Nedelja je sve bliža. Uveliko okarakterisana kao “Dan D” za srpski fudbal. Istovremeno, linija na skali napetosti i euforije samo što nije dostigla vrhunac. Iako su Bugari u mislima još od prethodne reprezentativne pauze, stručni kadar predvođen Draganom Stojkovićem odlučio je da pažnju svog sastava barem na kratko usmeri ka Belgiji.
Orlovi su u Levenu ukrstili koplja sa jednom od najboljih selekcija na planeti, koja uprkos smeni generacija i promeni selektora, nema nameru da napusti elitno FIFA društvo. Poražena je Srbija minimalnim rezultatom (1:0), ali teško da će bolju priliku za izvlačenje pouka i učenja na sopstvenim greškama dobiti Piksijevi puleni. Srpski tim teži vrhu prema rečima selektora. U samom kremu nema mesta za neiznuđene greške, a to je na svojoj koži večeras najbolje osetio Strahinja Pavlović. Jedan pogrešan pas na isteku prvog minuta presudio je u korist favorizovanog rivala.
Ako zanemarimo rano primljen pogodak, a u ozbir uzmemo ime i kvalitet rivala, te činjenicu da je okvir gola u dva navrata sprečio izjednačenje, utisak može biti samo pozitivnog karkatera. Nema sumnje da je bilo odličnih trenutaka i poteza, ali daleko od toga da je sve bilo na potrebnom nivou u Levenu.
Demonstrirali su Orlovi sposobnost da se nose i sa najkvalitetnijim protivnicima, pogotovo od momenta kada je Stojković načinio izmene i na teren poslao dobar deo standardnih prvotimaca. Ipak, ono što izaziva strah pred meč odluke sa Bugarima, u kojima je Orlovima dovoljan i bod za plasman na Evropsko prvenstvo (u slučaju da Crna Gora danas ne pobedi Litvaniju meč sa Bugarskom neće imati rezultatski značaj jer će Srbija i matematički obezbediti učešće na prestižnom takmičenju), jeste starta, nikada zarasla rana.
Odbrana je kapitulirala na sedmoj utakmici u nizu, a večeras je ishod mogao biti značajno lošiji upravo zbog prepoznatljivo slabe tačke. Defanzivna linija, neprekidno intertna, omogućila je moćnoj i brzoj Belgiji da na trenutke režira noćne more za Srbiju. Tilemansove lopte iza leđa bile su nerešiva enigma za goste, a na sreću štopera, Predrag Rajković je zabeležio jedan od najboljih nastupa u nacionalnom dresu i zaustavio sve zicer situacije u kojima su se našli Openda i družina. U formaciji bez klasičnih bekova Srbija jednostavno nema rešenje za brze ofanzivce, a ishod takvog hendikepa obično bude lopta u mreži. Rajković je bravurama bacio Stojkovića na slatke muke uoči duela sa Bugarskom. Perfektne, pravovremene intervencije, podsetile su na partije iskusnog čuvara mreže sa Svetskog prvenstva za omladince 2015. godine kada je vodio Srbiju do krova planete.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
Izuzev Rajkovića mogao je Stojković da primeti još dosta pozitivnih karakteristika tima koji predvodi. Filip Đuričić je odlično iskoristio veliku minutažu i dostojno opravdao ulogu startera. Ofanzivni vezista Panatinaikosa je mučio čuvare, kako kretnjama i dodavanjima, tako i direktnim udarcima na gol. Upravo je iskusni organizator igre bio najbliži golu u Belgiji. Dva puta se sam okvir gola postarao da se Filip ne upiše u strelce, kao da mu se “zamerio”. Stativa u prvom poluvremenu, pa prečka u finišu utakmice… Sreća definitivno nije bila na strani Srbije, ali i sam Filip se nada da su je ekipa i on tako sačuvali za najvažniji meč. Sujeverno ili po nepisanim fudbalskim pravilma, posle izostanka važnog faktora, u narednim izazovima obično sreća ne okrene leđa, već nadoknadi prethodne propuste.
Još jednom se ispostavila tačnom hipoteza da je trio Kostić-Tadić-Mitrović udarna snaga ovog tima i da se kompletna situacija na terenu menja njihovim ulaskom u igru. Zaplesao je Tadić kapitenski u Levenu, Kostićevi centaršutevi prethodili su najozbiljnijim pokušajima Orlova, a popularni Mitrogol je uz Đuričića bio najbliži pogotku.
Piksi je gostovanje, na ne tako egzotičnoj destinaciji kao što je to znao da bude slučaj u prošlosti kada su prijateljski mečevi u pitanju, iskoristio da na delu vidi igrače koji nisu imali mnogo prostora tokom takmičarskih izazova. Važnu ulogu dobio je i Lazar Samardžić, koji blista u crno-beloj opremi Udinezea. Mladi fudbalski arhitekta je na momente uspeo da demonstrira raskošan talenat, ali kristalno je jasno da nije bio ni blizu maksimuma.
U meču takmičarskog karaktera neče biti prostora za sporiji ulazak u meč. Važno je da se zaboravi uvodnih 15 minuta i već u nedelju dokaže da je provera protiv Belgije bila od koristi.
Bonus video:
iva
Svi se nadamo i prizeljkujemo makar taj cudesni bod iz utakmice sa Bugarima!!!