Nova godina – novi angažman za Aleksandra Stanojevića koji je u završnim pregovorima sa Levskim, prenose bugarski mediji i dodaju da bi posao mogao da bude završen narednih dana. Bivši strateg Partizana bi tako pojačao koloniju srpskih trenera u inostranstvu, međutim ne bi promenio činjenicu da domaći fudbal žulja nedostatak superligaške struke u najboljim evropskim ligama.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Dok godinama unazad Srbiju na najvećim fudbalskim pozornicama predstavljaju brojni igrački ambasadori, poput Vlahovića, Milenkovića, Pavlovića i ostalih asova, sve veći upitnik stoji iznad struke. Jaz koji dovodi do toga da je srpski trener u pet najjačih liga na nivou statističke greške potvrđuje činjenica da je poslednji strateg u misiji odbrane struke bio Dejan Stanković koji je predvodio Sampdoriju do juna 2023. godine.
Bez obzira na to što epilog nije bio slavan, i što je klub ispao u Seriju B, Stanković je uspeo da pobedi poražavajući podatak da je prethodnik bivšeg reprezentativca Srbije u Ligama petice bio Siniša Mihajlović, koji je predvodio Bolonju do 6. septembra 2022. godine.
Još je Stanković među najvećim srpskim trenerskim ambasadorima, zajedno sa Markom Nikolićem, s obzirom na to da se nalaze na klupama moskovskih velikana – Spartaka i CSKA. Pozitivna poruka je da su trenerska imena izgradili u redovima večitih rivala.
Ako malo proširimo horizonte, vidimo da su prvi među jednakima – Žarko Lazetić (Makabi Tel Aviv), Milan Rastavac (OFI) i Aleksandar Vuković (Pjast). Ako se ne ograničimo samo na Evropu, u izbor ulaze Miloš Milojević (Al Vasl), Vuk Rašović (Kalba) i Veljko Paunović (Tigres)…
Treba pomenuti i Kostu Runjaića, trenera Udinezea, ponosnog na srpsko poreklo, iako mu pored imena stoji zastava Nemačke. Tu je i Dušan Kerkez strateg Boteva koji ima Kiparsko državljanstvo, a i Nestor el Maestro strateg Debrecena, koji za razliku od Runjaića, beži od srpskih korena. Mađari, kao i Rusi, gledaju ka srpskim trenerima, te je na klupi Diošđera Vladimir Radenković.
Pri pomenu srpskih trenerskih ambasadora neizbežno je pomenuti i selektore Ivana Jovanovića (Grčka) i Marka Mitrovića (Sjedinjene Američke Države do 20 godina).
Ipak, roming domaće struke očigledno je ograničen na zemlje drugog i trećeg ranga što otvara Pandorinu kutiju u kojoj se krije činjenica da je većina pomenutih trenera u strukovnom razvoju preskočila Superligu Srbije. Bez “vize” za lige petice, ali i šampionate zemalja poput Portugalije, Belgije, Holandije, Češke i Turske, srpski treneri koji su se otisnuli u pečalbu su se rasuli na sve četiri strane sveta, pa danas ukupno 29 srpskih stratega radi u 22 nacionalna šampionata ne računajući Superligu.
Treneri iz Srbije u ovom momentu zaposleni su u prvoligašima na četiri kontinenta, a najviše ih radi u Aziji. Uz već pominjane Rusiju, Izrael, Meksiko i Grčku, srpski treneri rasejani su i po šampionatima Ujedinjenih Arapskih Emirata, Poljske, Mađarske, Omana, Singapura, Albanije, Tajlanda, Libana, Estonije, Malte, Islanda, Crne Gore, Maldiva, Uzbekistana, Libije, Ruande, Letonije i Bahreina… A niz bi uskoro mogla da produži Bugarska.
BONUS VIDEO:
M Pavlovic
Na egzoticnim mestima volimo da radimo, svuda nas ima
kluka4002
Traže sebi mesto preko u drugom ligama imaju kvalitet Li ovde nikako nisu poštovani ni cenjeni
Momcilo
Mi kao nacija se zanosimo za fudbal a blage veze nemamo niti imamo neke igrace!
Ivan Banjac
Ma koja nasa crna struka,daj nemoj da me zezate bre!
jelenamilosevic540
Pa tamo po ovim ligama mogu i ja da budem dobar trener!