Partizanu potrebna repriza leta 2019: Preko Donalda i Ohija do Old Traforda, lideri se razbežali po Ligama petice - heroj u penziji

Još jedna u nizu neuspešnih sezone primorala je Partizan da, verovali ili ne, navija za večitog rivala u borbi za trofej. Pobeda Crvene zvezde nad Vojvodinom u finalu Kupa omogućila je crno-belima da predstojećeg leta učestvuju u kvalifikacijma za Ligu Evrope – po rangu drugom takmičenju na Starom kontinentu.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Šest sezona je prošlo od kako je tim iz Humske poslednji put uspeo da se domogne grupne faze ovog eminentnog takmičenja, a sada im je za izlazak iz rezultatske, a pogotovo finansijske krize, neophodna repriza 2019. godine.

Krenuo je Partizan tada kvalifikacije od druge runde, preskočio tri prepreke i svojoj publici omogućio da uživa u duelima sa Mančester junajtedom, AZ Alkmarom i Astanom…

Naravno put do “Old Traforda” bio je dugačak, a Partizan danas u svojim redovima ima samo dva tvorca velikog podviga. Kao poslednji Mohikanci generacije koju je predvodio Savo Milošević boje kluba iz Humske i dalje brane Aleksandar Šćekić i Bibars Natho. Crnogorski defanzivni vezista bio je protagonista uspeha kroz ceo kvalifiakacioni ciklus, dok je lucidni Izraleac kvalitetnim izdanjima u plej-ofu odmah nagovestio da će biti pojačanje.

Lideri tima, koji su crno-bele odveli do željenog cilja, ubrzo su se “razbežali” po Evropi – uglavnom Ligama petice. Strahinja Pavlović je postepeno krčio put do Milana i statusa nezamenljivog u reprezentaciji, dok Umar Sadik i Takuma Asano vode ljute bitke na terenima širom Španije.

Karijera je silaznom putanjom krenula samo Sejdubi Sumi, koji je lepršavom igrom predstavljao nerešivu enigmu za Partizanove rivale (2 gola, 3 asistencije), dok je još jedan od heroja koji su izneli čitav kvalifiakcioni ciklus na svojim leđima – Zoran Tošić (2 gola, 3asistencije), uplovio u penzionerske vode.

Sa prvom, ujedno i najlaškom preprekom, suočili su se Miloševićevi puleni krajem jula na neobičnom gostovanju u Velsu. Učinio je Konah Ki sve da oteža posao beogradskom timu, ali tvrd otpor bio je maksimum velškog sastava u tom trenutku. Aleksandar Šćekić je pogodio za “minimalac” (0:1) u Rilu, da bi u srpskoj prestonici Zoran Tošić, Ognjen Ožegović i Filip Stevanović dovršili započeto.

Naredna prepona na Partizanovoj stazi ka Ligi Evrope bio je novopečeni turski trećeligaš – Jeni Malatja. Žuto-crni nalazili su se u periodu uspona, a dres turskog tima nosio je prvi strani kapiten u istoriji Crvene zvezde – Mičel Donald. Nije u dvomeču bilo mesta za korpulentnog vezistu iz Gvadalupe, a Partizan je već u Beogradu rešio pitanje pobednika dvomeča. Umar Sadik, Takuma Asano i Sejduba Suma napunili su mrežu Turaka, kojima je utehu pred revanš predstavljao pogodak Isama Čebake (3:1). Slavila je Malatja na domaćem terenu, ali sa minimalnih 1:0 – što je bilo dovoljno samo za finansijski benefit i jačanje koeficijenta turskog fudbala.

Žreb je u plej-ofu spojio srpskog vicešampiona sa norveškim velikanom – Moldeom. Ponovo su kuglice odlučile da se prvi meč igra u Beogradu, a Partizan je uprkos vođstvu gostiju iz Skandinavije slavio nakon preokreta zahvaljujući hicima Sume i Tošića (2:1). Za razliku od prvog meča, kada se u strelce upisao Matis Boli, na “Aker stadionu” mrežu Partizana zatresao je Leke Džejms. Ponadali su se Norvežani i praktično pripremilli za produžetke, ali planove im je pokvario Nemanja Miletić – golom koji je odveo Partizan direktno u grupnu fazu (1:1). Zanimljivo je da se u sastavu norveškog tima tada nalazio Ohi Omoijuanfo – kasnije centarfor Crvene zvezde.

Nije sreća bila naklonjena srpskom timu po ulasku u glavni žreb… Odmah po izvlačenju kuglica postalo je jasno da crno-bele očekuje izazovan zadatak, ali Partizan se pokazao kao tim dostojan učešća u Ligi Evrope.

Partizanu je poseban šmek dao pečat rada Miloševićevog asistenta, nažalost danas pokojnog Milana Đuričića, a za bodove u Humskoj strahovali su svi – pa i slavni Mančester junajted.

Nakupio je Partizan osam bodova, dva puta savladao Astanu i podelio plen sa holandskim predstavnikom. Bili su blizu senzacije u Beogradu, ali fortuna je krajem oktobra bila na strani Junajteda… Lopta nije htela u gol, a Englezi su bili nadigrani u gotovom svim segmentima igre.

Alkmar je sa bodom više primorao crno-bele da već tokom jeseni završe evropsku odiseju, ali uprkos gorkom ukusu i znanju da su zaslužili više, bili su u Humskoj zadovoljni učinjenim… Iz ove perspektive, uspeh je još ozbiljniji, s obzirom da od tada više nisu pronašli način da se domognu Lige Evrope.

Svesni su u Humskoj da bi eventualna repriza značila ruku spasa, ali i da je aktuelna situacija daleko složenija nego što je to bio slučaj pre šest godina… Finansijska injekcija, ali i povratak na evropsku pozornicu, označili bi krupan korak ka procesu ozdravljenja – koji je redovna tema u Humskoj ulici.

Bonus video: