Pošto je postala poznata grupa Srbije u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo postalo je jasno da će trka sa Albanijom biti u fokusu Orlova, a da će važan faktor u istoj biti međusobni dueli. Pobedom u Leskovcu, naše južne komšije su napravile važan korak ka baražu za Svetsko prvenstvo, te u preostala dva izazova imaju zadatak da očuvaju prednost.
Teži deo posla za Albaniju i Srbiju predstavljaće utakmice sa Engleskom, ali zavisno od ishoda utakmice Srbije i Gordog Albiona, izabranici selektora Silvinja bi mogli da već pobedom nad Andorom okončaju sve dileme. Iz te perspektive, Brazilac je svestan značaja susreta koji slede, a o čitavom putu govorio je za “Corriere della Sera” uoči novembarskih duela.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Sada nam je potrebna pobeda u Andori. Ako to uspemo, a Srbija ne osvoji 3 boda u Engleskoj, bićemo u plej-ofu. Pre tri godine to je bio san, a sada je postao cilj, tačnije misija: mogućnost da Albanija prvi put ode na Svetsko prvenstvo je nešto veliko, emocija koja obuhvata ceo narod – u domovini i širom sveta”, rekao je selektor Albanije, bivši pomoćnik Manćinija u Interu i Titea u reprezentaciji Brazila.
Pobeda nad Srbijom kojom je došla na korak od baraža, nije incidentan slučaj za Albaniju, koja je na Evropskom prvenstvu zadala mnogo problema Italiji, odigrala nerešeno sa Hrvatskom i pretrpela minimalni poraz od Španije.
“Da, teren je bio plodan, a pripremili su ga italijanski selektori poput De Bjazija, Reje i Panućija. Ne treba zaboraviti da su mnogi igrači stasali u Italiji, a i ja sam pet godina učio u Koverćanu. Znati italijanski u Albaniji je prednost. Imamo dobre uslove, uradili smo veliki posao u pronalaženju talenata među decom dijaspore i dali smo organizaciju jednoj tehnički jakoj ekipi koja igra s ponosom i osećajem za dres. I to pravi razliku.”
Jedan od igrača koji su napravili iskorak tokom Silvinjovog mandata je vezni igrač Intera, trenutno na pozajmici u Torinu.
“Aslaniju je bilo potrebno da igra stalno, da bude starter. Odlazak iz Intera u Torino pomogao mu je da sazri: sada je drugačiji fudbaler, stalno uključen u dinamiku našeg sistema, bilo kao zadnji vezni ili kao polušpic. Pomaže nam da održimo ravnotežu između faze napada i odbrane, što je i najveći kvalitet našeg tima.”
Duel sa Srbijom privukao je posebnu pažnju i na Apeninskom poluostrvu.
“Bilo je to više od fudbalske utakmice, iako je naš najbolji meč zapravo io remi 0:0 protiv Srba u prvom meču. Na njihovom terenu nije bilo lako, ni sa ambijentalne strane, ali je postojalo međusobno poštovanje između dve ekipe, uprkos geopolitičkoj situaciji koja stoji u pozadini. Kada smo se vratili u Tiranu, zatekli smo zemlju u slavlju, ludu od sreće.”
Albanski selektor je potom procenio šanse njegovih izabranika da dovrše posao na željeni način.
“Imamo prednost, jednu meč loptu i osećam da nam se neće ‘skratiti ruka’. Ali sve još može da se desi, jer ne zavisi sve od našeg rezultata.”
Silvinjo je istakao da se na skali od jedan do 10 Albancem oseća 8,5, a na komentar da će mu u Tirani podići spomenik ukoliko nastavi sadašnjim putem – imao je spreman odgovor.
“Presudno je bilo to što sam odlučio da odmah živim tamo, da se družim s ljudima, koji mi zahvaljuju na ulici, da osetim duh zemlje. Sa svojim stručnim štabom osetio sam da smo pravi ljudi, na pravom mestu, u pravom trenutku.”
Baraž bi bio veliki korak za Albaniju, ali potpuno ostvarenje sna predstavljao bi plasman na Svetsko prvenstvo.
“Bilo bi to ostvarenje životnog sna, ali znamo da za nas ništa nije lako. Kao što uvek govorim svojim igračima: ostanimo živi, ostanimo u igri. I videćemo kako će se sve završiti”, kazao je Silvinjo.
Bonus video:
