Priča o nepravdi i njenom porazu

Luis Dijaz nije samo još jedan fudbaler u nizu talentovanih Južnoamerikanaca koji su preko Evrope stigli do svetske slave. Njegova priča nosi težinu borbe i otpornosti, simbolizujući sve ono što fudbal može da bude – ne samo igra, već put izlaska iz siromaštva i nepravde. Od prašnjavih ulica kolumbijskog Barankasa do svetala Alijanc arene, Dijaz je prošao put koji bi mnogi jedva i preživeli. A sada, posle uspešnih poglavlja u Portu i Liverpulu, pred njim je izazov u Bajernu, klubu koji traži karakter, a Luis ga ima u izobilju.

Rođen 1997. godine u gradiću Barankasu, mestu na krajnjem severu Kolumbije, u regiji La Gvahira, Luis Dijaz je odrastao u sredini u kojoj su nestašica i neuhranjenost svakodnevnica. To je područje gde su mnogi životi ugušeni pre nego što su stigli da se razviju. I, to ne zbog nedostatka talenta, već zbog sistema koji ignoriše zaboravljene. Odrastao je bez luksuza, sa ograničenim pristupom hrani, vodi i obrazovanju, ali s nečim mnogo vrednijim, bezuslovnom ljubavlju prema igri.

Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Kao dečak, Luis Dijaz je dane provodio u siromašnom rodnom mestu, okružen prašinom i zveckanjem šina. Jedna od njegovih omiljenih zanimacija bila je da tri puta dnevno posmatra teretne vozove kako klize pored sela, puni uglja iz obližnjeg Serehona, jednog od najvećih rudnika te vrste na svetu. Povrh svega, patio je od ozbiljne mršavosti.

Godine 2015. Dijaz je dobio prvu međunarodnu priliku, da predstavlja Kolumbiju na Kopa Amerika za domorodačke narode u Čileu. Za mladog Dijaza to nije bio samo prvi internacionalni nastup, već i prvi let avionom. Iako je imao samo 18 godina i bio kao čačkalica, njegov nastup je postao inspiracija.

“Takmičenje se igralo u Čileu, pa smo putovali avionom pet sati. Sećam se kako su mu oči sijale od uzbuđenja“, rekao je Huan Posiljo Dijaz za BBC, bivši reprezentativac Kolumbije. “Lučo bi bio budan celu noć gledajući kroz prozor, govoreći: ‘Pogledaj, to je prvi put da vidim oblake tako blizu’. Kasnije bi nas pitao da li može da jede isto jelo više puta. Bio je toliko skroman“.

Kolumbija je daleko dogurala na turniru, igrala je finale koje je naposletku izgubila od Paragvaja sa 1:0, ali je Luis ostavio snažan utisak sa dva postignuta gola. Po povratku iz Čilea, nije se vratio kući, već je na insistiranje legendarnog asa Karlosa Valderame, inače selektora domorodačke selekcije, odmah odveden u Barankilju, gde je potpisao za istoimeno klub, inače razvojni tim nadaleko poznatog Juniora.

U Barankilji su uložili sve u Dijaza, čak su formirali novu U18 kategoriju samo da bi mu omogućili kontinuitet u razvoju. Ključni trenutak bio je kada je klub osmislio specijalan plan ishrane koji mu je pomogao da dobije 10 kilograma. Doručak je uključivao i testeninu, sve kako bi fizički mogao da izdrži zahteve profesionalnog fudbala.

Posle samo dve godine, prebačen je u prvi tim Juniora, s kojim je osvojio titulu i stigao do finala Kopa Sudamerikane. Već tada su ga pratili klubovi iz Evrope, ali Porto je prvi delovao konkretno i 2019. Dijaz je prešao u Portugaliju u transferu vrednom 7,22 miliona evra.

Među Zmajevima se Kolumbijac potpuno transformisao. Tamo su mu prvi put u karijeri dali slobodu, ali i odgovornost. U sezoni 2021/2022, samo do januara, postigao je 14 golova i upisao pet asistencija u 18 ligaških mečeva. Blistao je i u Ligi šampiona protiv Milana, pa Liverpul nije želeo da čeka i na zimu 2022. ga je doveo za 49.000.000 evra.

U Liverpulu je eksplodirao. Pod vođstvom Jirgena Klopa, brzo se adaptirao na tempo Premijer lige, postao ključni deo ofanzivne linije velikana sa Enfilda i stigao do finala Lige šampiona 2022. Njegova eksplozivnost, driblinzi i intenzitet učinili su ga idealnim za visok presing i tranziciju, što je zaštitni znak Liverpula.

“On je tako fudbalski pametan“, rekao je Klop jednom prilikom. “Kreće se na prave načine, prirodno se brani, preti golu, brz je i drzak. Zaista poseban igrač“.

U sezoni 2023/2024, Dijaz je zabeležio 17 golova i osam asistencija u 50 nastupa, uključujući het-trik protiv Bajer Leverkuzena u Ligi šampiona, gde je igrao kao centralni napadač.

Danas, sa 28 godina, Dijaz je prešao u Bajern Minhen, još jednog svetskog giganta sa najvišim ambicijama. Njegov stil igre i mentalitet idealno se uklapaju u zahteve minhenske ekipe. Lučo je više od krilnog igrača. On je simbol modernog fudbalera – brz, tehnički besprekoran, sposoban da igra u više sistema i da pritom ne izgubi na individualnosti.

Dijazov dolazak u Minhen za 70.000.000 evra ne označava samo visok transfer, već i dolazak karaktera u Bavarsku. Igrača koji nije imao ništa, a sada je došao do najviše tačke evropskog fudbala. I to ne kao proizvod sistema, već kao neko ko je taj sistem nadmudrio.

Dijaz je već dugo centralna figura reprezentacije Kolumbije. Debitovao je 2018. protiv Argentine, i do sada postigao 19 golova u 64 meča. Na Kopa Amerika 2021. podelio je titulu najboljeg strelca sa Lionelom Mesijem, a 2024. doveo je Kolumbiju do finala, izgubljenog od Argentine u produžecima.

Međutim, Dijazovo nasleđe daleko prevazilazi brojke. On je inspiracija za hiljade mladih u Kolumbiji, naročito u regijama poput La Gvahire, koje i dalje kubure sa glađu i zanemarivanjem. U Barankasu su murali sa njegovim likom, ulice sa njegovim imenom.

“Nekada su igrali fudbal iz zabave, danas igraju s nadom da postanu profesionalci“, rekao je njegov rođak. “Zato što je jedan od njih uspeo“.

Luis Dijaz je priča o nepravdi i njenom porazu. O detetu koje nije imalo patike, ali je imalo san. O zajednici koja nije mogla mnogo toga da mu pruži. Osim vere, skoro ništa. O fudbalu koji nije samo sport, već sredstvo opstanka.

Luis Dijaz je pokazatelj da snovi sa prašnjavih terena, ipak, ponekad dolete i do zvezda.

Bonus video: