Ovo je priča o Stefanu Mitroviću.
Ne o tom.
Ne, ni o tom.
“Last, but not least” – ovo je priča o Niškom.
Makar su ga tako znali svi na terenima iza juga Marakane gde je “učio” fudbal pod komandom Slavoljuba Đorđevića i najavljivao da je pred njim svetla budućnost.
Momak rođen 2002. godine sada slavi ulazak u Superligu, nastupajući za ivanjčki Javor, a iza ugla ga čekaju imenjaci – u Gentu i Levenu.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
“Prošao sam pripreme sa prvim timom Zvezde. Bio sam oko 10 dana sa ekipom na Divčibarama kod Dejana Stankovića. Prelep osećaj, jer sam do juče skupljao lopte tim igračima i navijao za njih, a odjednom smo delili hotel, teren. Dobio sam šansu na jednoj utakmici, ali iskreno – nisam bio na zadovoljavajućem nivou i usledila je pozajmica u Grafičar. Tamo je sve krenulo odlično, bio sam projektovan za prvog beka, praktično se uigravao čitave prirpeme i onda sam se odjednom našao u drugom planu. Spustili su me za omladince Grafičara. Bilo mi je teško. Osećao sam se da padam, a i dalje sam maštao o velikim stvarima. Morao sam da se trgnem. Tražio sam da idem iz Zvezde, jer sam verovao da mogu da igram superligaški fudbal. Teška, ali ispravna odluka u tom trenutku”, počeo je Mitrović razgovor za Meridian sport i osvrnuo se na najdražu uspomenu sa Marakane:
“Gol Olimpijakosu mi je verovatno najdraži trenutak u karijeri. Da sam mogao da skočim na tribine i proslavim sa porodicom – verujte mi da bih to učinio. Neopisivo. Naravno, posle toga je bilo prirodno da krenem da razmišljam o tome da me sada u klubu gledaju drugim očima. Nije to promenilo moj pristup ka obavezama, samo je dodatno zagolicalo maštu kada je u pitanju igranje pred punom Marakanom i najboljim navijačima na svetu. Posle toga su usledile i te pripreme na Divčibarima, pa i pad, odlazak…”
Izdvaja Slavoljuba Đorđevića kao ključnog čoveka za razvoj u ranom uzrastu.
“Period u Zvezdi ću pamtiti do kraja života. Stekao sam mnogo prijatelja i susreo se sa raznim situacijama koje su uticale na moj fudbalski, ali i životni razvoj. Ta Liga šampiona za mlade je ogromno iskustvo. Proputovali smo Evropom, videli druge kulture, igrali na lepim stadionima, nadmetali se sa igračima koji sada nastupaju u vrhunskim klubovima. Rezultat koji smo napravili je istorijski. Veliki je uspeh bio to i za Zvezdu. Nezaboravan je rad sa Slavoljubom Đorđevićem, koji će mi zauvek ostati u srcu. Dao mi je šansu da igram, našao mi poziciju, pomogao mnogo puta, kako na terenu, tako i van njega. Neverovatan čovek.”
Na Marakanu je stigao – slučajno.
“Iz sportske sam porodice, i zvezdaške. Krenuo sam u rodnom selu kada se otvorila školica fudbala. Tatin prijatelj koji se bavio sređivanjem terena me je pozvao da dođem. Počeo sam da treniram, zavoleo fudbal, a Zvezda je uvek bila san. Igrao sam za dve godine starije igrače protiv Topličkog okruga, utakmica u Prokuplju, gde sam pogodio i asistirao. Trener protivničke ekipe – Saša je poslao poruku svom prijatelju u Zvezdi i zamolio ga da me dovedu na probu. Nikada neću moći dovoljno da se zahvalim tom čoveku. Trenirao sam nekoliko dana na Marakani, da bi mi Slavoljub Đorđević rekao da sam mu potreban i da hoće da ostanem.”
Sa Marakane u Novi Sad. Makar se tako činilo na prvu loptu. Ipak, završio je na Starom sajmištu.
“Iz Zvezde sam otišao u Proleter. Potpisao sam ugovor, prošao pripreme, ali u poslednjem trenutku se sve promenilo. Odjendom me šalju u Brodarac. Za mene – rupa bez dna. Prva tri meseca sam zaboravio da igram fudbal. Razočarenje i moj stav da ću lako, mi je dodatno otežao sve. Na kraju sam tamo proveo dve godine, stekao veliko iskustvo i prijatelje za ceo život.”
Uz Zvezdu, ima mesta u srcu za još jedan klub.
“Rad je za mene uz Zvezdu klub koji volim. Svi znaju situaciju oko novca. Teška nemaština, ali tolika ljubav, uživanje u fudbalu, povezanost sa navijačima. Tu sam upoznao i Anđu, moju životnu saputnicu. Izuzetno lep period.”
Posle toga je ordinirao po Sremu. I naučio mnogo toga.
“Trener Tešović me je pozvao u Sremsku Mitrovicu. Tamo stičem prijatelje za ceo život, moju braću u Hristu – Nemanju Cvetkovića i Miloša Ostojića. Pozdravljam ih ovom prilikom. Bilo je lepo, ispunili smo cilj, ali nisam želeo da produžim ugovor. Na kraju su me i suspendovali. Odatle odlazim u Inđiju, provodim tamo šest meseci, ponovo bez para, ali uz uživanje u fudbalu.”
Uživa u Javoru. Imaće ujedno i naredne sezone priliku da upiše prve superligaške minute u karijeri.
“Zaista mi je lepo u Ivanjici. Trude se u klubu da nam obezbede što bolje uslove i vratili smo im to na terenu. Postigao sam dva gola za Javor, asistirao za jedan, i u poslednje vreme, nisam imao minutažu, ali ako ekipa igra dobro – to je nebitno. Jedino je važno da smo završili posao i ušli u Superligu Srbije. Pokazaćemo sledeće sezone da nam je tu i mesto. Slavlje se tek čeka. Za vikend posle utakmice pravimo feštu. Mada uvek slavimo pobede na pravi način. Moram tu da izdvojim Slavišu Stojanovića, Krstića, Đokića…”
Planovi su mu usko vezani za Javor, ali merka inostranstvo.
“Kao i većina, želim da se dokažem u Srbiji, bilo bi sjajno u Javoru, a onda – inostranstvo. Ne žurim nigde.”
Nema dilemu između Mesija i Ronalda.
“Mesi mi je uzor. Još iz vremena Barselone sam ga zavoleo. I danas u Interu iz Majamija ga pratim. Najbolji ikada bez sumnje.”
Za kraj, morali smo da prozborimo po koju i o imenjacima. Jedan je u Levenu, drugi u Gentu.
“Sa Stefanom iz Levena se znam iz reprezentacije. Igrali smo u nacionalnom timu do 19 godina. Sjajan momak, drago mi je da igra na visokom nivou. Kada je reč o Stefanu iz Genta, ne treba trošiti reči. Čovek više od deceniju igra na najvećem mogućem nivou fudbala. Što se mene tiče…Svako ima svoj put. Svestan sam da su u životu normalni, i usponi, i padovi. Najbitnije je uživati u putovanju kojim ploviš kroz karijeru. I sigurno će biti još mnogo unutrašnjih borbi. Na kraju krajeva, svako stigne tamo gde je zaslužio. Zahvalan sam Bogu na svemu”, rekao je Mitrović.
BONUS VIDEO:
