Svi ste čuli floskulu da je za golmana najbitnije da uhvati prvu loptu na utakmici.
Sa 16 godina – prva lopta koju uhvatite ili, još gore, ne uhvatite – može da vam odredi dalji tok karijere. Svestan je toga i običan gledalac, a kamoli neko kome je to sve ono o čemu mašta.
I nije prijatno kada na prva tri meča u seniorskom fudbalu – čak 13 puta moraš da vadiš loptu iz mreže, ali je svojevrsni test karaktera.
Ili jesi ili nisi. A Lazar Balević – jeste, i ne samo to, dao je svima domaći zadatak na temu – “Preboljevanje u fudbalu”.
I to nije sve, na osnovu “CIES”-a, Balević je među 20 najtalentovanijih golmana na svetu kada je u pitanju igra nogom – segment koji se sve više zahteva u modernom fudbalu.
Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!
“Marakana je verovatno bila i prekretnica za mene. Povrede Savića i Prekovića su me pogurale ka tome da dobijem šansu i odjednom sam se našao kao prva opcija kluba. Iskusni su golmani, verovatno ne bih dobio tako brzo šansu da su obojica bili zdravi, ali to je fudbal. Stao sam među stative na Marakani, protiv Zvezde i neverovatnih navijača…Izgubili smo, ali sam dobro branio. U suštini nisam prokockao šansu”, počeo je Balević razgovor za Meridian sport i osvrnuo se i na utakmicu u Humskoj, koja je ubrzo usledila.
“Ostao sam posle toga na golu i uspeo da se nametnem. Bila je tu i utakmica protiv Partizana u Humskoj. Odigrali smo 0:0, mediji su bili puni naslova da sam spasao ekipu, doneo bod u Kruševac. Čuo sam takva mišljenja i od bliskih ljudi, ali ne slažem se s tim. Mnogo puta je ta ista ekipa spasila mene. Svestan sam da jedni bez drugih ne možemo. Izdvojiću utakmicu protiv Novog Pazara u kojoj sam imao čak 16 odbrana i gde smo pobedili sa 2:1, kao najbolju.”
Prva opcija kod Gorana Stevanovića, ali ne i kod Slavoljuba Đorđevića. Sada već bivši trener Napretka ga je po dolasku u klub preselio na klupu.
“Ostao sam na golu posle te utakmice sa Zvezdom, ali trener Đorđević me je preselio na klupu. Ne znam iz kog razloga, to je pitanje za njega, ali svaki trener ima svoju ideju i način na koji bira golmana. Ne mislim da sam išta drugačije radio nego ranije, ali eto – poštujem odluku. Naravno, želja mi je da se vratim na gol Napretka. To mi je u ovom trenutku i najveći san. Ne maštam ni o čemu drugom, već samo da ponovo budem “jedinica” u Kruševcu.”
Ipak, svestan je Balević da u Napretku vlada velika konkurencija među stativama i da su i Vladimir Savić i Miloje Preković – sigurne superligaške opcije.
“Savić i Preković su fantastični golmani, iskusni, mnogo učim od njih. Konkurencija je dobra, ali bez nje – ne bih ni ja mogao da napredujem. Zahvalan sam im na podršci i savetima. Odlično komuniciramo i to će uvek biti tako, bez obzira na to ko brani, a ko sedi na klupi. Pozitivni su, a meni kao mladom golmanu to znači.”
Našao se i među 20 najtalentovanijih golmana na svetu na osnovu “CIES-a”, kada je u pitanju igra nogom.
“Video sam da sam se našao u odabranom društvu. Volim da igram nogom, kroz čitavo stasavanje u mlađim selekcijama sam radio na tome i drago mi je što se primeti. Da se razumemo – i dalje svakodnevno radim na tom segmentu igre. Svestan sam koliko je to važno za moderan fudbal. Sve više se traži od golmana da budu dobri u igri nogom, tako da se trudim da ispunim i tu vrstu zahteva. Biti među 20 najboljih mladih golmana u svetu je posebna satisfakcija.“
Debitovao je sa svega 16 godina – u finišu prethodne sezone. Među stative Napretka stao je na utakmici protiv Radnika.
“Kada sam debitovao – bio sam kadet. Međutim, branio sam i za stariju generaciju, i to veoma dobro, što su zapazili čelnici kluba. Potpisao sam profesionalni ugovor, a potom me je trener golmana u prvom timu Aleksandar Božović pozvao da se priključim treninzima. Uz dogovor mog tadašnjeg trenera u kadetima – Saše Bakuša i Vladimira Gaćinovića koji je bio šef stručnog štaba prvog tima – dobio sam prekomandu među seniore. Sećam se da mi je trener Božović rekao da ću dobiti šansu da debitujem i da svi u klubu smatraju da sam spreman.”
Ipak, dva primljena gola protiv Radnika, a zatim i 13 na utakmicama protiv TSC-a i Vojvodine, nisu obeshrabrili talentovanog čuvara mreže.
“Bilo je treme, ali pozitivne. Nisam se plašio da stanem među stative, uz maksimalan respekt prema činjenici da sam dobio veliku šansu. Pomoglo mi je što me niko u ekipi nije gledao kao tinejdžera, već ravnopravnog. Savetovali su me, bodrili me, značile su mi i reči trenera Božovića koji mi je maksimalno profesionalno pristupio. U tom trenutku, postojali su interni problemi u klubu. Loše smo igrali, atmosfera u tom smislu nije bila na nivou i bukvalno sam u veoma nezahvalnom trenutku zaigrao. Međutim, i pored svih primljenih golova sam bio zadovoljan, jer sam znao da treba da budem strpljiv. Imao sam dobre odbrane i verovao da ću ove sezone ponovo stati među stative, što se i desilo.”
Standardan je u reprezentaciji Srbije, a za sada – ne odgovara na pozive velikih klubova iz Superlige i inostranstva, već je fokusiran isključivo na Napredak.
“Dobio sam poziv u reprezentaciju mlađih omladinaca – u oktobru prošle godine. Branio sam u prijateljskim utakmicama protiv Češke, pa sam i na sledećem okupljanju čuvao gol protiv Švedske. Naravno da volim kad sam u reprezentaciji i nadam se pozivima i u narednim ciklusima. A što se tiče planova za budućnost – ne žurim. Napredak je moj klub, Kruševac moj grad. Bilo je poziva i drugih klubova, znam da sam na radaru u Srbiji, ali ne opterećujem se time. I zanimljivo, nemam golmanskog uzora. Od svakog gledam da pokupim nešto i izgradim sebe kao svojstvenog čuvara mreže. I čoveka naravno.”
Interesantno – dobra igra nogom datira još iz najranijih dana, jer je Balević prvobitno bio štoper.
“Počeo sam u kruševačkom Duelu da treniram fudbal, sa šest godina. Krenuo sam kao defanzivac, ali vremenom mi se sve više svidela ideja da branim. Sećam se da su se i roditelji nervirali kad sam im rekao da hoću da budem golman, ali su me naravno, potom i podržali. I tako je sve počelo. Celo detinjstvo sam ih zvao da izađemo na ulicu i da mi šutiraju, dok ja branim. I otac i sestra su imali zadatak da me driluju, čitavo detinjstvo. Prošao sam sve selekcije Duela i došlo je vreme da pređem negde. Javio se Napredak, bili su najuporniji, a pomoglo je i to što je trener Bakuš takođe prešao tamo. Iz ove perspektive, sviđa mi se moj put, ništa ne bih menjao“, rekao je Balević.
BONUS VIDEO:
