2014. godine, ali i tada je predstavljao samo fusnotu u svetu egipatskog fudbala. Sve do dolaska Turkija Al Šeika.
Prekretnica se dogodila 2018. kada je saudijski milijarder Al Šeik, tada blizak kraljevskom dvoru i vodeća figura u svetu zabave u Saudijskoj Arabiji, kupio klub. Usledila je potpuna transformacija. Ime je promenjeno u Piramids, sedište je prebačeno u glavni grad, a u klub je upumpana ogromna količina novca. Samo tokom leta 2018. potrošeno je više od 33 miliona evra na čak 23 igrača. Zamenjen je čitav tim. Najskuplji među njima bio je Brazilac Keno, koji je doveden iz Palmeirasa za 8,5 miliona evra, i to ispred nosa mnogih evropskih klubova.
Na klupu nove ekipe su dovođeni renomirani južnoamerički stručnjaci, od Alberta Valentina do Rikarda La Volpea, dok su fudbalske legende poput Ronaldinja, Roberta Karlosa i Džona Terija korišćene u marketinške svrhe. Pisalo se čak da su ljudima nuđene novčane naknade, konkretno 10.000 egipatskih funti odnosno oko 177 evra, da postanu navijači, u pokušaju da se stvori veštačka baza podrške.
Iako su rezultati na terenu bili solidni, Piramids je naišao na veliki otpor javnosti. Bio je posmatran kao simbol stranog uticaja i saudijskog kulturnog kolonijalizma. Posebno su navijači najtrofejnijeg Al Ahlija bili otvoreno neprijateljski nastrojeni. Tokom jednog meča Lige šampiona, pevali su uvredljive pesme o Al Šeikovoj porodici, što je izazvalo njegov bes i povlačenje iz projekta 2019.
Piramids je tada prešao u ruke biznismena Salema Al Šamsija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je za razliku od Al Šeika, inače vlasnika španske Almerije, imao diskretniji pristup. Umesto pompe i skupih transfera, fokus je prebačen na stabilnost, razvoj ekipe i racionalnije poslovanje.
Uprkos turbulentnom početku, Piramids je nastavio da beleži dobre rezultate. Završavao je među tri najbolje ekipe u Egiptu, igrao finala domaćih kupova, a posebno se istakao nastupom u CAF Kupu konfederacija 2020, kada je od kvalifikacija stigao do finala, gde je poražen od marokanskog Berkanea.
Među važnim momentima bio je i dolazak Ramadana Sobija 2020. godine, večite nade egipatskog fudbala, što je dodatno učvrstilo status kluba kao treće sile u domaćem šampionatu.
Ključni faktor za osvajanje vrha Crnog kontinenta bio je dolazak hrvatskog stručnjaka Krunoslava Jurčića februara 2024. Nekadašnji fudbaler zagrebačkog Dinama i Sampdorije uneo je disciplinu i balans između iskusnih igrača i mladih talenata. Posebno se istakao Ibrahim Adel, krilni fudbaler i bivši MVP kontinentalnog U-23 prvenstva, koji je bio motor napadačkog dela ekipe.
Rezultati su usledili brzo. U avgustu 2024. godine, Piramids je osvojio nacionalni Kup, prvi trofej u istoriji kluba, a kruna sezone bila je titula u Ligi šampiona. Pošto su Jurčićevi momci u prvom finalnom meču odigrali 1:1 protiv Mamelodija u Pretoriji, slavili su sa 2:1 na stadionu 30. jun u Kairu i postali četvrti egipatski klub sa najznačajnijim afričkim peharom, pridruživši se Al Ahliju, Zamaleku i Ismailiju. Ali, prvi koji je postao šampion Afrike, a da nikada nije bio prvak svoje zemlje.
“Ponekad smo se borili sami, ali sada smo zaslužili poštovanje čitavog kontinenta“, izjavio je Jurčić, koji je postao prvi hrvatski trener koji je osvojio afričku Ligu šampiona, i tako evocirao uspomene na pionire iz Srbije, poput Ivana Ridanovića i Branka Žutića, koji su bili na krovu kontinenta tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
Sve u svemu, put od niželigaškog Al Asjutija do vladara Afrike bio je sve samo ne običan. Piramids je od starta građen kao pan-arapski brend, a danas, uz trofeje i stabilnost, ima fudbalsku osnovu da dominira Crnim kontinentom u godinama koje dolaze.
Piramids je tradicija u nastajanju, dokaz da fudbal u 21. veku izlazi izvan granica igrališta.
Bonus video:
vanicdusan01
Piramids je za mene savršen primer kako veliki novac koji je ubačen u klub može da obezbedi da se bude šampion.
vojinovmarko15
I tako su oni igrali,igrali i onda se pojavio bogati Saudijski milijarder pa nastade fudbalska bajka!!!!!
Goran Munic
Egipat bas voli fudbal, a za to je najviše zahvalan Mo Salah