Novobeogradski blokovi osim što su za mnoge sinonim tame, lavirinta i kriminala, obiluju mnogim fudbalerima i trenerima. Mnogo je tu velikih karijera, zanimljivih priča i sudbina, a sada se tom klubu približio mladi Igor Kurtović.
Oni zagriženi ljubitelji beogradskog fudbala sigurno znaju za Alita Kurtovića, majstora i jednog od simbola nižih liga, a da iver ne pada daleko od klade - ova priča je pravi dokaz za to.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Član plejade novog talasa fudbalskih trenera sa prilično zavidnim iskustvom trenutno peče zanat u Zemunu, gde uz čvrstu ruku Milana Kuljića napreduje iz dana u dan i zajedno sa klubom učestvuje u misiji zvanoj - Superliga. Da će biti lako, neće... Tim iz Gornje Varoši je trenutno vodeći tim prvoligaškog karavana i ima sve preduslove da se vrati u društvo najboljih, međutim, euforija je još zabranjena reč.
"Liga je jako izjednačena i teška... Naš osnovni cilj bio je da uđemo u plej-of, jer tamo ostaje šest ekipa, dok preostalih deset ide u plej-aut. Ako si među šest, obezbediš sebi opstanak i mir. Međutim, kako je sve krenulo dobro, tako su i rezultati došli. Normalno je da su porasle i ambicije. Stvarno smo prezadovoljni. Nismo očekivali da ovako bude, ali smo radili ozbiljno. Imamo dobru ekipu, dobru atmosferu i kvalitet - i to se sada vidi na terenu" počinje mladi trener razgovor za Meridian sport.
Konstantnost i dobra baza su ključ uspeha, a na sreću Zemun to ima...
"Kuljić je došao posle devet kola prošle sezone, a dosta igrača je ostalo - možda polovina tima. To je jako važno, jer kontinuitet pravi razliku. Sve se nekako sklopilo - rad, energija, kvalitet - i rezultat je došao prirodno. Cilj i dalje ostaje da budemo među šest, mada, kad si prvi, naravno da pomisliš i na više. Što se kluba tiče, Zemun je fantastična sredina. Ne bih mogao da zamislim bolje mesto za ovaj period. Svi u klubu su fudbalski ljudi, rade iz ljubavi, oseća se ta posvećenost. Voleo bih da jednog dana vratimo Zemun u Superligu - to bi bilo savršeno, i zbog igrača, i zbog navijača".
Kao grom iz vedra neba je odjeknula vest da je El Fardu Ben zadužio zeleno-plavu opremu i time dodatno pojačao ambicije kluba iz Ugrinovačke ulice.
"Što se Bena tiče, iskreno, kada se pojavila šansa da angažujemo igrača sa takvim pedigreom i ljudskim vrlinama - nismo mogli da ne reagujemo.. Znam da je bio u Železničaru iz Pančeva, ali se povredio i pauzirao oko četiri meseca. Verovatno zbog toga nije ostao tamo. Onda se otvorila prilika da dođe kod nas - Zemun je to iskoristio i doveo ga. Igrao je Ligu šampiona - ozbiljan fudbaler. Došao je malo nespreman, ali sada već hvata ritam. Još nije debitovao, bio je i sa reprezentacijom, igrao dve utakmice i bio kapiten. Pre svega je fantastičan čovek - ne možeš da veruješ kolika dobrota iz njega izlazi. U svlačionici i na treningu njegovo prisustvo znači mnogo. Ima tu harizmu, iskustvo i stav koji podižu sve oko njega".
Zemunomanija je bila popularna pre nešto više od 15 godina, kada je klub tavorio u srpskoj ligi, ali i pored toga - navijači su preplavljivali tribine beogradskih stadiona i pokazali vernost. Tako je i danas, dvanaesti su igrač ekipe...
"Publika je naš motiv više, navijači se vraćaju na tribine, atmosfera je sjajna. Stvarno su odani. I kad nije išlo prošle godine, kad su rezultati bili lošiji, bili su uz nas. Nisu nas napustili ni u jednom trenutku. Identična podrška, čak i na gostovanjima - Leskovac, Ivanjica, Priboj... To je posebna energija".
Kurtović apostrofira disciplinu kao jedan od najbitnijih segmenata u fudbalu bez koje ne bi ni bilo rezultata. Takođe, raduje ga sve veći uticaj mladih igrača, koji tek dolaze na veliku scenu i ne preskaču stepenice.
"Šef Milan Kuljić je neverovatan profesionalac - posvećen, temeljan, studiozan. Uz njega su i Dejan Grujić i "ostatak stručnog štaba. Posle svake utakmice odmah analiziramo sledećeg protivnika, nema pauze. Svaka utakmica je teška, nema lakih bodova - pa ni protiv onih koji su pri dnu tabele. Imamo dobar miks mladosti i iskustva. Na primer, Rošević (2001) i Kalat (2005) su momci sa neverovatnim potencijalom. Kalat je prošao našu školu, igra ofanzivno, ima udarac, dobar je u skoku. Još oscilira, ali to je normalno za te godine. Tu su i Tabaković, Trajkovski koji je dete kluba, Knežević i još nekoliko mladih igrača koji se nameću. Oko desetak fudbalera ostalo je iz prošle sezone i taj kontinuitet nam mnogo znači".
Nekada su škole Rada, OFK Beograda i Zemuna bile među priznatijima u Srbiji, međutim, usledile su neke teške godine, za svaki od pomenute klubove. Ipak, čini se da stvari dolaze na svoje mesto.
"Omladinska škola se takođe podiže. Imali su težak period, ispali iz kvalitetnih liga, ali se vraćaju. Došla su nova deca, novi treneri, ponovo ima kvaliteta. Cilj je da se i omladinska škola vrati tamo gde joj je mesto. Kako raste klub, tako će i škola - i siguran sam da će sve to biti dobro".
Iako Igor ima tek 34 godine, iza njega je "sito i rešeto"... Profilisao se u Brodarcu, svojevremeno jednom od najboljih klubova u omladinskim kategorijama.
"U trenerskom poslu sam već petnaest godina - trinaest u Brodarcu, sad drugu godinu u Zemunu. Počeo sam kao pomoćni trener kod iskusnijih kolega, učio od najboljih. Radio sam sa Nebojšom Jandrićem, Goranom Makarinom, Ivanom Jevićem, Željkom Kalajdžićem - stvarno kvalitetnim ljudima".
Sve što je dostigao i što će tek dostići - duguje samo jednom čoveku. Njegovom ocu. Legenda malih terena i osoba velikog srca prerano je napustila ovaj svet, ali njegov duh i prepoznatljivi osmeh žive kroz fudbal.
"Najveći uticaj na mene imao je moj otac... On mi je uzor i u životu i u fudbalu. Zbog njega sam i počeo da igram. Bio je najbolji čovek i fudbaler kojeg sam poznavao. Nažalost, više ga nema, ali mi je i dalje najveća motivacija. Pre svega, verujem da je pravi uspeh u životu – biti dobar čovek. To mi je on i pokazao svojim primerom, i zbog njega se najviše trudim da to i ostanem. U fudbalu mi je motiv jer mi je bio najveća podrška, ali je biti čovek na prvom mestu. Kada je preminuo, to mi je postalo glavni pokretač da nastavim dalje i pokušam da napravim nešto veće – zbog njega" ističe mlađi Kurtović drhtavim, ali i glasom punim ponosa.
Kao neko ko je odrastao na "ulici" i imao prilike da iskusi specifično detinjstvo dece devedesetih, priznaje da mladi više nemaju neke reference zbog kojih se postaje fudbaler.
"Fudbal se menja iz godine u godinu, ali ono što najviše fali mladima danas jeste karakter. Izgubili su taj ulični fudbal, taj osećaj za nadmetanje. Sve je postalo sterilno. Talentovani su, ali mentalno slabiji, jer nemaju to rivalstvo iz dvorišta koje nas je ranije formiralo".
Na kraju, dobro poznato pitanje... Kako sprečiti rotiranje trenera kao na ringišpilu, koje "ubija" srpski fudbal već duži niz vremena.
"Kod nas je teško biti trener jer se sve brzo menja. Dva loša rezultata i odmah si bivši - to ubija kontinuitet. U Zemunu, srećom, nije tako. Imamo poverenje i podršku - i to je najvažnije. Trener mora da ima vremena da izgradi nešto. U klubovima gde se to razume, vidi se razlika - Mačva, Grafičar, pa i mi sada. Ljudi u klubovima više veruju iskusnima. Mlad trener mora da donese nešto novo, da razmišlja moderno - ali retko dobije priliku. Ipak, ima mnogo talentovanih ljudi u Srbiji, samo im treba podrška i strpljenje" završava Kurtović priču za naš portal.
BONUS VIDEO:
