Krenuo je put Španije, ali ga je navigacija ipak usmerila na Austriju zovom trofeja koji su za Andriju Radulovića najveći sportski motiv. Zvezdino dete i Vošin čovek u dresu bečkog Rapida prolazi kroz prvu inostranu epizodu u želji da izgrađeno superligaško ime dodatno učvrsti preko granice. Čuvenu repliku Hemfrija Bogarta iz Kazablanke ćemo preformulisati u “početak jedne divne inostrane karijere.”
Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!
“Stigao sam u veoma organizovanu sredinu i glavni utisak mi je da je Rapid pravi klub za razvoj mladog igrača. Dočekan sam perfektno, dosta mi u adaptaciji pomažu saigrači sa naših prostora – Grgić, Beljo i Cvetković, koji su me uputili u klub, ali i grad. Već posle par dana se osećam u potpunosti adaptirano i kao da sam ovde godinama. Po dolasku sam imao dosta fizičkih testiranja, kao i zdravstvenih pregleda i bio sam nestrpljiv da samo istrčim na teren. Evo već par dana treniram i sve izgleda odlično za sada“, počeo je Radulović razgovor za Meridian sport i nadovezao se na to kako je umesto u Španiji završio u Austriji:
“Da budem iskren – ne znam ni sam šta se izdešavalo, ali bilo je ponuda iz Španije. Ipak, kada je stigao poziv Rapida, shvatio sam da mi je to najveća želja i verovao sam da će se ostvariti. Zaista volim da igram u klubovima koji pretenduju na trofeje. Ambicije su najveće moguće i u takvim okolnostima se osećam najbolje. Videćemo na kojoj poziciji me šef stručnog štaba – Robert Klaus vidi, ali i iz Superlige Srbije nosim epitet polivalentnog igrača.”
U Beču ga je dočekala i porodica sa majčine strane, što dodatno olakšava adaptaciju ofanzivca.
“Bio sam i ranije u Beču, tu mi sestra živi godinama, a ujak igra fudbal, tako da mislim da nije moglo bolje nego da posle Srbije dođem u prestonicu Austrije. Sviđa mi se grad, doduše nisam stigao ništa da obiđem usled obaveza koje sam imao po dolasku u Rapid, ali biće vremena i za to. Čuo sam se pre nego što je sve realizovano sa Dejanom Zukićem i Brankom Jovičićem koji takođe igraju u Austriji, i ishvalili su mi i klub i sredinu.”
Mogao je i u prethodnim prelaznim rokovima da promeni sredinu i napusti Novi Sad, ali procenio je da je baš sada pravi trenutak.
“Godinama se pominje moj odlazak u inostranstvo, ali verujem da je sada bio pravi trenutak za to. Zaista sam se osećao, i psihički i fizički spremno za sledeći korak. Moram da istaknem i lep period u dresu Vojvodine, pogotovo prvu sezona koja je bila i više nego dobra. Odlično sam sarađivao sa Rankom Popovićem i mislim da sam kod njega pružao najbolje partije u Novom Sadu.”
Nestrpljiv je i kada su u pitanju novi izazovi koji ga očekuju sa reprezentacijom Crne Gore.
“Naravno, radujem se svakom pozivu. Nadam se da ću dobrim partijama u Rapidu da se izborim i za što veću ulogu u reprezentaciji. Verujem da će se o meni tek pričati kada je reč o nacionalnom timu”, podvukao je krilni napadač rođen 2002. godine.
BONUS VIDEO:
