Sve što dotakne pretvori u zlato

Sampedor, mestašce nekih sedamdesetak kilometara od Barselone iznedrilo je blistavi um modernog fudbala.

Priča o kralju Midu, poznatom po tome što sve što dodirne pretvara u zlato, podseća na veštine Pepa Gvardiole.

Zakleti Katalonac, dete Barselone mangupskog karaktera, definitivno je obeležio drugu deceniju 21. veka svojim trenerskim idejama i očinske povezanosti sa igračima koje je vodio.

Uoči meča u Mančesteru na otvaranju Lige šampiona protiv Crvene zvezde, dotaći ćemo se suve inteligencije i iskakanju iz dosadnih šablona španskog trenera.

Bahar: Verujem u ovu ekipu, ne trebaju mi komplimenti – treba mi pobeda

Sada već čuvena “tika-taka”, simbol Barselone sa Mesijem, Ćavijem i Inijestom, jeste plod njegove genijalnosti, međutim, shvaćena je totalno drugačije nego što je on zamislio.

“Mrzim tiki-taku. Tiki-taka znači dodavanje bez jasne namere, besmisleno je. Barsa nikada nije igrala tiki-taku. To je izmišljotina. U svim timskim sportovima tajna je da se napravi pritisak na jednoj strani terena tako da protivnik ne može da se brani. Preopteretite jednu stranu kako bi na drugoj ostalo prostora za napad. Zato imamo puno dodavanja, da bismo privukli protivnike i onda brzo zadali udarac na drugoj strani. Takva igra mora da bude i to nema veze s tiki-takom“.

Svidela se nekom ili ne, upravo je to njegovo iskakanje iz stereotipa fudbala kao takvog i promenilo igru na dva gola.

Iz Barselone je otišao sa dve Lige šampiona u Bajern, gde je “apdejtovao” svoj patent i vrlo brzo nastavio svoj pohod ka pijedestalu namenjeno za najvećeg svih vremena.

Želeo je da dovodi do tada prosečne igrače i od njih poput umetnika vajao i klesao proizvod po svojoj meri, a oni bi uz rad sa Gvardiolom postajali fudbaleri svetske klase.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Krenimo od Rodrija… Specifičan i istančan njuh Gvardiole je osetio da je to fudbaler koji bi mogao da mu promeni i donese mnogo toga. Polivalentnost, brza rešenja i još brže razmišljanje unapredili su igru Sitija u rekordnom roku, a Rodrija vinuli među statistički najbolje vezne igrače u Evropi.

Džon Stouns, tadašnji štoper Evertona, godinama je ismevan na Ostrvu, nešto nalik Hariju Megvajeru, međutim, dolaskom u Siti, napredovao je neverovatnom brzinom i vrlo brzo postao stub odbrane čete Pepa Gvardiole. I ne samo to, već je od štopera “avanzovao” na igrača koji može da pokrije nekoliko pozicija u veznom redu.

Ilkaj Gundogan, tada u debeloj enci sunarodnika Mesuta Ozila je eksplodirao na Etihadu i čak napravio na kraju i bolju karijeru od njega. Od fudbalera srednje klase limitiranih mogućnosti, Gundogan se transformisao od čoveka od poverenja katalonskog trenera i odigrao preko 300 utakmica za Siti, a šlag na torti bila je njegova partija protiv Aston Vile u maju prošle godine kada je sa dva gola doneo titulu “građanima”.

Šta reći o Kajl Vokeru? Prgavi bek nedorečenog potencijala nije pronašao istinsku sreću u Totenhemu, što je bio znak za Gvardiolu da ga angažuje i od njega napravi neumornu radilicu. U potpunosti je iskoristio njegovu brzinu i već šest sezona ne može da zamisli ekipu bez njega po desnoj strani. Što se tiče sreće, ona je sada potpuna – trofej Lige šampiona uz pet titula šampiona Engleske.

Mogli bi ovako u nedogled, primera je mali milion i tako dolazimo do zaključka da nije potrebno samo biti dobar trener kako bi postao uspešan.

Vaspitač, roditelj, drugar, pa čak i zla maćeha ako treba, sve je to ono što ga čini takvim kakvim jeste. Uporan, dosledan i veran.

“Osvojio sam 21 titulu za sedam godina – tri titule godišnje igrajući na ovaj način. Žao mi je momci. Neću da se menjam”.