Svi su znali, samo se Mančester siti pravio naivan

U engleskom fudbalu godinama se šapuće i javno gunđa o tome koliko para Mančester siti ima na raspolaganju, odakle taj novac dolazi i da li se pravila finansijskog fer-pleja zaista jednako primenjuju na sve. Arsen Venger je upozoravao, Jirgen Klop je govorio da nije moguće ravnopravno se trkati sa takvim finansijskim moćnicima, a Žoze Murinjo je otvoreno dovodio u pitanje smisao kazni koje ne menjaju mnogo. Sad je rasprava stigla do tačke na kojoj više nije reč samo o ljutnji konkurenata, već o nalazima nezavisne komisije i potencijalnim posledicama koje bi mogle da potresu čitavu Premijer ligu.

Mančester siti je 2. oktobra 2026. uložio žalbu na odluku komisije koja je utvrdila da je klub prekršio finansijska pravila engleskog prvenstva tokom devet sezona, od 2009. do 2018. godine. Slučaj se tako ne završava objavljivanjem presude. Naprotiv, počinje nova runda pravnog rata, a od ishoda žalbenog postupka zavisiće i dalji tok jednog od najvećih disciplinskih procesa u istoriji engleskog fudbala.

NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!

Građani su krajem prve dekade 21. veka od kluba sa velikim ambicijama izrasli u evropskog fudbalskog giganta. Dolazak šeika Mansura 2008. promenio je finansijsku i sportsku budućnost kluba. Usledila su velika ulaganja u igrače, infrastrukturu i razvoj ekipe, a zatim i trofeji koji su Siti pretvorili u jednu od dominantnih sila engleskog fudbala. Samo po sebi, ulaganje bogatog vlasnika nije zabranjeno. Problem nastaje ako se, prema pravilima takmičenja, stvarni izvor novca i finansijsko stanje kluba prikazuju drugačije nego što zaista jesu. Upravo je to suština optužbi koje je Premijer liga pokrenula protiv Sitija.

Prema nalazima nezavisne komisije, klub je u periodu od 2009. do 2018. koristio komercijalne ugovore koji nisu odražavali stvarne finansijske aranžmane između uključenih strana. Istražitelji su zaključili da su takvi poslovi veštački uvećavali prihode i prikrivali deo troškova, čime je stvarana povoljnija slika o finansijama kluba. Ukupan iznos spornih prihoda i troškova prelazi 900 miliona funti, odnosno više od milijardu evra.

Komisija je utvrdila i da je Siti dostavljao netačne finansijske podatke, prikrivao stvarno stanje svojih finansija od revizora i fudbalskih regulatora, kao i da je u značajnoj meri prekršio ograničenja potrošnje Premijer lige i UEFA. Od četiri navodna prekršaja koja su se odnosila na saradnju sa istragom, tri su takođe potvrđena.

Siti je, međutim, sve vreme odbacivao optužbe i osporava zaključke komisije. Klub tvrdi da u odluci postoje ozbiljne greške u primeni prava, tumačenju činjenica i oceni dokaza, te da raspolaže obimnom dokumentacijom koja potkrepljuje njegovu odbranu. Žalba zato nije samo pokušaj da se ublaži eventualna kazna, već i nastojanje da se u potpunosti obori zaključak da su finansije kluba vođene suprotno pravilima.

Jedan od najzanimljivijih detalja u čitavoj priči jeste to što se rasprava o finansijskoj moći Sitija vodila mnogo pre nego što je Premijer liga 2023. godine formalno optužila klub u ovom slučaju. Među onima koji su rano dovodili u pitanje granice takvog poslovanja bio je Arsen Venger, legendarni menadžer Arsenala.

Francuz je još pre petnaestak godina kritikovao veliki sponzorski ugovor koji je Siti sklopio sa avio-kompanijom Etihad ervejz. U tadašnjim izveštajima govorilo se o poslu vrednom 400 miliona funti, što je u to vreme predstavljalo izuzetno veliku sumu. Venger je smatrao da takvi aranžmani otvaraju ozbiljna pitanja o tome da li finansijski fer-plej može da ispuni svoju svrhu ako klubovi imaju mogućnost da preko komercijalnih ugovora obezbede prihode koji im daju ogromnu prednost.

“Ovaj ugovor otvara ozbiljna pitanja o kredibilitetu finansijskog fer-pleja. Ovaj tim šalje poruku da može da zaobiđe pravila koja su uvedena kako bi ih svi poštovali”, govorio je Venger.

Vengerova primedba bila je upozorenje na sistem u kojem se finansijska moć i komercijalni prihodi mogu pretvoriti u ogromnu sportsku prednost. Da li su konkretni ugovori zaista korišćeni na način koji je utvrdila komisija, pitanje je koje je sada predmet žalbenog postupka. Upravo je odnos između Sitija i njegovih sponzora jedna od ključnih tačaka spora. Komisija je zaključila da pojedini ugovori nisu predstavljali stvarne komercijalne aranžmane u punom iznosu u kojem su bili prikazani, već deo šireg mehanizma finansiranja. Siti osporava takvo tumačenje i tvrdi da je postupao u skladu sa pravilima.

Najsurovije kazne u istoriji fudbala i lekcija koju Siti upravo uči

Kad je Jirgen Klop govorio o finansijskoj snazi Sitija, nije to činio kao neko ko je sa strane posmatrao razvoj engleskog fudbala. Kao menadžer Liverpula, godinama je pokušavao da sruši ekipu Pepa Gvardiole i vrati titulu na Enfild. Njegov tim uspeo je da osvoji Premijer ligu 2020. godine, ali je rivalstvo dva kluba obeležilo čitavu jednu eru engleskog prvenstva.

Klop nije skrivao poštovanje prema Gvardioli i njegovom radu, ali je istovremeno smatrao da finansijske mogućnosti najvećih klubova stvaraju sve veći jaz između onih koji mogu da ulažu bez većih ograničenja i onih koji moraju pažljivo da računaju svaki transfer.

“Postoje klubovi u svetu, među kojima je i Mančester siti, koji finansijski mogu da rade šta god požele. Svi se pitaju kakva pravila važe, ali oni imaju moć da rade šta hoće, jer za njih ne postoje ograničenja potrošnje. Mi nikada ne možemo da ih pratimo”, poručio je Klop 2022. godine.

Njegove reči nisu bile dokaz da je Siti prekršio pravila, ali jesu oslikavale frustraciju koja je postojala među konkurentima. U fudbalu u kojem kvalitet trenera, skauting i razvoj igrača često odlučuju utakmice, finansijska moć može da napravi razliku i pre nego što lopta krene sa centra. Klub koji može da zadrži najbolje igrače, kupi gotovo svako pojačanje koje želi i pokrije greške na tržištu ima prednost koju je teško nadoknaditi.

Ipak, rasprava nije samo o tome ko ima više novca. Suštinsko pitanje jeste da li su prihodi i troškovi prikazani u skladu sa pravilima koja važe za sve članove lige. Ako jesu, bogatstvo vlasnika samo po sebi nije prekršaj. Ako nisu, onda se otvara pitanje da li je klub stekao prednost koju njegovi rivali nisu mogli da ostvare pod istim uslovima.

Nezadovoljstvo zbog finansijske moći Sitija posebno je dolazilo do izražaja 2020. godine, kada je UEFA izrekla klubu dvogodišnju zabranu nastupa u evropskim takmičenjima zbog navodnih ozbiljnih kršenja pravila finansijskog fer-pleja. Siti se žalio Sudu za sportsku arbitražu, koji je zabranu ukinuo, dok je novčana kazna smanjena sa 30 na 10 miliona evra. Sud je, između ostalog, zaključio da pojedine optužbe nisu bile dokazane, dok su neke bile zastarele.

Ta odluka nije okončala raspravu o finansijama Sitija. Naprotiv, dodatno je raspalila nezadovoljstvo njegovih konkurenata, koji su smatrali da novčana kazna ne predstavlja dovoljnu posledicu za klub sa takvim finansijskim zaleđem. Ole Gunar Solskjer, tadašnji strateg Mančester junajteda, otvoreno je govorio o teškoćama sa kojima se suočavaju klubovi koji pokušavaju da se nadmeću sa finansijski moćnijim rivalima.

“Nemoguće je takmičiti se protiv finansijskih moćnika koji deluju kao da su izvan ograničenja koja važe za ostale klubove u Engleskoj. Astronomska potrošnja ovog tima na tržištu transfera narušava princip poštenog takmičenja u Premijer ligi”, izjavio je Norvežanin.

Još oštriji bio je Žoze Murinjo, koji je tada predvodio Totenhem. Portugalac nije mogao da razume kako klub može da bude proglašen nevinim po pitanju zabrane, a da istovremeno mora da plati višemilionsku kaznu zbog nesaradnje sa istragom.

“Ako je ovaj tim nevin, zašto je kažnjen sa 10 miliona? Ako je kriv, onda je odluka sramotna i trebalo je da mu bude zabranjeno učešće u takmičenju. U oba slučaja, niko ne dira finansijski fer-plej”, rekao je Murinjo.

Zaista, čemu služe pravila ako kazne ne menjaju ponašanje klubova? Ipak, odluka CAS-a iz 2020. godine odnosila se na konkretan postupak UEFA i ne predstavlja presedan koji automatski rešava sadašnji spor sa Premijer ligom. Reč je o odvojenim procesima, sa različitim optužbama i dokazima.

Da li je Siti kupio istoriju i zašto je Pep pobegao na vreme?

Sličan stav imao je i Antonio Konte, koji je ranije vodio Čelsi, a kasnije i Totenhem, takođe je smatrao da bi prema Sitiju trebalo primeniti stroge sankcije. Italijanski stručnjak zalagao se za doslednu primenu finansijskih pravila, uz obrazloženje da samo tako klubovi mogu da se nadmeću pod ravnopravnim uslovima.

Žalba koju je Mančester siti podneo 2. oktobra znači da se postupak nastavlja pred nezavisnim žalbenim većem. To ne znači da će se čitav slučaj automatski voditi ispočetka, niti da će odluka biti poništena. Veće će razmatrati pravne i činjenične osnove žalbe, a u zavisnosti od ishoda može da potvrdi odluku, izmeni je ili vrati određena pitanja na ponovno razmatranje.

Jedno od najvažnijih pitanja jeste način na koji su finansirani sponzorski ugovori. Premijer liga tvrdi da su pojedini komercijalni prihodi prikazivani u iznosima koji nisu odgovarali stvarnim uplatama sponzora, pri čemu je deo novca, prema nalazima komisije, poticao iz kruga vlasnika kluba. Siti insistira na tome da su njegovi aranžmani bili legitimni i da su zaključci komisije zasnovani na pogrešnom tumačenju dokaza.

Klub osporava i način na koji su ocenjeni finansijski izveštaji, troškovi i saradnja sa istražiteljima. Upravo zbog toga žalbeni postupak može biti složen. Nije dovoljno raspravljati samo o jednom ugovoru ili jednoj uplati, već o čitavom sistemu finansijskog izveštavanja tokom više sezona.

Ni vremenski okvir nije zanemarljiv. Premijer liga je u februaru 2023. godine objavila da je Siti optužen za više od 100 kršenja finansijskih pravila posle četvorogodišnje istrage. Komisija je zatim razmatrala obimnu dokumentaciju i svedočenja, a objavljeni nalazi sada otvaraju novu fazu pravnog procesa. Iako postoje rokovi za održavanje žalbenog ročišta i donošenje odluke, dodatna pitanja oko kazni i njihovog eventualnog osporavanja mogu da produže neizvesnost.

Najveća nepoznanica ostaje sankcija. U opticaju su različite mogućnosti, od velike novčane kazne i oduzimanja bodova do mnogo težih sportskih posledica, uključujući ispadanje iz lige. Pominje se i mogućnost da se otvori pitanje trofeja osvojenih tokom spornih sezona, ali takav ishod ne treba predstavljati kao izvestan niti kao automatsku posledicu nalaza komisije.

Svaka od tih opcija imala bi drugačije posledice. Novčana kazna mogla bi da bude značajna, ali bi klub sa finansijskom snagom Sitija verovatno lakše podneo takav udarac nego oduzimanje bodova. Sportska sankcija mogla bi da utiče na borbu za titulu, plasman u evropska takmičenja, prihode od televizijskih prava i vrednost ugovora sa sponzorima.

Posledice bi mogle da se prošire i van Etihada. Ako bi rivali smatrali da su zbog finansijskih prekršaja izgubili trofeje, plasman ili novac, mogli bi da razmotre pravne korake i zahtevaju odštetu. Međutim, takvi postupci ne bi bili jednostavni. Potrebno bi bilo dokazati ne samo da su pravila prekršena, već i da je konkretan klub pretrpeo štetu koja se može povezati sa tim prekršajima.

Ni igrači ne bi automatski postali odgovorni za eventualne nepravilnosti u poslovanju kluba. Njihovi ugovori, bonusi i sportski rezultati mogli bi da budu predmet rasprava u slučaju velikih sankcija, ali bi svaka konkretna posledica zavisila od pravnog osnova i odluka nadležnih tela.

Sponzori su, takođe, pod lupom. Ugovori sa velikim kompanijama čine važan deo prihoda modernih klubova, a svaki spor oko stvarne vrednosti komercijalnih aranžmana može da utiče na reputaciju i buduće pregovore. Ipak, nije opravdano unapred tvrditi da će partneri napustiti Siti ili da će svi njegovi poslovni odnosi biti ugroženi. To će zavisiti od ishoda postupka, ugovornih obaveza i procene samih kompanija.

Na kraju, treneri su godinama govorili o problemu koji je konačno dobio konkretan pravni oblik. Venger je postavljao pitanje smisla finansijskog fer-pleja, Klop je ukazivao na jaz između finansijskih mogućnosti najvećih klubova, Solskjer je govorio o ravnopravnosti, a Murinjo kritikovao sistem u kojem je Siti, uprkos ukidanju evropske zabrane, morao da plati novčanu kaznu.

Odlukom da uloži žalbu, Siti kupuje vreme, ali narativ o naivnom klubu koji je samo želeo da igra lep fudbal je definitivno mrtav. Ceo fudbalski svet sada čeka da vidi da li će račun na kraju zaista doći na naplatu.

Bonus video: