Partizanovo dete iz Bergama: U Italiji prvih mesec dana nisam mogao da se sastavim, ali su znali da sam karakter... Moja generacija vraća titulu u Humsku

Kada god neki mlad fudbaler ode iz Srbije – počnu da se traže krivci. Krene se sa pričama da je “nešto negde zatajilo” i upire se prstom, uz potpuno ignorisanje činjenice da nije nužno da se nečiji juniorski put završi igranjem u prvom timu – Partizana ili Zvezde.

Svako ima svoju stazu.

Međutim, ne može navijačima Partizana da ne bude makar malo krivo kada shvate da je nekadašnji klasić – Ognjena Ugrešića, Vanje Dragojevića i Dušana Jovanovića, već tri godine u dalekom Bergamu.

Doneo je Relja Obrić sa svega 16 godina – važnu životnu odluku. Otišao je iz Partizana u Atalantu. Sada kuca na vrata prvog tima i ponosno nosi dres mlade reprezentacije Slovenije.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

“Prelepe uspomene me vežu za moju generaciju u Partizanu. Mislim da je to jedna od najtalentovanijih generacija crno-belih u poslednjih mnogo, mnogo godina. Mi smo skoro svaki turnir osvojili, bez obzira na to ko je bio preko puta nas. Pobeđivali smo Zvezdu, pobeđivali smo Milan. Nismo pravili razliku. Izuzetno mi je drago kada vidim da su sada upravo ti momci okosnica prvog tima Partizana. Imaju kvalitet i mnogo vole klub, to znam iz prve ruke. Borili su se da budu tu gde su danas i verujem da mogu da vrate titulu u Humsku”, počeo je Obrić razgovor za “Meridian sport” i osvrnuo se na besprekoran učinak u večitim derbijima protiv Zvezde:

“Nikada nisam izgubio derbi. Pobeđivali smo 5:1, 3:0… Zanimljivo je da sam ceo život štoper, ali da sam na tim utakmicama često igrao levog beka kako bismo pojačali odbranu. I za starije kada sam igrao u Partizanu sam delovao kao levi bek, ali inicijalna pozicija mi je štoper. Sada u Atalanti igram centralnog štopera u formaciji sa trojicom u odbrani i tu se najbolje osećam. Volim igru 1 na 1, a to se u Italiji forsira.”

Prisetio se i kako ga je Atalanta, prevashodno na osnovu karaktera primetila u jednoj utakmici.

“Sve je počelo kada me je Atalanta videla na utakmici koju sam igrao za reprezentaciju Slovenije. Bio je to duel sa Hrvatskom, mnogo kartona, provokacija, borbe i mislim da sam im se baš zato i svideo. Znao sam na sve to da odgovorim. U Italiji se to i traži, da si jak u glavi, da možeš da izdržiš svaki pritisak, ali i da si dovoljno hrabar da se “pobiješ” s kim god. Iz ove perspektive – odlazak u Atalantu je bila odlična odluka. U početku zaista nisam bio spreman. Bio sam dete… Prvih mesec dana nisam mogao da hodam posle treninga. Nivo fudbala u Italiji je daleko veći nego u Srbiji. Međutim, kada sam to prošao – sve je bilo lakše.”

Nije tajna da krupnim koracima gazi ka prvom timu Atalante, kao i da u tome ima veliku podršku Lazara Samardžića i Nikole Krstovića.

“Zadovoljan sam statusom u Bergamu. Napredovao sam fizički i taktički, što je izuzetno bitno kada igraš u Italiji. Pogotovo taktika – ona je u Italiji broj jedan. Pomažu mi mnogo Samardžić i Krstović. Imamo baš dobar odnos. Provodimo mnogo vremena zajedno, idemo na ručak, igramo bilijar. Prošle godine je tu bio i Vanja Vlahović. Imali smo odličnu ekipu tada, borili se za ulazak u Seriju B.”

Kada nije na klupi prvog tima, nastupa za tim Atalante do 23 godine gde skuplja dragoceno iskustvo.

“Već tri godine sam u Italiji, i zadovoljan sam onim kroz šta sam prošao. Naravno da se nadam debiju i da maštam o tome. Na meni je da radim kako bi do toga došlo. Saradnja sa trenerom Ivanom Jurićem je bila sasvim korektna. Ukazivao mi je na stvari koje treba da popravim. U međuvremenu sam nastupao za tim Atalante do 23 godine koji se takmiči u Seriji C. To je izuzetno teška liga. Ako si mlad igrač – biće ti prezahtevno na početku. Međutim, i to je odlična karta za ulazak u seniorski fudbal. Boriš se sa igračima koji su stariji 10, 15 godina od tebe i koji su svojevremeno nastupali u Seriji A.”

Standardan je i u mladoj reprezentaciji Slovenije. Ističe da je talas izuzetno talentovanih fudbalera spreman da zapljusne naše komšije.

“Ponosan sam na činjenicu da nastupam za Sloveniju. Imamo dobru ekipu i igrače koji nastupaju u velikim evropskim klubovima. Mislim da će se tek čuti i za Luku Topalovića iz Intera, i za Kristijana Bendru iz Šturm Graca, i za Aldina Jakupovića iz Brava i za Lovra Golića iz Mehelena. Svestan sam da je oštra konkurencija i u seniorskom timu Slovenije. Ugledam se na Jaku Bijola i Vanju Drkušića. Ne poznajem ih, ali nadam se da jednog dana hoću, te da ćemo zajedno igrati u A timu Slovenije.”

Prisetio se i fudbalskih početaka, te het-trika na meču koji ga je preporučio Partizanu.

“Počeo sam sa fudbalom u Milutincu kada sam imao šest godina. Moj otac je neko ko me prati i podržava kroz čitavu karijeru. Tako je bilo od prvog dana i prvog momenta kada sam šutnuo loptu. I danas gleda svaku moju utakmicu, savetuje me šta treba da popravim i velika mi je podrška u životu. Posle Milutinca sam otišao u Teleoptik gde sam trenirao sa dve godine starijim igračima, jer tamo još nije bila oformljena moja generacija. Predložili su mi da odigram probnu utakmicu za Partizan kako bih trenirao sa svojim godištem. Postigao sam het-trik na tom meču i odmah prešao u Partizan. Sećam se i da su mi ti prvi dani bili veoma teški. Treninzi su bili na većem nivou, mnogo nove dece sam upoznao. Prvi trener mi je bio Nebojša Nešković, koji je veliki stručnjak i sjajan pedagog”, zaključio je Obrić.

BONUS VIDEO: