Video je Robert Prosinečki nešto u tada dugokosom i vižljastom dečaku iz Požege. Prisvojio ga poput sina i poveo ga u fudbalski put popločan raznim preprekama, stvaravši od njega prvo čoveka, a onda igrača.
Srđan Mijailović, sada već u četvrtoj deceniji života, nije ni sanjao da će ga legenda poput Žutog primetiti među svom tom talentovanom decom i uočiti potencijal. Mic, po mic, popularni Mićko se stidljivo i polako približavao prvom timu, da bi svakog vikenda dobijao sve veću minutažu, pre nego što je postao “osigurač” i važan šraf te generacije Crvene zvezde.
SPREMI SE ZA BESPLATNU ZABAVU: Preuzmi BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 100 FREEBET-OVA na Super Heli igri – registruj se na sajtu meridianbet.rsili putem mobilne aplikacije.
Da nije samo Prosinečki bio “lud”, potvrdilo se i kroz poziv tadašnjeg selektora Siniše Mihajlovića, koji pokerskim rečnikom odigrao “raise” (ispratiti ulog) želeći da vidi šta je to toliko posebno što Mijailović nudi i opčinjava sadašnjeg stratega Crne Gore, pa mu je Miha već na debiju dao šansu od prvog minuta u Edinburgu protiv Škotske, 2012. godine.
Ipak, kao što to često biva, “lansiranje” na ozbiljan nivo fudbala u osetljivim godinama, nije potrajalo dugo, pa se Mijailović umesto u neki od klubova iz liga petice – zajedno sa Prosinečkim iz Zvezde preselio u Tursku, a posle toga usledio je prvi “samostalni posao” u Rusiji, gde se profilisao kao jedan od najboljih igrača Krila Sovjetova u te tri sezone.
Ali, kao da je sudbina umešala prste u karijeru sadašnjeg univerzalca sa Marakane, “mig” Čukaričkog i fudbalski povratak u Srbiju, odredilo je njegovo konačno odredište. Odlične dve sezone u dresu tima sa Banovog brda, prvo su zapale za oko Partizanu, koji nije imao problem sa dovođenjem igrača koji su neki period karijere proveli na Marakani, međutim, transfer se nije realizovao i Mijailović je ostao veran Brđanima.
(G)olajinka kakvog je Milojević čekao – Zvezda dotukla Partizan i zakazala novo finale Kupa!
Svega nekoliko meseci kasnije, Miloš Milojević je insistirao na dovođenju Mijailovića i njegov povratak je propraćen pomalo neprimetno i sa dozom čuđenja. Još jedan dokaz da se sa tribina i sa mesta trenera ne vidi istim očima…
Kao i u prvom mandatu, nenametljivo je Mijailović izvršavao sve zadatke, možda ponekad u senci, ali u isto vreme i te kako prisutan, da bi dolaskom Baraka Bahara za njega počelo vreme turbulencija. Nije ga Izraelac video na mestu defanzivnog veznog, pa je ideja da ga premesti na mesto deficitarne pozicije desnog beka naišla na javno negodovanje, a da se tu ne snalazi ponajbolje, moglo se videti na utakmicama Lige šampiona, gde je logično bio inferioran u odnosu na znatno skuplje, a i kvalitetnije ofanzivce.
Međutim, kao što je i sam rekao u nedavnom intervjuu za Meridian sport, svestan je toga da to nije njegovo primarno mesto na terenu, ali i pored toga ne želi da se štedi i traži alibi. Da je sudbina zapisana u kodu Srđana Mijailovića, ispostavilo se i povratkom Vladana Milojevića, koji mu je u mlađim kategorijama bio trener i vrlo dobro je upoznat sa opusom jednog od najboljih pojedinaca sinoćnjeg večitog derbija.
Hvang: Nije lako igrati u ovakvoj atmosferi
Razgovori tokom zime, a i početkom proleća urodili su plodom, pa je partija protiv Partizana samo nagrada za uložen mukotrpan trud i slušanje raznih negativnih komentara navijača sa bočnih tribina. Asistencija, a mogle su još i dve, upotrebljivi centaršutevi i lopte u prostor poput vezista iz Premijer lige, upotpunilisavršeno odigranu utakmicu, koja bi bila crvenim slovom zapisana u porodičnu knjigu, da je onaj šut iz finiša meča završio u golu…
Na kraju, sve to dovoljno oslikava volju i želju Mijailovića da u jednu ruku rizikuje, a i da se pokaže, a i dokaže protiv najvećeg rivala i usput iskupi za pomalo konfuznu partiju iz subotnjeg derbija.
Dva trofeja su igri, jedan je nadohvat ruke, dok će za drugi morati da se “pobiju” sa Vojvodinom u Loznici na finalu Kupa, ali jedno je sigurno – Milojević ne brine dok u timu ima Mijailovića, na kojoj god da se poziciji nalazi.
Nekada lepota nije u očima posmatrača…
BONUS VIDEO:
Ivan Banjac
Jeste samo sto on ne moze decko da igra beka vec zadnjeg veznog!
Goran Munic
Micko je postao vazan sraf Zvezdine igre,ne moze se sada bez njega