Inicijativa Fudbalskog savaza Srbije da Superliga bude skraćena na 12 klubova podelila je domaću javnost. Posle vesti o potencijalnoj promeni formata oglasili su se brojni predstavnici superligaša te je postalo jasno da među klubovima vladaju dve struje.
Sa jedne strane, našli su se timovi koji su protiv skraćenja na čelu sa Crvenom zvezdom, dok su podršku predlogu Branka Radujka pružili superligaši poput Vojvodine i Partizana.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Usled razmimoilaženja klubova ostalo je otvoreno pitanje budućeg formata prvenstva Srbije, a eventualni putokaz mogli bi da predstavljaju primeri drugih zemalja.
Gledajući zemlje od 8. do 25. mesta na UEFA rang listi, odnosno šampionate koji su po koeficijentu konkurentni Superligi, lepeza formata je zaista široka. Kada je broj učesnika u pitanju on varira od 10, koliko ih je u hrvatskoj fudbbalskoj eliti, do 19 – što je slučaj u Turskoj.
Pet od 17 šampionata ima po 12 klubova u konkurenciji, u tri lige učestvuje po 14 timova, šest prvenstava čini po 16 ekipa, dok se u Poljskoj takmiči 18 klubova.
Poredeći Superligu sa ostalim ligama u kojima je identičan broj klubova (16), stiče se utisak da su na najinteresantniji način organizovana takmičenja u Belgiji i Češkoj. U pomenutim šampionatima, posle dvokružnog takmičenja, učesnici nastavljaju borbu podeljeni u tri grupe, te se zavisno od toga bore za titulu, opstanak ili mesto u evropskim takmičenjima.
Konkretno u Belgiji se šest najboljeplasiranih klubova posle 30. kola bori za tron, a vicešampionu i trećeplasiranom kao uteha ostaju evropske vize. Ekipe od 7. do 12. mesta nadmeću se za jednu ulaznicu u baraž u kojem im je potom rival četvrtoplasirani tim, a klubovi od 13. do 16. mesta konkurenti su u trci za opstanak.
Kada je u pitanju poslednja grupa, samo najbolji tim putuje direktno u mirnu luku, dok drugi od četiri očekuje baraž. Konačno, dva najslabija kluba direktno ispadaju iz lige.
Ovakvim sistemom smannjene su šanse da niz klubova poslednjih nekoliko kola dočeka bez realnih takmičarskih ambicija što je neretko bio slučaj u Superligi sa timovima na dnu plej-ofa ili u vrhu plej-auta.
Sa ciljem da smanje broj utakmica bez rezultatskog značaja, Rumuni su na primer uveli podelu posle 30. gola koja podrazumeva da u plej-ofu učestvuje šest klubova, a u plej-autu 10, s tim da dva najbolja iz donjeg doma, odnosno 7. i 8. klub putuju potom u baraž za Ligu konferencije.
Kada je reč o manje glomaznim takmičenjima, Izrael i Kipar primer su formata koji je predložila Crvena zvezda uz napomenu da je pre za takmičenje sa 16 klubova nego za rezove. Crveno-beli su kao jedino prihvatljivo skraćenje označili prvenstvo sa 14 klubova uz plej-of u kojem učestvuje šest timova i plej-aut sa osam ekipa.
Kada su u pitanju lige sa po 12 klubova postoje tri različita sistema, pa se u Mađarskoj igra trokružni sistem, u Škotskoj i Švajcatrskoj je trokružni deo takmičenja uvertira u pšlej-of i plej-aut, dok u Austriji i Danskoj ista faza sledi posle dvokružne borbe i upravo je to model za koji se zalažu predstavfnici FSS-a. Naime predloženi sistem identičan je pomenutim i posle 22 kola usledile bi borbe u dve grupe.
Gledajući šampionate po broju stanovnika ono što je upadljivo jeste da među državama sa manje od 10.000.000 stanovnika samo Norveška uz Srbiju ima prvenstvo sa 16 klubova, što govori u prilog zagovornicima teze da je smanjenje lige potrebno kako bi došlo i do koncentracije očigledno razvodnjenog kvaliteta.
Uz koncentraciju kvaliteta i veću neizvesnost, adut zagovornika manjeg broja klubova je i skromna poseta na aktuelnim utakmicama imajući u vidu da većina šampionata ima sličnu ili bolju prosečnu posetu, a da po ovom segmentu brojke superligašima značajno popravlja večiti derbi, jedina zaista tobro posećena utakmica u šampionatu Srbije (uz retke izuzetke).
Bonus video:
