Svetsko klupsko prvenstvo prevazišlo je status revijalnog turnira… Za klubove iz Južne Amerike, to je jedina prava međunarodna pozornica na kojoj mogu da testiraju granice svog identiteta, snage i prestiža. U eri u kojoj su finansijska moć i evropske superlige diktirale tempo, južnoamerički predstavnici na ovu smotru dolaze sa drugačijom vrstom kapitala – fudbalskim nasleđem, takmičarskom strašću i beskonačnom podrškom svojih navijača.
Argentina ove godine ponovo šalje svoja najjača oružja – Boku Juniors i River Plejt. Klubovi koji su kroz decenije gradili mitologiju Kopa Libertadoresa sada žele da istu vrstu uticaja ostvare i na svetskoj sceni. Boka stiže sa snažnom generacijom i idejom da ispravi promašaje iz prethodnih pokušaja, dok River donosi sistem, dubinu kadra i iskustvo rada na najvišem nivou pod kontinuitetom trenerske filozofije.
Brazil je, po tradiciji, najbrojniji. Flamengo, Palmeiras i Fluminense već imaju iskustvo u završnicama kontinentalnih takmičenja, a ove sezone ulaze sa dodatnim ambicijama, naročito zbog sve jače unutrašnje konkurencije u domaćem prvenstvu. Flamengo pokušava da povrati ritam koji ga je krasio tokom dominantnog pohoda 2019. godine. Fluminense ulazi kao šampionska priča inspirisana tehničkim fudbalom i karakterom, dok Palmeiras ostaje najstabilniji projekat u Brazilu, sa generacijom igrača koji poznaju pobede, ali žele i veće izazove.
Botafogo, kao “autsajder sa pedigreom”, donosi jednu od najzanimljivijih priča u ovoj fazi takmičenja. Klub koji je godinama bio u senci ponovo je relevantan. Ne samo zbog rezultata, već i zbog atmosfere koja se stvara oko njegovog povratka u vrh – i na terenu i na tribinama.
FLAMENGO
Flamengo nije samo fudbalski klub iz Rija. Flamengo je religija sa milionima sledbenika koji svoju veru ispovedaju na mitskoj Marakani…
Osnovan davne 1895. kao veslački klub, Flamengo je fudbalsku sekciju pokrenuo 1912. godine i brzo prerastao u najpopularniju sportsku instituciju u Brazilu. Uspeh je došao skoro odmah, a pravu svetsku slavu klub stiče tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, predvođen legendarnim Zikom, jednim od najvećih brazilskih fudbalera svih vremena.
Najveći uspeh Flamengo ostvaruje 1981. godine, kada osvaja Kopa Libertadores, a potom i Interkontinentalni kup pobedom protiv Liverpula od 3:0, čime potvrđuje globalnu veličinu kluba i talentovanu generaciju koja je zauvek ostala zapisana u istoriji fudbala.
Ali Flamengo je mnogo više od istorije i trofeja – ovaj klub je pre svega priča o vatrenim navijačima koji sebe nazivaju „Nação Rubro-Negra“ (crveno-crna nacija). Procene kažu da ih ima preko 40 miliona, što Flamengu daje titulu najpopularnijeg kluba u Brazilu i jednog od najvećih na svetu. Tribine Marakane, poznate po neverovatnoj atmosferi, prate svaki potez svojih heroja, stvarajući pritisak od kojeg se tresu i najiskusniji rivali.
U bogatoj istoriji Flamenga, svoje mesto našao je i jedan Srbin – Dejan Rambo Petković, možda i najveći stranac u istoriji kluba. Petković, sa čuvenim brojem 10 na leđima, stigao je u Flamengo početkom 2000-ih i gotovo odmah postao kultna ličnost među navijačima. Gol direktno iz kornera protiv Vaska, kao i spektakularni slobodni udarac protiv istog rivala kojim je Flamengu doneo titulu državnog šampiona Rija 2001. godine, zauvek su ga upisali među besmrtne legende kluba. Njegov specifični stil igre, lucidnost i harizma napravili su od Petkovića heroja, čija slava na Marakani i danas ne bledi.
Poslednjih godina, Flamengo ponovo prolazi kroz period velikog uspeha. Osvajanje Kopa Libertadoresa 2019. i 2022. godine označilo je novu zlatnu eru kluba, uz igrače poput Gabigola, Bruna Enrikea i Araskaete, koji su pokazali da je „Mengão“ ponovo spreman da osvaja svetski fudbal.
BOKA JUNIORS
Teško je pronaći fudbalski klub na svetu koji je toliko emotivno, socijalno i kulturno vezan za svoj grad kao što je Boka Juniors za Buenos Ajres.
Osnovan 1905. godine od strane italijanskih doseljenika, Boka je brzo postala najveći klub Argentine. Kultni stadion „La Bombonera“, čuven po tome što bukvalno pulsira pod navijačkim nogama, predstavlja epicentar navijačkog fanatizma i najvatrenijih emocija na svetu. „La Doce“ (Dvanaesti igrač) ime je navijačke grupe koja uživa gotovo mitski status, pružajući timu dodatnu snagu i zastrašujući protivnike koji na ovom terenu teško izlaze kao pobednici.
Zlatno doba kluba nastupilo je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada je ekipu predvodio neponovljivi Dijego Armando Maradona. Iako je kratko nosio čuvenu plavo-žutu desetku, Maradonina pojava zauvek je promenila klub, donoseći mu globalnu slavu i obožavanje koje traje do danas. Međutim, najveći period dominacije Boka je doživela krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina sa Huanom Romanom Rikelmeom kao glavnim junakom i Karlosom Bjankijem na klupi. Tada je klub osvojio tri Kopa Libertadoresa (2000, 2001. i 2003.) i dva puta stigao na vrh sveta, pobedama protiv Real Madrida 2000. i Milana 2003. godine.
Rikelme, svojim jedinstvenim stilom, majstorijom i fudbalskom inteligencijom, postao je simbol Boke, sinonim za eleganciju i prefinjenost u okruženju koje je tradicionalno odisalo sirovom snagom i borbenošću. Njegove lopte kroz protivničke linije i čuveni hladnokrvni penali i danas se prepričavaju kao deo fudbalske mitologije.
PALMEIRAS
U brazilskoj fudbalskoj džungli, gde svaki klub ima svoj stil, Palmeiras je poznat kao bastion čvrstine, kvaliteta i pobedničke kulture. Osnovan 1914. godine u Sao Paulu pod prvobitnim nazivom Palestra Italia, klub je od početka bio ponos italijanske zajednice, pre nego što je 1942. godine promenio ime u Palmeiras, zbog političkih okolnosti tokom Drugog svetskog rata.
Istorija Palmeirasove veličine ispisivala se kroz decenije dominacije i velikih imena koja su branila zelenu boju kluba. Sedamdesete su donele prvu zlatnu generaciju, ali pravi uspon desio se krajem devedesetih godina prošlog veka. Predvođen čuvenim Luisom Felipeom Skolarijem na klupi i legendarnim fudbalerima poput Markaša, Edmunda i čuvenog kolumbijskog golmana Hozea Luisa Čilaverta, Palmeiras je osvojio Kopa Libertadores 1999. godine, a godinu dana kasnije igrao je i finale ovog takmičenja, učvrstivši reputaciju velikana južnoameričkog fudbala.
Kultna igračka imena poput Rivalda, Roberta Karlosa, kao i čuvenog golmana Markosa koji je postao klupska ikona, ostavila su neizbrisiv trag na klupskoj istoriji, stvarajući identitet tima koji nikada ne odustaje.
Današnji Palmeiras simbol je modernog brazilskog fudbala. Od dolaska portugalskog trenera Abela Fereire 2020. godine, klub prolazi kroz najsjajniju epohu svoje novije istorije. Dva osvojena trofeja Kopa Libertadores (2020. i 2021.) ponovo su lansirala klub u sami vrh kontinentalnog fudbala, a Palmeiras je potvrdio dominaciju i u brazilskom prvenstvu, gde je postao simbol taktičke discipline, mladih talenata i izuzetne timske igre.
Jedan od ključnih faktora ovog uspeha jeste izuzetna infrastruktura – moderni stadion „Allianz Parque“ redovno privlači desetine hiljada navijača, poznatih kao „torcida Alviverde“, čija pesma, buka i energija čine Palmeiras jednim od najnezgodnijih gostovanja u Južnoj Americi.
FLUMINENSE
Ako postoji klub koji utelovljuje eleganciju, romantiku i večitu želju da fudbal igra na drugačiji način, onda je to Fluminense. Osnovan 1902. godine u srcu Rija, „Flu“ od početka ima reputaciju prefinjenog, gospodskog kluba koji je fudbalu u Brazilu dao posebnu, gotovo umetničku dimenziju.
Iako nije uvek bio dominantan poput gradskog rivala Flamenga, Fluminense je uvek imao sopstvenu filozofiju, identitet i navijačku bazu koja mu je bezrezervno verna. Legendarni stadion „Marakana“ dugo je bio dom i ovog kluba, a njihove navijače („Tricolores“) krasi specifična vrsta posvećenosti, elegantna strast koju odlikuje stalna potraga za fudbalskom estetikom i lepotom igre.
U prošlosti, Fluminense je imao periode velikih uspeha, posebno sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Klub su tada predvodili fudbalski umetnici poput legendarnog Rivelina, čuvenog „majstora slobodnjaka“, čija igra i danas inspiriše mlađe generacije navijača. Usledili su periodi stagnacije, ali početkom 21. veka Flu je ponovo postao važan faktor brazilskog fudbala, osvojivši nekoliko nacionalnih prvenstava (2010. i 2012.) i ponovo pokrenuvši ambicije da zasija i na međunarodnoj sceni.
Fluminense je decenijama poznat i po svom omladinskom pogonu koji redovno lansira vrhunske talente. Najbolji primer je Marselo, nekadašnji kapiten madridskog Reala, koji se upravo iz Fluminensea otisnuo ka vrhu svetskog fudbala, a nedavno se vratio u matični klub kao veteran, kako bi zaokružio svoju briljantnu karijeru.
BOTAFOGO
U Rio de Žaneiru postoje klubovi sa više titula, navijača ili slave, ali nijedan nema šmek, harizmu i šarm Botafoga. Osnovan 1904. godine, ovaj klub od prvih dana je bio sinonim za brazilski fudbal u njegovoj najsuptilnijoj, poetskoj formi. Sa čuvenim crno-belim bojama, „Fogão“ je decenijama bio jedan od temelja fudbalske kulture Brazila, poznat po tehničkoj eleganciji, umetnosti na terenu i legendama koje su proslavile klub i zemlju.
Istorija Botafoga bogata je imenima koja su zauvek promenila lice fudbala. Čuveni Garinča, igrač koji je pored Pelea bio simbol zlatne generacije brazilske reprezentacije, najveća je ikona kluba. Garinčina igra, puna driblinga, nepredvidivosti i gotovo dečje radosti, učinila ga je miljenikom navijača, a Botafogo je postao klub kojem se divio ceo svet. Pored njega, klub su proslavili Nilton Santos, Didi, Amarildo, Zagalo i drugi velikani svetskog fudbala.
Uprkos slavnoj prošlosti, Botafogo je u novije vreme prolazio kroz teške periode, ispadao iz prve lige, imao finansijske probleme i delovao poput velikana na zalasku. Ali kao što to u fudbalu često biva, upravo kad se činilo da klub tone, usledio je spektakularan povratak.
Botafogo se poslednjih godina transformisao. Zahvaljujući ozbiljnom projektu, klubu se vratila stabilnost i ambicija, što je omogućilo povratak na vrh brazilskog fudbala, ali i južnoameričkog fudbala, pošto u SAD stižu kao aktuelni šampioni Kopa Libertadores.
Grupa A: Palmeiras (Brazil), Porto (Portugal), Al Ahli (Egipat), Inter Majami (SAD)
Grupa B: PSŽ (Francuska), Atletiko Madrid (Španija), Botafogo (Brazil), Sijetl (SAD)
Grupa C: Bajern (Nemačka), Benfika (Portugal), Boka juniors (Argentina), Okland Siti (Novi Zeland)
Grupa D: Flamengo (Brazil), Čelsi (Engleska), Los Anđeles (SAD), Esperans (Tunis)
Grupa E: River Plejt (Argentina), Urava (Japan), Inter (Italija), Monterej (Meksiko)
Grupa F: Fluminense (Brazil), Borusija Dortmund (Nemačka), Ulsan (Južna Koreja), Mamelodi (Južna Afrika)
Grupa G: Mančester siti (Engleska), Vidad (Maroko), Juventus (Italija), Al Ain (Ujedinjeni Arapski Emirati)
Grupa H: Real (Španija), Al Hilal (Saudijska Arabija), Pačuka (Meksiko), Salcburg (Austrija).
BONUS VIDEO:
