Kakva noć – pobeda nad Portugalom posle 33 godine, plasman na Svetsko prvenstvo, održan čas fudbala velesili i povratak vere u srpski fudbal. Sve je stalo u 90 minuta.
Doduše, priznajmo – vera se vratila još onog dana kada je Dragan Stojković Piksi predstavljen kao novi selektor reprezentacije Srbije.
Rekao je tada da ćemo gledali “napadačku Srbiju”,a da li smo mu svi poverovali? Pitanje je. Katar, Irska, Luksemburg, Azerbejdžan – sve prepreke su pređene ovako ili onako, da bi se došlo do “finala” sa Portugalom.
Pred tu utakmicu rekao je da će nas sve iznenaditi. E, tada mu već jesmo verovali. I održao je svoju reč.
Iznenadio nas je izostavljanjem Aleksandra Mitrovića iz startne postave. Izostavljanje najboljeg strelca u istoriji nacionalnog tima.
Rezultat? Pobeda ad Portugalom, a strelac pobedničkog gola bio je baš Mitrović.
Pa, krenimo redom – zašto je Srbija sada pravi tim.
Već neko vreme je Predrag Rajković standardan među stativama Srbije i opravdava poverenje Stojkovića. I prethodne noći je, uprkos primljenom golu, odigrao solidnu partiju. Ako bismo cepidlačili, pomenuli bismo momenat kada mu je ispala lopta iz ruku, što na našu sreću, Portugalci nisu kaznili. Ali, Rajković je uz to imao i nekoliko dobrih i brzih reakcija.
Iako ima samo 24 godine, Nikola Milenković “u nogama” ima već 32 utakmice za A selekciju Srbije, a to donosi sigurnost i kvalitet, pa i sposobnost zaustaviti Žotu, koji za razliku od prve utakmice, sada nije mogao maltene ni da priđe golu Rajkovića.
Slična situacija je i sa Milošem Veljkovićem, koji je i te kako pomogao u zaustavljanju Žote, Bernarda i Silve.
– Igrao sam malo ograničeno, trudio sam se da dam sve od sebe dok nisam shvatio da bi neko drugi mogao da pruži više od mene – rekao je Silva nakon meča i odao priznanje srpskoj odbrani, svesno ili ne.
Na kraju se Veljković i povredio, morao je da napusti teren, a izveštaj o stanju i dalje čekamo.
Jedan od onih koji nije možda u provm planu, ali koji gotovo uvek bude na visini zadatka jeste Strahinja Pavlović. Bio je odličan u duelima sa Portugalcima, oduzimao lopte, i doduše upisao par grešaka, ali bez velike opasnosti.
Srbija ima stamenu odbranu – kapa dole!
Menjao je Andrija Živković pozicije, igrao i na poziciji beka i na poziciji krila, i odlično se snašao, ali priznaćemo da su nedostajali njegovi proboji ka šesnaestercu i u igri 1 na 1, zbog čega je između ostalog i zaslužio novi ugovor s agrčkim PAOK-om.
Jedan od retkih kojima se ima šta zameriti jeste Nemanja Gudelj, koji je pobacio protiv Portugalaca, pa i bio glavni krivac za primljeni gol već u drugom minutu utakmice. Nervoza je bila primetna, pa je brzo “zaradio” i žuti karton, a onda nije igrao u drugom poluvremenu.
Još jedan “Italijan” u redovima Srbije, fudbaler Torina – Saša Lukić, odigrao je vrlo odgovorno, pretrčao verovatno više nego svi drugi i zaslužio aplauz.
Slično važi i za Filipa Kostića, dobro se snalazio sa Kanselom, pretrčao kilometre i kilometre, centrirao, mada je iz nekoliko prilika mogao i opasnije da ugrozi gol Portugala.
Može Dušan Tadić da diže u nebesa Dragana Stojkovića, i to zasluženo, ali osim toga navijači dižu u nebesa i svog kapitena. I to s razlogom. Pokazao je Tadić da je pravi gazda i na trenu i van terena, a pravu erupciju oduševljenja doneo je golom za izjednačenje.
Doprinosi Tadić i svojom kretnjom na terenu, dodavanjima, pa asistencijama za odlučujuće golove. Njegovi pogoci su samo “šlag na tortu”. Nema mu se šta zameriti, ni kada se radi o igri i učinku, ni kada se radi o pristupu, volji i trudu. Uvek na maksimumu.
Upisao se Dušan Vlahović u strelce, barem na nekoliko sekundi, ali usled ofsajd pozicije, taj pogodak je poništen. Jasno je bilo svima u Portugalu, pa i čitavoj Evropi, da Vlahović “gori” od želje da postigne gol i postane heroj. Nije uspeo, iako je tražio put do mreže Patrisija, ali mora se odati priznanje za volju, dobru partiju i mora se naglasiti da je budućnost Stbije.
Nije se Sergej Milinković-Savić upisao u strelce, ali je i te kako doprineo sjajnoj igri reprezentacije. posle turbulentnog perioda i neigranja za reprezentaciju, Sergej je pokazao da se individualnost može podrediti timskom uspehu. Dobro se snalazio u duelima, odlično “delio” lopte svojim saigračima i zaslužio apsolutne pohvale.
A, i uverio nas je da će i narednih godina biti jedan od najvažnijih igrača Srbije.
– Gađali smo to prvo mesto od prvog dana, radili smo na tome i uspeli smo – izjavio je Sergej Milinković-Savić za Sportklub i mi mu verujemo.
U finišu utakmice Srbija je zaigrala sa tri napadača. Najpre je na teren ušao Aleksandar Mitrović, a zatim i Nemanja Radonjić i Luka Jović. Krenula je Srbija na sve ili ništa i dobila sve.
Šta reći o Aleksandru Mitroviću? Junak, heroj, komandant, nazovite ga kako hoćete – činjenica je da je miljenik navijača, igrač za velika dela i najbolji napadač Srbije. Usledio je mini-šok kada je Piksi na teren izveo 11 igrača, a među njima nije bilo Mitrovića.
Stomačni virus ili taktika, tek – Mitrović je u igru ušao u drugom poluvremenu, nije mnogo toga pokazao u prvim minutima, ali nije ni odbio “poklon” Portugalaca koji su ga ostavili samog u finišu meča. Dovoljno prostora da zatrese mrežu Patrisija i donese radost čitavoj naciji.
Možda se učinak Nemanje Radonjića ne može uvek izraziti kroz brojke, ali priznajte – ustajete na noge kada on uđe na teren. Pokušavao je fudbaler Benfike da dođe do šesnaesterca Portugala od prve sekunde kada se našao na terenu, a posle jedne takve akcije – Srbija je izborila korner, a potom i gol za pobedu.
Naravno, ne smemo zaboraviti ni Luku Jovića, Uroša Spajića, pa i sve one momke koji prethodne noći nisu igrali, a i one koji su zbog povreda bili sprečeni da putuju u Lisabon, poput Darka Lazovića, Filipa Đuričića, Matije Nastasića…
I naravno i selektora Dragana Stojkovića Piksija.
– Kakav, bre, eventualni, bre? Kakav eventualni plasman, pa moramo da idemo u Katar! – rekao je Piksi na jednoj konferenciji za medije u Beogradu. Bez straha, bez unapred spremljenog alibija, bez ustezanja u bez kalkulisanja.
Pobeda ga je zanimala, tako je “naštimovao” i igrače i pobedu je i izvojevao. U sred Lisabona. Protiv šampiona Evrope i šampiona Lige nacija. Protiv jednog od najboljih fudbalera današnjice.
I zato se Piksiju mora verovati na reč. Jer, on svoje reči pretvara u dela. I on stvara timski duh.
– Vratio se osmeh kada je došao Mister Stojković – rekao je kapiten Tadić nakon sinoćnjeg meča. Pa, ako ste i sumnjali – sada je potvrđeno, ovaj tim je TIM i to za velika dela!
