Više od pola decenije delovalo je nerealno zamisliti Partizan bez Bibarsa Natha. Vremešni izraelski arhitekta godinama unazad veštim i lucidnim potezima diriguje crno-belim orkestrom, koji je u njegovom odsustvu neretko izgledao raštimovano.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Plejmejker koji je činio boljim svakog na terenu, tek sporadično uživao je u prilici da razigrava pojedince svog kalibra poput Rikarda, Saldanje ili Asana, koji su znali da iskoriste njegovu magiju i pretvore je u ličnu, ali i dobrobit celog tima.
Sve do minulog proleća, poput nemoguće misije zvučalo je pronaći Bibarsovu adekvatnu zamenu, a onda se na terenu u Humskoj ulici pojavio vesnik Partizanove svetlije budućnosti – Milan Vukotić. Nagovestio je pronicljivi crnogorski vezista da će crno-beli i te kako profitirati od njegovog raskošnog talenta, ali i da u klubu ne moraju da brinu svaki put kada se kapiten preseli na klupu.
Krajem prethodne, u najmanju ruku neuspešne sezone za Partizan, moglo se naslutiti da Izraleac postepeno dobija dostojnog naslednika, a nova potvrda stigla je već početkom leta.
Kada god se našao u prilici, preuzimao je Vukotić štafetu i davao romantičnu notu igri čete Srđana Blagojevića. Spojio je žice za crnogorsku vezu i naslikao pobedu u Pančevu, kada je kao na tacni poslužio mladog sunarodnika Andreja Kostića, za gol vredan tri boda, ali i beskonačne doze samopouzdanja ubrizgane u vene crno-belih.
Po istom principu nastavio je u Poljskoj. Osetio je Blagojević Vukotićevu energiju i ustupio mu kapitenovo mesto od prve sekunde u Katovicama, a nosilac slavnog prezimena Humske ulice, uzvratio je još jednom maestralnom asistencijom. Benefit od Milanovog umeća, ovog puta imao je talentovani Bogdan Kostić, koji je prijemom i perfektnom završnicom dodatno ulepšao dugu loptu crnogorskog kreatora.
“Jedini igrač kojeg sam oduvek uživao da gledam to je Nejmar. Obožavam majstore, igrače poteza… On diže publiku na noge, odmah vidite da je drugačiji od ostalih. Trudim se da isto tako igram, da po prijemu lopte ostavim utisak“, poručio je tokom proleća Vukotić u intervjuu za Meridian sport.
Obećanje je ispunio…
“Prijem, finta, dribling… Poslednjih godina se fudbal sveo na fizičku, surovu trka u oba pravca. Želim da uživam u fudbalu, tako ću razmišljati dok god budem igrao. Cilj mi je da prvenstveno uživam ja, a onda i publika koja me gleda“.
Temu o nedostatku fudbalskih romantika u današnjici, zaključio je tada jasnom porukom.
“Malo je danas majstora, a svaka ekipa treba da poseduje makar dvojicu”.
Iako mu je za Nathova dostignuća potrebno još mnogo staža u crno-belim odorama, mirne glave može da nastavi u istom ritmu, jer Partizan danas zaista ima dvojicu majstora u svojim redovima.
Bonus video:
