Ako ste ljubitelj fudbala i čujete da je neko postigao gol u poslednjem minutu utakmice, te postao heroj grada, kluba, države – s tim nekako možete da se identifikujete.
I nema sumnje – golovi i trofeji rađaju heroje.
Ali, ako čujete da je neko sa pomoljenom nogom uspeo da odigra još 10 minuta utakmice, tako što je stisnuo zube, hteo da pobedi bol i odbijao izmenu – e to je nešto drugo.
S tim malo ko može da se identifikuje, a u takvim slučajevima – heroj, je blaga reč.
I ne moramo da pričamo uopšteno. Upoznajte Milana Bajića, ofanzivca Brodarca koji je na meču sa T6 Nikom polomio nogu, ali nastavio da igra utakmicu.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Iskreno, sve se brzo izdešavalo. U jednom trenutku sam dobio udarac, pao na zemlju i osetio neverovatnu bol. Ustao sam i nastavio da igram misleći da je u pitanju običan udarac i da će sve brzo proći. Čekao sam da prokrvi, ali su se bolovi povećavali iz minuta u minut. Posle 10 minuta više nisam mogao – i osetio sam da je bolje da umesto mene uđe neko ko je spreman da odigra maksimalno. Doslovno sam pao na travu i morala je da se napravi izmena”, počinje Bajić razgovor za Meridian sport i nastavio:
“Ni posle utakmice nisam znao da je prelom. Ali nešto me je kopkalo, jer znam sebe. Nikada ne tražim izmenu, uvek mogu da igram, i bilo mi je čudno da me je baš toliko bolelo da nisam mogao da stojim na nogama. Za svaki slučaj sam otišao da snimim i eto – ispostavilo se da sam slomio potkoleničnu kost. I to da prelom uopšte nije mali. Prosledio sam snimak u grupu – i svi su bili u šoku. Bukvalno me je ceo tim istog momenta nazvao da vidi kako sam i šta se dešava. Hvala i predsedniku kluba Draganu Iliću Liti na podršci i svemu što je učinio za mene do sad.”
Stigla je podrška od saigrača i predsednika, kao i od šefa stručnog štaba, bivšeg centarfora Partizana i mnogih drugih klubova, a danas trenera Brodarca – Nemanje Kojića.
“Svi znamo ko je bio Nemanja Kojić kao igrač, a siguran sam da će se ubrzo čuti za njega i kao trenera. Napravio je odličnu hemiju u timu, baš zato što je do skora bio fudbaler, i to vrhunski. Razume nas i podržava, što smatram da je ključ uspeha jednog tima. Osećam se kao deo porodice i moram da istaknem da je upravo trener Kojić bio jedan od razloga zbog kojih sam se odlučio za Brodarac.”
Uprkos tome što je Zvezdino dete, najviše se druži sa bivšim prvotimcem Partizana.
“Moram da izdvojim Nikolu Lakčevića. Bio mi je cimer na Zlatiboru i najviše se družimo. Međutim, svi smo mladi, držimo se zajedno. Pogodilo se to da zaista imamo skup kvalitetnih ljudi koji se dobro razumeju. Uz to igramo lep i napadački fudbal, što je zasluga trenera Kojića. Hoćemo da pobedimo svakog i osvojimo ligu. Nadam se da ću biti u prilici da pomognem što pre. Već sad mi se igra fudbal, a juče sam doživeo povredu.”
Sada Bajića čeka mirovanje – makar dok ne skine gips.
“Za sada stogo mirujem. Moram da nosim gips mesec dana, posle čega se nadam da će kost dobro zarasti i da neće biti potrebe za produženim oporavkom. Psihički se osećam dobro, imam veliku podršku porodice, prijatelja i saigrača. Malo mi je teško palo, jer sam se povredio odmah na startu sezone, ali jedva čekam da se vratim na teren.”
Odrastanje u crveno-belom dresu nije bilo lako, jer je Bajić konstantno bivao u drugom planu na Marakani.
“Što se Zvezde tiče – bilo je teško. Stekao sam na Marakani dosta prijatelja, ali sam uvek bio u drugom planu. Nikada nisam dobio pravu šansu u svojoj generaciji, iako sam verovao da imam kvalitet i trudio se maksimalno. Tek kada je Vladimir Sandulović preuzeo omladince Grafičara – zaigrao sam. Bio sam najbolji strelac i kapiten ekipe. Hvala treneru Sanduloviću na tome, jer godinama pre toga nisam dobijao šansu da igram. Mislim da me je sve to što sam prošao na Marakani ojačalo, ne samo fudbalski, već i ljudski.”
Prvi susret sa seniorskim fudbalom imao je pod komandom Marka Neđića. Bio je deo izuzetno talentovane ekipe.
“Posle juniorske sezone u Grafičaru, potpisao sam profesionalni ugovor sa klubom. Prelaskom u prvi tim napravio sam veliki korak. Ujedno je to bio i najlepši period u karijeri, jer sam imao čast da treniram sa Luisom Ibanjezom, Filipom Kasalicom, Andrijom Kalušerovićem, Milošem Stojčevim, Đorđem Đurićem… Prenosili su iskustvo na nas mlađe i opuštali nas. Epilog je bio da smo igrali fenomenalan fudbal. U tom trenutku su u Grafičaru bili najbolji mladi igrači u Srbiji – braća Mituljikić, Marko Ćurić, Viktor Radojević, Jovan Šljivić i još mnogi, mogao bih do prekosutra da nabrajam. Igrali smo baraž za ulazak u Superligu, ali nismo imali sreće da izborimo elitni rang.”
I kada je bilo vreme za iskorak – Bajić je otišao korak nazad. Ne svojom voljom.
“Očekivao sam da ću naredne godine imati zapaženu ulogu, jer sam u sezoni pre bio jedna od prvih izmena, a veliki broj fudbalera je otišao, ili u Zvezdu, ili u Superligu, pa čak i u inostranstvo. Klub se odlučio da me pošalje na pozajmicu. Bio sam iznenađen tom odlukom, ali sam je prihvatio. Otišao sam u Torlak, postigao 10 golova, što je za mene bilo sjajno, ali smo imali loše rezultate. Na kraju smo i ispali iz lige.”
Uprkos tome što ima tek 22 godine – Bajić iza sebe ima internacionalno iskustvo. Nastupao je za grčki Panafliakos.
“Vratio sam se u Grafičar posle pozajmice, počeo pripreme, ali me je trener Marko Neđić pozvao u kancelariju i rekao da je stigla ponuda iz Grčke. Složili smo se da je to dobra prilika za mene i otišao sam. Moram da istaknem zahvalnost treneru Neđiću na svemu što je učinio za mene. A što se Grčke tiče – prezadovoljan sam. Od starta su me prihvatili kao da sam domaći. O životu šta da kažem – svi sve znaju o Grčkoj. Imao sam sreću da je trener bio Miloš Malović koji je prošao Partizanovu školu i koji me je prihvatio kao sina. Pomogao mi je, ne samo kao fudbaleru, već i kao čoveku. Takve stvari se ne zaboravljaju. Imao sam i dva saigrača iz Srbije – Stefana Cobeljića i Aleksu Dragića, tako da smo se dosta družili. Liga je bila dobra, brzo se igra i zaista sam zadovoljan sezonom. Bilo je ponuda i da ostanem u Grčkoj, ali verujem u projekat Brodarca i to da nas čekaju velika dela“, zaključio je Bajić.
